Jutro donosi sreću, noć pojačava anksioznost – kako da iskoristimo biološki ritam

Studija je otkrila da se uglavnom budimo srećni i da se najbolje osećamo ujutro, zadovoljni životom i sa nižim nivoima anksioznosti prijavljenih na početku dana. Anksioznost i depresija rastu noću, što uveče dovodi do pada raspoloženja.

Kako bi se optimizovali produktivnost i sreća, stručnjaci preporučuju da se teški zadaci rešavaju ujutro, a da se vežbe opuštanja primenjuju uveče za bolji san i raspoloženje.

Sreća i raspoloženje mereni tokom 2 godine i 1 milion odgovora na anketu

Studija na skoro 50.000 odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazala je da, generalno, stvari izgledaju bolje ujutro. Učesnici su prijavili manje depresije i anksioznosti i više sreće, zadovoljstva životom i osećaja svrhe u ranim satima dana. Ovi nalazi poklapaju se sa onim što dr Susan Albers, psiholog na Klivlend klinici u Ohaju, vidi u svojoj praksi.

– Moji pacijenti kažu da se ujutru često osećaju najbolje, dok se uveče bore sa anksioznošću, poteškoćama sa spavanjem i isključivanjem uma – kaže dr Albers, koja nije bila uključena u studiju.

U najnovijoj studiji, istraživači su imali za cilj da istraže da li je doba dana povezano sa varijacijama u mentalnom zdravlju, uključujući osećaj depresije, anksioznosti i usamljenosti, kao i sreću, zadovoljstvo životom i osećaj da je život vredan truda. Takođe su posmatrali dan u nedelji, godišnje doba i godinu.

Naučnici su između 2020. i 2022. anketirali 49.218 odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu. Do kraja perioda, istraživači su prikupili skoro milion odgovora. Otprilike 3 od 4 učesnika bile su žene, 68 odsto imalo je fakultetsku diplomu.

Sreća i mentalno zdravlje bili su najbolji ujutru, a najniži do ponoći

Mentalno zdravlje i blagostanje mereni su putem onlajn upitnika pomoću validiranih alata za procenu ili putem pojedinačnih direktnih pitanja kao što su:

• Koliko ste se osećali srećno u protekloj nedelji?
• Koliko ste zadovoljni svojim životom?
• U kojoj meri ste osećali da su stvari koje radite u svom životu vredne truda?

Vremenske oznake po završetku svake ankete davale su informacije o dobu dana (ljudi su mogli da odgovore od 6 ujutro do ponoći), danu u nedelji, godišnjem dobu i godini.

Ključni nalazi su uključivali:

• Dok su sreća, zadovoljstvo životom i ocene za stvari vredne truda bili visoki ujutru, najniži su oko ponoći. Isto tako, depresija i anksioznost bile su niske ujutru, a najviše kasno uveče.
• Sreća, zadovoljstvo životom i ocene za stvari vredne truda bile su nešto veće ponedeljkom i petkom nego nedeljom. Sreća je bila veća utorkom.
• Nivo usamljenosti ostao je konstantan tokom dana u nedelji. Bilo je više varijacija u mentalnom zdravlju i blagostanju tokom vikenda nego radnim danima.
• Bilo je jasnih dokaza o sezonskom uticaju na raspoloženje. U poređenju sa zimom, ljudi su imali niži nivo depresije, anksioznosti i usamljenosti, a viši nivoi sreće, zadovoljstva životom i osećaja da je život vredan truda u drugim godišnjim dobima. Mentalno zdravlje je bilo najbolje tokom leta u svim ishodima.
• Mentalno zdravlje i blagostanje takođe su se stalno poboljšavali od 2020, prve godine pandemije COVID-19, do 2022.

Kako sunčeva svetlost i san utiču na raspoloženje

Nalazi se uklapaju u ono što znamo o biologiji i raspoloženju, kaže dr Albers.

– Hormon kortizol dostiže vrhunac ujutru, što pomaže kod budnosti i energije – kaže ona.

Kortizol je hormon stresa koji naša tela oslobađaju u situacijama bori se ili beži. Ali ima važne funkcije u regulisanju tela čak i kada nismo pod stresom, kao što je ograničavanje upale, regulisanje našeg metabolizma i regulisanje šećera u krvi. Ljudi čija tela ne proizvode dovoljno kortizola mogu imati simptome kao što su umor, nenamerni gubitak težine, loš apetit i nizak krvni pritisak.

– Cirkadijalni ritmovi našeg ciklusa spavanja i buđenja mogu biti faktor, jer izlaganje sunčevoj svetlosti, posebno ujutru, čini da se osećamo dobro. Naročito ako se dobro naspavamo, to služi kao dugme za resetovanje našeg emocionalnog stanja, a na sledeći dan gledamo kao na novi početak – kaže dr Albers.

Nalazi da raspoloženje pada i anksioznost raste uveče odgovaraju onome što dr Albers vidi kod svojih pacijenata.

– Kasno uveče doživljavamo umor od donošenja odluka. Prvo ujutru, još nismo doneli mnogo odluka, ali do kraja dana napravili smo stotine velikih i malih izbora. U tom trenutku smo zaista mentalno i emocionalno iscrpljeni – kaže ona.

Kako da budemo najsrećniji i najproduktivniji

Da bismo iskoristili svoje uspone i minimizirali padove, dr Albers predlaže „sprovođenje opservacijske studije o sebi”.

– Pratite svoje raspoloženje tokom dana da biste videli šta je za vas optimalno. Ako se vaše iskustvo poklapa sa nalazima ove studije, pokušajte da planirate važne ili izazovne zadatke za rano jutro, kada ćete biti najviše fokusirani i imati najbolju koncentraciju, energiju i raspoloženje – savetuje ona.

Vežbanje uveče takođe može biti dobar način za prirodno poboljšanje raspoloženja, kaže dr Albers.

– Dobro je imati noćni ritual opuštanja. Vežbe svesnosti, opuštanja i upravljanja stresom uveče mogu pomoći da isključite mozak kako ne biste bili budni noću i razmišljali i bili pod stresom zbog svega što se dogodilo tokom dana – ističe dr Albers.