Istraživanje povezuje srčane probleme sa 50 odsto većim rizikom od kognitivnog oštećenja

Skoro polovina svih pacijenata sa srčanom insuficijencijom doživljava kognitivno oštećenje, a oni sa koronarnom bolešću suočavaju se sa 27 odsto većim rizikom od razvoja demencije, navodi se u nedavnoj naučnoj izjavi Američkog udruženja za srce (AHA) koja naglašava vezu između kardiovaskularnog zdravlja i zdravlja mozga. Nalazi sugerišu da bi rana intervencija u oblasti zdravlja srca mogla biti ključna za sprečavanje kognitivnog pada kasnije u životu.

Kardiovaskularne bolesti povezane sa kognitivnim oštećenjem

Izjava, objavljena u AHA časopisu Stroke u oktobru, ispituje veze između kardiovaskularnih bolesti kao što su srčana insuficijencija, atrijalna fibrilacija i koronarna bolest srca i povećanog rizika od kognitivnog oštećenja i demencije.

– Moždani udar i kognitivno opadanje, dve glavne i značajne determinante zdravlja mozga, hronična su i onesposobljavajuća stanja koja imaju dramatičan uticaj na individualnom i društvenom nivou – kaže u saopštenju za štampu dr Fernando D. Testai, neurolog i predsedavajući grupe za pisanje izjava.

Dr Testai takođe naglašava hitnost rane intervencije u upravljanju zdravljem srca, ističući da je upravljanje zdravljem srca od ranog uzrasta važno za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i srčanih događaja, zaštitu zdravlja mozga i smanjenje rizika od kognitivnog pada u kasnijem životu. Dok se demencija često smatra neizlečivom bolešću, dokazi sugerišu da zdrav način života i rana intervencija sa vaskularnim faktorima rizika mogu pomoći u očuvanju funkcije mozga, rekao je on.

Visoka prevalencija kognitivnog oštećenja kod pacijenata sa srčanim oboljenjima

U saopštenju, AHA citira prethodne studije koje su otkrile značajnu prevalenciju kognitivnog oštećenja među pacijentima koji žive sa specifičnim srčanim oboljenjima. Predstavljeni su sledeći nalazi:

• skoro 50 odsto ljudi sa srčanom insuficijencijom doživljava kognitivno oštećenje koje utiče na osnovne zadatke kao što su jezik i pamćenje
• meta-analiza je pokazala da atrijalna fibrilacija (AFib), ili nepravilan rad srca, povećava rizik od kognitivnih problema za 39 procenata
• odrasli sa koronarnom bolešću srca 27 odsto su skloniji razvoju demencije

AFib dobro je poznata po svojoj povezanosti sa moždanim udarom, ali takođe predstavlja rizike za kognitivno opadanje kroz faktore rizika koje deli sa srčanom insuficijencijom, kao što su visok krvni pritisak i dijabetes.

Pored toga, do 50 procenata preživelih od srčanog udara moglo bi da doživi neku vrstu gubitka funkcije mozga, pri čemu faktori kao što su visok krvni pritisak i smanjen protok krvi doprinose oštećenju kognicije.

Veza je „neverovatno jaka”

Kada se razmatra veza između zdravlja srca i mozga, „mogu da počnem tako što ću da kažem da visok krvni pritisak osobu predodređuje za moždani udar”, kaže dr Hal Skopicki, šef kardiologije i ko-direktor Stony Brook Heart Institute.

Čak i bez pojave velikog moždanog udara, visok krvni pritisak i dalje može da izazove pucanje malih krvnih sudova, što dovodi do ispuštanja krvi u to područje, uzrokujući odumiranje moždanih ćelija, dodao je on. „Možete zamisliti ukupan broj te vrste kognitivnog pada povezanog sa visokim krvnim pritiskom tokom životnog veka,” primetio je on.

Dr Skopicki je istakao da je veza između kardiovaskularnih bolesti i kognitivnih oštećenja „neverovatno jaka”.

– Postoji više razloga za tu vezu. Počinje sa činjenicom da su faktori rizika zajednički. To uključuje kardiovaskularne bolesti, visok krvni pritisak, dijabetes, sedentarni način života i loš san – kaže on.

Dr Skopicki je osporio ideju da je kognitivni pad neizbežan deo starenja, nazivajući to uverenje „velikom zabludom”.

– Znate da ljudi veruju da se stvari poput demencije ne mogu sprečiti, da se srčani udari ne mogu sprečiti. To bi bilo kao da kažete da nemate kontrolu nad onim što se dešava sa vašim organima i njihovim eventualnim propadanjem – naglašava dr Skopicki.

On smatra da su izjave poput one koje je izdala AHA „briljantne”, jer je to način da se razgovara sa javnošću na način koji poboljšava poslove zdravstvenih radnika i živote ljudi.

– Sjajno je kada možete da intervenišete pre nego što se nešto desi, a ne da se bavite posledicama – istakao je dr Skopicki.