Novi oralni lek protiv psorijaze deluje poput „prekidača“ za upalu: Ko može da ga koristi i koliko čisti kožu

Novi lek ikotrokinra mogao bi značajno da promeni lečenje umerene do teške plak psorijaze. Za razliku od postojećih bioloških terapija koje blokiraju isti zapaljenski put, ali se daju injekcijom, ovaj lek se uzima oralno i deluje direktno na receptor interleukina 23. Evropska agencija za lekove preporučila je da dobije dozvolu za primenu kod odraslih i adolescenata, a rezultati studija pokazuju da je kod približno dve trećine lečenih koža postala čista ili gotovo čista.

Psorijaza, upalni procesi koji je pokreću i uloga interleukina 23

Psorijaza nije samo bolest kože. Reč je o hroničnoj, imunološki posredovanoj bolesti kod koje odbrambeni sistem organizma postaje previše aktivan i pokreće upalu. Zbog toga se ćelije kože obnavljaju znatno brže nego što bi trebalo, pa nastaju zadebljale, crvene i ljuspaste promene koje mogu da svrbe, pucaju i bole.

Preporučujemo

U tom složenom zapaljenskom procesu važnu ulogu ima interleukin 23, odnosno IL-23. Novi lek ikotrokinra, koji će se na tržištu Evropske unije pojaviti pod nazivom Icotyde ako dobije konačno odobrenje, napravljen je upravo tako da blokira receptor za ovaj protein.

Kako ikotrokinra prekida zapaljenski proces

Interleukin 23 možemo da zamislimo kao jednu od poruka kojima ćelije imunskog sistema podstiču i održavaju upalu. Da bi ćelija primila tu poruku, IL-23 mora da se veže za odgovarajući receptor na njenoj površini.

Ikotrokinra je sintetički peptid koji se veoma selektivno vezuje za receptor IL-23. Na taj način zauzima mesto na koje bi trebalo da se veže interleukin i sprečava prenošenje zapaljenskog signala u ćeliju. Kada se taj signal priguši, smanjuje se aktivnost imunskih ćelija koje učestvuju u nastanku psorijaze, a posledično popuštaju upala, crvenilo, zadebljanje i perutanje kože.

Važno je što lek ne deluje tako što neselektivno blokira ceo imunski sistem, već cilja jedan određeni mehanizam koji ima ključnu ulogu u održavanju bolesti.

Terapije koje blokiraju put IL-23 već se koriste u lečenju psorijaze. Među njima su biološki lekovi kao što su guselkumab, risankizumab i tildrakizumab. Međutim, oni se primenjuju putem injekcija. Ikotrokinra je prvi oralni lek koji direktno cilja receptor IL-23, zbog čega bi mogao da pruži novu mogućnost pacijentima kojima je potrebna sistemska terapija, ali žele da izbegnu injekcije.

Kod dve trećine pacijenata koža je postala čista ili gotovo čista

Komitet za lekove za humanu upotrebu Evropske agencije za lekove razmotrio je rezultate četiri kliničke studije treće faze, u kojima je učestvovalo oko 2.500 osoba sa umerenom do teškom plak psorijazom.

Posle 16 nedelja terapije, između 50 i 57 odsto pacijenata koji su uzimali ikotrokinru ostvarilo je najmanje 90 odsto poboljšanja prema indeksu PASI. U grupama koje su dobijale placebo takav rezultat je zabeležen kod svega jedan do četiri odsto ispitanika. PASI je standardizovan pokazatelj kojim lekari procenjuju rasprostranjenost psorijaze, crvenilo, debljinu i ljuspanje promena. Rezultat PASI 90 zato znači da su se znaci bolesti smanjili za najmanje 90 odsto u odnosu na početno stanje.

Prema lekarskoj globalnoj proceni, čistu ili gotovo čistu kožu imalo je između 65 i 71 odsto pacijenata koji su dobijali novi lek. Među ispitanicima koji su primali placebo taj procenat se kretao između osam i 11 odsto.

Lek je pokazao dejstvo i na regijama na kojima se psorijaza često teže leči i snažno utiče na kvalitet života, uključujući kožu glave, genitalnu regiju, šake i stopala.

Kome je namenjena nova terapija

Evropska agencija za lekove preporučila je ikotrokinru odraslima i adolescentima koji imaju najmanje 12 godina i 40 kilograma, a boluju od umerene do teške plak psorijaze zbog koje su kandidati za sistemsku terapiju.

To ne znači da će svaki pacijent sa psorijazom moći ili morati da koristi ovaj lek. Izbor terapije zavisi od težine i rasprostranjenosti promena, zahvaćenih delova tela, prethodnog lečenja, drugih bolesti i individualnog rizika od neželjenih reakcija. Konačnu odluku donosi dermatolog nakon pregleda i odgovarajućih analiza.

Ikotrokinra se u direktnim studijama pokazao uspešnijim od deucravacitiniba, oralnog leka koji blokira enzim TYK2. Ipak, poređenje sa injekcionim biološkim lekovima i iskustvo iz dugotrajnije primene pružiće potpuniju sliku o mestu nove terapije u svakodnevnom lečenju.

Šta se zna o neželjenim reakcijama

Prema podacima koje je razmatrala EMA, ikotrokinra je imao prihvatljiv i podnošljiv bezbednosni profil. Najčešće zabeležene neželjene reakcije bile su gljivične infekcije, koje su se javile kod 1,1 odsto pacijenata.

Ipak, rezultati kontrolisanih studija ne mogu u potpunosti da pokažu kako će se lek ponašati kada ga tokom dužeg perioda bude koristio mnogo veći broj ljudi. Zbog toga se bezbednost novih terapija prati i nakon što dospeju u širu kliničku upotrebu.

Preporuka EMA još ne znači da je lek već dostupan pacijentima

Pozitivno mišljenje Komiteta za lekove za humanu upotrebu predstavlja važan korak, ali nije isto što i konačna dozvola za promet. Mišljenje će biti prosleđeno Evropskoj komisiji, koja donosi odluku o odobrenju leka na teritoriji Evropske unije.

Čak i ako Evropska komisija izda dozvolu, dostupnost leka u Srbiji zavisiće od domaćeg regulatornog postupka, registracije, cene i uslova pod kojima bi terapija mogla da se propisuje o trošku zdravstvenog osiguranja.

Ikotrokinra zato još nije terapija koju pacijenti mogu samostalno da nabave ili sa njom započnu. Njegov značaj leži u tome što prvi put spaja precizno delovanje na receptor IL-23 sa oralnom primenom. Ako dugoročniji podaci potvrde efikasnost i bezbednost, ta kombinacija bi mogla da smanji jaz između jednostavnosti uzimanja tablete i snažnog dejstva koje se do sada uglavnom vezivalo za injekcione biološke lekove.

(eKlinika.rs)