Sposobnost da stojite na jednoj nozi najmanje 10 sekundi može da bude pokazatelj našeg sveukupnog zdravlja, kažu istraživači koji tvrde da nedostatak ravnoteže može da bude znak nekih osnovnih zdravstvenih problema. S druge strane, prema novoj studiji Exercise Medicine Clinic CLINIMEX, Rio de Janeiro iz Brazila, nemogućnost stajanja na jednoj nozi tokom 10 sekundi može da ukaže na povećanje rizika od smrti u narednoj deceniji života.
Održavanje ravnoteže sve komplikovanije nakon 50. godine
Kako starimo, naša fleksibilnost i ravnoteža se smanjuju. Održavanje ravnoteže postaje sve teže kako čovek napuni 50 godina. A problemi sa ravnotežom povećavaju rizik od pada, što je zabrinjavajuće jer su padovi drugi vodeći uzrok smrti od nenamernih povreda širom sveta, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Više od 37 miliona padova su dovoljno teški da zahtevaju medicinsku pomoć svake godine.
Testovi ravnoteže obično nisu uključeni u godišnje sistematske preglede, čak ni za starije odrasle osobe. To se može pripisati nedostatku standardizovanih testova i tumačenja rezultata, smatraju istraživači. Međutim, kako kažu, nemogućnost stajanja na jednoj nozi 10 sekundi može ukazivati na veći rizik od smrti od svih uzroka, tokom narednih 10 godina života. Dr Anat Lubetzky, profesor na Odeljenju za fizikalnu terapiju na New York University, smatra da bi test ravnoteže trebalo uključiti prilikom provere vitalnih znakova pacijenata, jer to je jedan od niza pokazatelja opšteg zdravlja osobe.
Ako ne možete da stojite na jednoj nozi preti vam rizik od smrti, upozoravaju naučnici
Nedavno istraživanje obuhvatilo je 1.702 učesnika, starosti od 51. do 75 godina, prosečne starosti od 61. godine. Oko dve trećine učesnika bili su muškarci. Istraživači su zamolili učesnike da stanu na jednu nogu. Prednji deo slobodne noge naslonjen je na zadnji deo suprotne potkolenice. Ruke su im bile sa strane, a pogled pravo ispred sebe. Učesnicima je bilo dozvoljeno do tri pokušaja i mogli su da koriste bilo koju nogu. Oko 20 odsto učesnika nije uspelo da izvrši zadatak, a taj broj se povećavao sa godinama starosti ispitanika:
- 5 odsto učesnika između 51. i 55. nije uspelo da stoji na jednoj nozi 10 sekundi
- 8 procenata učesnika studije, starosti od 56 do 60 godina nije uspelo da izvrši zadatak
- 18 odsto ljudi između 61. i 65 godina nije uspelo da stoji na jednoj nozi
- oko 37 odsto onih od 66 do 70 godina nije izvršilo zadatak
- 54 procenata učesnika između 71. i 75 godina nije uspelo da izvede stoj na jednoj nozi.
Kod ljudi koji nisu uspeli da ispune zadatak, postojao je veći procenat gojaznih, oni koji su imali srčane bolesti, visok krvni pritisak ili visok holesterol, a i dijabetes tipa 2 bio je tri puta češći u ovoj grupi. Nakon što se uzmu u obzir starost, pol i osnovna zdravstvena stanja, nemogućnost stajanja na jednoj nozi 10 sekundi bila je povezana sa 84 posto povećanim rizikom od smrti od svih uzroka tokom srednjeg perioda praćenja od 7 godina.
I kada imate 70 godina trebalo bi da možete da stojite na jednoj nozi 10 sekundi
– Važno je zapamtiti da je studija otkrila korelaciju, a ne uzročno-posledičnu vezu. Uobičajeno, osoba u svojim pedestim godinama treba da bude u stanju da balansira na jednoj nozi oko 40 sekundi. Neko u svojim 60. godinama može da stoji 20 sekundi, dok neki sedamdesetogodišnjaci mogu da stoje oko 10 sekundi na jednoj nozi – podsetio je dr Lubetzky. Kako je objasnio, statička ravnoteža je višedimenzionalno pitanje i postoje brojni uzroci koji utiču na nju, kao što su neurološke bolesti, ortopedski problemi, vid, prostorni problemi, sedentarni način života, vreme reakcije, spoznaja i drugi zdravstveni problemi.
– Ako vam je teško da balansirati na jednoj nozi, trebalo bi da razmislite o svom ukupnom zdravlju i kondiciji – upozorio je dr Lubetzky.
Šta uzrokuje nedostatak ravnoteže?
Brojni faktori mogu da izazovu probleme sa ravnotežom, na primer, kičmena stenoza, uklješteni nervi ili radikulopatija. Dugotrajna upotreba alkohola takođe može da izazove probleme sa ravnotežom zbog atrofije malog mozga. Problemi sa unutrašnjim uhom takođe mogu da izazovu probleme sa ravnotežom povezane sa vrtoglavicom.
Nedavna studija bila je samo posmatračka, tako da naučnici sa Exercise Medicine Clinic CLINIMEX nisu ustanovili uzrok i posledicu. Kako su istakli, test ravnoteže pruža vredne povratne informacije za pacijente i zdravstvene radnike u vezi sa rizikom od smrtnosti.
– Iako studija ne pokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, čini se da ukazuje na još jedan mogući alat koji lekari mogu da koriste kako bi pomogli pacijentima kada im daju zdravstvene savete – smatra dr Adam Rivadeneyra, lekar sportske medicine primarne zdravstvene zaštite.
