Kardiološka rehabilitacija posle srčanog udara odvija se u 3 faze. Treća je doživotna, podseća dr Andreja Kovačević

Kardiološka rehabilitacija je grana kardiologije koja se u stvari ne bavi uzrokom nego leči samu posledicu - objašnjava dr Andreja Kovačević, specijalista kardiološke rahabilitacije

Panel eKlinika portala „Moje srce, moja priča“, održan u partnerstvu sa farmaceutskom kompanijom Novo Nordisk, bio je prilika da od eminentnih stručnjaka čujemo sve o kardiovaskularnom zdravlju, preventivi, vezi zdravlja srca sa gojaznošću, a poseban akcenat stavljen je i na kardilošku rehabilitaciju. S obzirom na to da je po broju pacijenata sa srčanim i moždanim udarom Srbija u "duboko crvenoj" zoni, kardiološka rehabilitacija je grana kardiologije kojoj treba posvetiti mnogo više pažnje jer reč o multidisciplinarnom pristupu pacijentu o kojem se tokom rehabilitacije brine brojan tim stručnjaka, i to u samo tri institucije u celoj zemlji.

Kardiološka rehabilitacija počinje odmah, dok je pacijent još u krevetu,  prvih dana posle infarkta miokarda

Preporučujemo

Jedan od učesnika panela „Moje srce, moja priča“ specijalista kardiološke rahabilitacije dr Andreja Kovačević sa Instituta za rehabilitaciju Beograd, ističe da je kardiološka rehabilitacija  specifična grana kardiologije koja još uvek nije toliko prepoznata kod nas, ali je vrlo bitna.

- Nažalost, to je ona grana, koja se u stvari ne bavi uzrokom nego leči samu posledicu. Ona ide kroz nekoliko etapa i pre svega obuhvata taj individualan pristup i multidisciplinaran pristup od strane nas internista kardiologa, fizioterapeuta koji su obučeni za kardiološku rehabilitaciju, psihološke podrške, nutricionista i naše naših medicinskih sestara i tehničara. Prva i akutna faza kardiološke rehabilitacije dešava se već u postelji, prvih dana posle infarkta miokarda. Ta rana rehabilitacija obuhvata rad sa pacijentima u postelji, rada pored postelje sa obučenim fizioterapeutima - kaže dr Kovačević i dodaje da posle te rane faze sledi obuka o samoj ishrani i planu lečenja, kada se uključuje i porodica pacijenta.

U našoj zemlji, podseća dr Kovačević, samo dve institucije se bave stacionarnom kardiološkom rehabilitacijom - Institut za rehabilitaciju Beograd i Institut Niška Banja, dok se  Institut za kardiovaskularne bolesti  u Sremskoj Kamenici bavi samo ambulantnom kardiološkom rehabilitacijom.

Zatim sledi druga faza, koja je, kako objašnjava dr Kovačević, u stvari ta prava stacionarna faza kardiološke rehabilitacije. To je period lečenja i praćenja pacijenta u periodu od tri nedelje.

- Ova faza podrazumeva personalizovane fizičke treninge koji su stvarno individualizovani za svakog pacijenta ponaosob. Kod nas ne dolaze samo pacijenti posle infarkta, već i pacijenti posle kardiovaskularnih operacija, rekonstrukcije kao što su valvule odnosno zalisci, bajpasevi, tumori srca i bilo kakve rekonstrukcije na nivou kardiovaskularnog sistema, kao i pacijenti sa srčanom insuficijencijom. Rehabilitacija obuhvata specifične programe, fizičke aktivnosti gde mi sa našim kardiološkim fizioterapeutima uključujemo pacijente u našu kardio salu gde pravimo plan opterećenja, načina lečenja koji obuhvata najsavremeniji pristup vožnje šiberovih bicikli, zatim korišćenje specifičnog mini stepenika, telemetrijsko praćenje i periode slobodnog hoda. Naravno, u sklopu same rehabilitacije imamo i našu personalizovanu laboratoriju, radiološki kabinet, kako bi pratili parametre, nutricioniste koji se brinu o ishrani. Imamo i Holter kabinet i kompletnu neinvazivnu kardiološku dijagnostiku, gde pratimo i EKG i ehom srca testom opterećenja - opisuje detalje kardiološke rehabilitacije dr Andreja Kovačević i dodaje da kardiološka rehabilitacija podrazumeva i individualni rad sa psiholozima.

- To je vrlo bitno, jer nismo ni svesni koliko veliki broj pacijenata posle akutnog infarkta miokarda dođe u situaciju da upadne u stanje frustracije, anksioznosti ili depresije, za šta je potrebna psihološka podrška - naglašava dr Kovačević.

Koliko traje kardiološka rehabilitacija posle srčanog udara - do kraka života, poručuju lekari

- I na kraju, to je ono što ja volim da kažem, treća faza kardiološke rehabilitacije je ona doživotna, koja se uglavnom svodi na ambulantno praćenje internističko-kardioloških ambulanti i naravno

sprečavanje svih rizika koji mogu dovesti do ponovnog nastanka nekog akutnog koronarnog događaja, a pre svega nekih rizika. Neki od rizika su, na primer, oni na koje ne možemo da utičemo, kao što su na primer pol, rasa, genetika... a koji mogu da budu izuzetno važni za određene tipove oboljenja, pre svega kod koronarne bolesti srca. Tu su i oni vrlo bitni faktori  rizika na koje možemo da utičemo i možemo da potenciramo, a to su dijabetes, hipertenzija,  gojaznost, poremećaj lipida, fizička neaktivnost, pušenje, upotreba alkohola i vrlo bitno - zloupotreba jakih energetskih napitaka - objašnjava tok treće, doživotne faze kardiološke rehabilitacije dr Kovačević.