Grupa lekova GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1) oponaša delovanje hormona koji telo prirodno proizvodi – GLP-1 Foto: Shutterstock
Lekovi za mršavljenje primenjuju se u terapiji gojaznosti, koja je pre svega medicinski, pa tek potom estetski problem. Gojaznost je faktor rizika koji može da dovede ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2. Lekovi za mršavljenje primenjuju se kako bi se pre svega sprečio moždani ili srčani udar. S druge strane stručnjaci opažaju da pojedine osobe „izgaraju u želji da imaju vitko telo“ i upozoravaju da svi medikamenti mogu da dovedu do neželjenih reakcija.
Hirurg dr. Daniel Rosen koji leči gojaznost primećuje kod pacijenata koji koriste GLP-1 lekove jednu komplikaciju.
– Nešto što sam viđao kod svojih pacijenata u poslednje vreme, u malom ali dovoljnom broju, je alodinija – kaže dr Rosen.
Alodinija je retko stanje kada osoba oseća bol na dejstvo stimulansa koji u normalnim uslovima ne izazivaju bolove. Bol može da se javi prilikom oblačenja, pri dodiru druge osobe, prikom češljanja.
Grupa lekova GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1) oponaša delovanje hormona koji telo prirodno proizvodi – GLP-1. Jedan od zadataka ovog hormona jeste da uspori prolaz hrane kroz stomak i tako obezbedi duži osećaj sitosti.
Stručnjaci naglašavaju da svaka supstanca sa farmakološkim delovanjem može da ima neželjene efekte. Posle korišćenja GLP-1 agonista kao najčešće nuspojave uočavaju se mučnina i nešto ređe, povraćanje. Neželjeni efekti uglavnom se povlače posle perioda adaptacije na lek, objašnjavaju lekari.
Stručnjaci nastoje da postoje tri vrste alodinije:
– Alodinija je stanje kada bol nije u skladu sa stimulusom, pa se javlja i prilikom delovanja vetra, ili pri oblačenju – objašnjava dr Rosen.
On dodaje da su se pacijenti na terapiji GLP-1 lekovima žalili uglavnom na bol u ramenima, butinama i leđima. Ovaj neželjeni efekat naveden je u uputstvu za upotrebu pojedinih, ali ne i svih GLP-1 lekova, kaže Rosen.
– Mislim da GLP-1 lekovi, generalno, na neki način senzibiliziraju nerve usled čega i dolazi do ovakve reakcije. Simptomi se mogu ublažiti manjim dozama leka, praćenjem stanja pacijenta pa zatim postepenim povećanjem. Ova reakcija nije ipak u toj meri zabrinjavajuća, više je uznemirujuća za pacijenta. Sve prednosti GLP-1 lekova prevazilaze ovu neželjenu reakciju koja ipak može da se kontroliše – navodi dr Rosen.
Stručnjaci smatraju da u budućnosti GLP-1 lekovi neće biti samo korišćeni pri kontroli telesne težine. Veruje se da mogu da pomognu u lečenju hroničnih bolesti.
S druge strane, svaki lek ima neželjene reakcije koje mogu da se jave kod nekih osoba. Kada je u pitanju GLP-1 pacijenti se žale na gastrointestinalne poremećaje, uključujući mučninu (veoma često), dijareju (veoma često) i povraćanje (često). Reakcije su obično bile blage do umerene težine i kratkog trajanja.
Lekari kažu da se doza lekova postepeno povećava, kako bi se umanjile neželjene reakcije. Do postizanja terapijske doze leka potrebno 5 do 8 nedelja, kad zapravo počinje puno dejstvo, objašnjavaju stručnjaci. Posle 4 meseca se procenjuje da li pacijent reaguje na lek.
Ukoliko je došlo da umanjenja od najmanje 5 odsto početne telesne mase, pacijent reaguje na lek i nastavlja sa terapijom. U slučaju da nije došlo do gubitka telesne mase od najmanje 5 odsto lek se ili zamenjuje drugim lekom iz grupe GLP-1 ili se dodaje lek iz druge grupe, sa namerom da udruženim mehanizmima dođe do pozitivnog efekta.