Lekari upozoravaju na simptome demencije koje nikako ne treba ignorisati

Ako vam se dešava da usred rečenice zaboravite šta ste hteli da kažete ili da zalutate iako idete poznatom rutom, možda je vreme da obratite pažnju. Stručnjaci upozoravaju: neka zaboravnost je normalna, ali postoje znaci koji mogu ukazivati na početak demencije – i što ih ranije prepoznate, to su šanse za usporavanje bolesti veće

Povremeno zaboravljanje imena, premeštanje ključeva ili pogrešno isključenje na putu koji inače znate napamet – sve su to situacije koje se povremeno dešavaju svima, naročito s godinama. Ali, stručnjaci upozoravaju da učestali i progresivni problemi sa pamćenjem ili ponašanjem mogu biti prvi znaci demencije.

Demencija trenutno pogađa više od šest miliona ljudi u SAD, a broj obolelih širom sveta u stalnom je porastu. U Srbiji se procenjuje da je 10 odsto osoba starijih od 65 godina pogođeno demencijom. Najvažnije je, kažu neurolozi, prepoznati simptome na vreme, jer ranim reagovanjem možete usporiti napredovanje bolesti i značajno poboljšati kvalitet života.

Preporučujemo

Prema istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet, čak 45 odsto rizika od demencije može se smanjiti promenom životnih navika.

– Svako ko ima mozak treba da brine o njemu, bez obzira na godine – poručuje dr Džordžina Oldridž, neurolog sa Univerziteta Ajova.

6 simptoma koje neurolozi nikada ne ignorišu

1. Zaboravnost i problemi sa kratkoročnim pamćenjem

Najpoznatiji i najčešći znak koji izaziva sumnju na demenciju jeste zaboravnost – naročito ako se odnosi na nedavne događaje, razgovore ili obaveze. Međutim, problemi s pamćenjem ne moraju uvek značiti demenciju. Uzrok može biti i nedostatak sna, manjak vitamina B12, depresija ili apneja tokom spavanja, objašnjava dr Oldridž.

Ipak, ako osoba stalno ponavlja ista pitanja, zaboravlja dogovore ili često „prazno gleda“ dok pokušava da se seti jednostavnih stvari, to je signal da treba obaviti neurološki pregled.

–  Kada zaborav postane svakodnevica, to više nije slučajnost, već simptom – upozorava dr Armen Mugamian, direktor Centra za zdravlje mozga Ray Dolby u San Francisku.

2. Promene u spavanju i poremećaj ritma sna

Kvalitetan san je jedan od najvažnijih zaštitnih faktora za mozak. Nedostatak sna u srednjem dobu može povećati rizik od demencije, pokazalo je istraživanje Nacionalnog instituta za zdravlje SAD.

U novijoj studiji objavljenoj 2025. u časopisu Neurology, otkriveno je da preterana pospanost i često dremanje tokom dana mogu biti rani znakovi demencije, naročito kod žena starijih od 80 godina.

–  San je najprirodniji način „čišćenja” mozga od toksina. Tokom sna mozak obnavlja veze i skladišti sećanja. Kada se san pogorša, to direktno utiče na pamćenje i sposobnost koncentracije – kaže dr Šej Data, neurolog iz njujorškog centra NYU Langone.

3. Promene u raspoloženju, ponašanju i ličnosti

Nagle promene raspoloženja – od depresije, anksioznosti, razdražljivosti do neobičnog ponašanja – mogu biti rani pokazatelji bolesti mozga.

Osoba može postati sumnjičava, povučena, nepoverljiva ili čak agresivna, a ponekad počinje previše da priča sa strancima ili se ponaša neprikladno u društvu.

– Novoizražena anksioznost ili depresija u šezdesetim godinama često su prvi znaci Alchajmerove bolesti – kaže dr Mugamian.

Poseban oblik demencije – frontotemporalna demencija (FTD) – najčešće se javlja kod osoba između 40 i 65 godina, a karakterišu je upravo promene u ponašanju, impulzivnost i emocionalna nestabilnost.

4. Teškoće u govoru i pronalaženju reči

Svi ponekad „zaglavimo“ u rečenici tražeći pravu reč, ali ako to postane učestalo i ometa komunikaciju, može biti signal da se nešto dešava u mozgu.

Osobe s demencijom često imaju problema da nazovu poznate predmete pravim imenom, preskaču veznike, ili ne razumeju složenije rečenice.

– Ako osoba usred razgovora zastaje i deluje izgubljeno, ili se ne seća naziva svakodnevnih stvari, to ne treba ignorisati – objašnjava dr Data.

5. Teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka

Demencija utiče na izvršne funkcije mozga – sposobnost da planiramo, rešavamo probleme i donosimo odluke.

Znak upozorenja može biti kada osoba prestane da kuva, zaboravi da uzme lekove, ne plaća račune ili ima problema da prati korake jednostavnih aktivnosti koje je ranije radila bez razmišljanja.

– Ljudi ne prestaju da obavljaju uobičajene zadatke bez razloga. Kada to primetimo, treba reagovati – naglašava dr Mugamian.

6. Problemi sa vidom i prostornom orijentacijom

Kod nekih oblika demencije dolazi i do promena u percepciji prostora i udaljenosti. Osoba može proći red ne primetivši da red upošte postoji, teško pronalaziti predmete na stolu, ili udarati u predmete koje je ranije lako izbegavala.

Ukoliko se jave i vizuelne halucinacije (gledanje ili slušanje stvari koje ne postoje), to može biti znak tzv. Demencija Levijevih tela (DLT) – oblika koji nastaje zbog nagomilavanja proteina u mozgu i često je praćen promenama u ponašanju i poremećajima sna. U tom slučaju, potrebno je odmah obratiti se neurologu.

Zašto je rana dijagnoza presudna

Iako su neki oblici kognitivnog opadanja prirodni deo starenja, ne treba ih zanemarivati.

Blagi kognitivni poremećaj može preći u demenciju, ali ako se otkrije na vreme, moguće je usporiti napredovanje bolesti i očuvati kvalitet života.

Lekari savetuju da svaka osoba koja primeti promene u pamćenju, govoru, raspoloženju ili snalaženju potraži savet neurologa.

Rano reagovanje može značiti razliku između aktivnog, samostalnog života i kasnijih ozbiljnih gubitaka funkcije.

Ne ignorišite male promene –  mozak sve pamti

Zaborav, konfuzija, promene u ponašanju ili snu nisu uvek bezazleni. Što ranije obratite pažnju, to su veće šanse da pomognete sebi ili voljenoj osobi. „Mozak ne stari odjednom – on polako traži vašu pažnju. Slušajte ga.“