Visok jutarnji šećer, razdražljivost tokom dana i neobičan umor, mogu da budu znaci jednog poremećaja

Moguće je da tokom noći dođe do pojačanog lučenja adrenalina, pa da se probudimo znojavi, sa ubrzanim radom srca ili osećajem anksioznosti

Osećaj umora i iscrpljenosti više je nego neprijatna tegoba koja može u bitnoj meri da nam već na početku upropasti predstojeći dan. U ovoj situaciji uglavnom posežemo za kafom, neko i za cigaretom, u nameri da se razbudimo. Nesanica ili neki drugi poremećaja spavanja uglavnom su krivci za jutarnji umor. Loš san može da utiče na regulaciju šećera, u krvi, posebno kod pacijenata koji se već leče od dijabetesa.

San i kontrola šećera

Preporučujemo

San i vrednosti šećera su u najčvršćoj mogućoj vezi, kaže dr Sara Tarik, endokrinolog, Banner University Medicine.

- Kada loše spavamo telo je pod stresom, koji može da povisi šećer u krvi. S druge stane i kada šećer nije dobro regulisan moguće je da dođe do poremećaja sna - objašnjava dr Tarik i dodaje da je ovaj začarani krug nekada veoma teško prekinuti, ali napominje da postoji nekoliko načina na koje možemo da zaštitimo zdravlje.

Šta se dešava ako spavamo nedovoljno ili loše?

Ukoliko ne spavamo preporučenih 7 do 9 sati, telo počinje da reaguje kao i kada je u stanju stresa. Povećavaju se vrednosti kortizola, a visok nivo ovog "hormona stresa" podstiče jetru da oslobađa dodatne količine glukoze u krvotok. Vremenom, sve može da dovede do insulinske rezistencije, to jest stanja u kojem ćelije ne reaguju pravilno na insulin.

Istovremeno je moguća pojava hiperglikemije (visok šećer u krvi) ili hipoglikemije (nizak šećer u krvi), koji mogu da ometaju san. Insulinska rezistencija predstavlja stanje u kojem ćelije organizma slabije reaguju na prisustvo insulina. Insulin je hormon čija je osnovna funkcija da omogući glukozi (šećeru) da iz krvi pređe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije, napominju stručnjaci.

- Visok šećer u krvi može da izazove potrebu za učestalim mokrenjem, javlja se i osećaj žeđi, česti su noćni odlasci u toalet. S druge strane, nizak šećer tokom noći može da pokrene lučenje  adrenalina, da se budimo znojavi, sa ubrzanim radom srca ili osećajem anksioznosti - kaže dr Tarik.

Kako stres i san utiču na vrednosti šećera u krvi?

"Hormon stresa" - kortizol signalizira telu da oslobađa glukozu kako bi telo dobilo energiju. Ova reakcija je korisna za preživljavanje,  reagovanje u situacijama trenutnog stresa, ali može  da napravi probleme, kada stres postane hroničan problem.

- Povišen kortizol doprinosi razvoju insulinske rezistencije, dolazi do rasta vrednosti šećera u krvi. U najtežim situacijama hronični stres, kratak ili isprekidan san može da poveća rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 - napominje dr Tarik.

Kombinacija stresa i lošeg sna deluje i na druge vidove zdravlja. Kada smo neispavani i pod stresom pojačana je želja za slatkišima i ugljenim hidratima, javljaju se promene raspoloženja i problemi sa koncentracijom. Sve ove tegobe u bitnoj meri utiču na kvalitet života i celokupno zdravlje.

Sam dijabetes remeti san

Pacijenti koji se leče od dijabetesa uglavnom znaju da promene u vrednosti šećera u krvi snažno utiču na kvalitet sna. Američka dijabetološka asocijacija kao uobičajene poremećaje sna izdvaja sledeće tegobe:

• Opstruktivna apneja u snu -  disanje tokom sna na kratko prestaje, ova tegoba je učestala kod osoba sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2.
• Nesanica - teškoće sa uspavljivanjem ili često buđenje iz sna.
• Sindrom nemirnih nogu - neprijatni osećaji u nogama otežava opuštanje i uspavljivanje.
• Poremećaji cirkadijalnog ritma - remeti se prirodna ciklus spavanja i budnosti.

- Nesanica, nekvalitetan san, često buđenje može da dovede i do niskog nivoa kiseonika, povećane insulinske rezistencije, zbog čega vremenom može da dođe do slabije kontrole šećera u krvi i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti -  kaže dr Tarik.

Čak i alati koji su od bitne pomoći osobama sa dijabetesom, kao kontinuirani monitoring glukoze i alarm, mogu da remete san. Kontinuirani monitor glukoze  je nosivi uređaj koji u realnom vremenu prati nivo šećera, beleži podatke tokom celog dana, i tako daje bolju sliku o nivoima  šećera u krvi (glikemiji).

- Najbolja strategija bila bi da pametno koristiti podatke sa ovih uređaja kako bismo sprečili noćne padove i skokove šećera i izbegli alarm za stalno buđenje - savetuje dr Tarik.

Preporuka je da se prilagodi večera, da se sa lekarom proveri vreme uzimanja terapije

Koji znaci mogu da otkriju da je visok šećer posledica lošeg sna?

Dr Tarik priznaje da je nekada veoma komplikovano i teško da jednostavno kažemo da je visok šećer i umor posledica lošeg sna. Postoje ipak neki znaci koji mogu da nas upute na mogući problem.

• Više vrednosti šećera neposredno posle buđenja
• Neobičan umor ili razdražljivost tokom dana
• Učestali noćni odlasci u toalet
• Hrkanje, nemiran san
• Jutarnje glavobolje, suv usta, problemi sa koncentracijom

Ukoliko primećujete neke od ovih znaka savet je da se posavetujete sa lekarom i da pokušate da poboljšate kvalitet sna.

• Ograničite kofein - ne pijte kafu posle popodneva
• Izbegavajte kasne obroke - neka večera bude najmanje četiri sata pre spavanja
• Idite  na spavanje i budite se u isto vreme svaki dan, čak i vikendom.
• Čitanje, lagano istezanje ili duboko disanje može pomoći telu da se pripremi za odmor.
• Krećite se tokom dana, jer vežbanje poboljšava osetljivost na insulin i pomaže bržem uspavljivanju. Izbegavajte intenzivne treninge pre spavanja.

Kada je potrebno da potražimo stručnu pomoć?

Hronični problemi sa snom ne treba ignorisati. Obratite se lekaru ako:

• Uglavnom spavate manje od šest sati
• Imate problem da zaspite ili ostanete u snu
• Osećate umor iako ste dovoljno spavali
• Imate visoke vrednosti šećera i pored redovne primene terapije