Rezultati su značajni jer ne zahtevaju specijalizovanu ekspertizu, napredne alate ili tehnike za merenje i tumačenje Foto: Shutterstock
Biološka starost zasnovana je na funkcionalnom stanju ćelija, tkiva i organa našeg tela, ne na hronološkoj starosti. Način ishrane, izloženost stresu, fizička aktivnost, pušenje, konzumacija alkohola, ali i genetika i životna sredina mogu da imaju uticaja na biološku starost, koja ne mora obavezno da se poklapa sa brojem godina u krštenici. Istraživači sa klinike Mayo osmisli su jednostavan način na koji može da se odredi biološka starost. Stručnjaci kažu da je dobra ravnoteža, to jest količina vremena tokom koje možemo da stojimo na jednoj nozi, dobar pokazatelj zdravlja nerava, jačine mišića i kostiju.
U studiji je učestvovalo 40 zdravih osoba starijih od 50 godina. Ispitivana je mogućnost ravnoteže, jačina stiska šake, snaga kolena. U studiji nisu učestvovale gojazne osobe niti pojedinci koji su imali već problema da hodom i odražavanjem ravnoteže.
Dr Kenton Kaufman, jedan od vodećih istraživaća u ovoj studiji sa klinike Mayo naglašava da je sposobnost dobrog održavanja ravnoteže bitan pokazatelj naših sposobnosti jer pored jačine mišića zahteva i dobro funkcionisanje vida, vestibularnog i somatosenzornog sistema.
Vestibularni sistem je povezan sa drugim čulima, kretanjem i ravnotežom, sa vidom, reguliše mišićni tonus i koordinaciju, utiče na ravnotežu, koordinaciji oko-ruka, stepen pažnje.
Istraživači uočavaju da kako starimo opada i naša sposobnost održavanja ravnoteže na jednoj nozi. Učesnici ispitivanja su tokom 30 sekundi održavali ravnotežu stojeći sa dve noge na tlu i otvorenih očiju, potom sa dve noge na tlu zatvorenih očiju, potom na dominantnoj nozi otvorenih očiju i na karaju na nedominantnoj nozi (onoj koja je nešto slabija) otvorenih očiju. Najlošiji rezultati i vidno opadanje sa godinama starosti ispitanika zabeleži su tokom stoja na jednoj nedominantnoj nozi.
Mogućnost održavanja ravnoteže na nedominantnoj nozi bilo je što su ispitanici stariji krće za 2,2 sekunde, a na dominantnoj u nozi 1,7 sekundi. Stručnjaci kažu da mišićna masa počinje da se smanjuje posle 30 godine, u proseku oko 8 odsto tokom deset godina, ovaj proces se ubrzava posle 60. godine života.
Istraživači navode da su ovi rezultati značajni jer ne zahtevaju specijalizovanu ekspertizu, napredne alate ili tehnike za merenje i tumačenje.
Dr Kaufman navodi da slabljenje ravnoteže može da bude praćeno većim rizikom od pada. Pojedine studije beleže da osobe koje nisu u mogućnosti da u srednjem životnom dobu održe zadovoljavajući balans na jednoj nozi imaju više komplikacija. Potreban nam je dobar oslonac na jednoj nozi pri izlasku iz automobila, prilikom penjanja uz i niz stepenice. Stručnjaci naglašavaju da je slabija ravnoteža uglavnom posledica nedostatka odgovarajuće fizičke aktivnosti.
Pojedini stručnjaci navode da je sledeća tabela indikator normalne biološke starosti i dobrog opšteg zdravstvenog stanja. Ukoliko su rezultati lošiji od navedenih moguće je da je naše telo starije.
Odgovarajućim treningom i vežbama ravnoteže moguće je postići odlične rezultate. Vežbe na jednoj nozi mogu da osnaže mišiće i kosti, ali i omoguće bolje reakcije vestibularnog sistema.
Stručnjaci kažu da stoj na jednoj nozi i bolju ravnotežu možemo uvek da poboljšamo bez obzira na godine. Većina osoba zatvorenih očiju može da stoji kraće na jednoj nozi, a duže kada su oči otvorene. Možemo da vežbamo balans i zatvorenih očiju, ali savet je da u blizini imamo stolicu na koju ćemo se prihvatiti.
Pojedine studije navode da osobe starije od 70 godina, stojom na svakoj nozi po jedan minut, mogu da poboljšaju gustinu kostiju kuka. Preporuka je da se ova vežba radi tri puta dnevno, po jedan minut na desnoj i jedan minut na levoj nozi.