Čistimo li kuću pogrešno: Zašto sredstvo za dezinfekciju ne treba odmah obrisati

Kada sirova piletina i tečnost iz njenog pakovanja dođu u dodir sa kuhinjskom radnom površinom, mnogi odmah posegnu za sredstvom za dezinfekciju, poprskaju zaprljano mesto i brzo ga prebrišu. Verujemo da smo tako uklonili bakterije, ali moguće je da sredstvo uopšte nije stiglo da deluje.

Sličnu grešku pravimo kada jaka dezinfekciona sredstva koristimo za svaku mrvicu, prosuto piće ili trag hrane, iako bi sapun ili deterdžent i voda u većini takvih situacija bili dovoljni.

Čišćenje i dezinfekcija nisu isto, a pogrešan redosled može dezinfekciono sredstvo učiniti beskorisnim.

Koja je razlika između čišćenja i dezinfekcije

Čišćenjem uklanjamo ostatke hrane, masnoću, prašinu, prljavštinu i veliki deo mikroorganizama sa površine. To najčešće radimo vodom i sapunom ili deterdžentom, uz trljanje i ispiranje.

Dezinfekcijom se hemijskim sredstvima uništavaju mikroorganizmi koji su ostali na prethodno očišćenoj površini.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da je u većini situacija u domaćinstvu redovno čišćenje sapunom ili deterdžentom i vodom dovoljno za uklanjanje većine štetnih mikroorganizama. Dodatna dezinfekcija obično je potrebna kada je neko u kući bolestan, ima oslabljen imunitet ili kada je površina bila u dodiru sa sirovim mesom.

Zašto dezinfekcija prljave površine ne deluje dobro

Masnoća, ostaci hrane i druga prljavština mogu da naprave prepreku između dezinfekcionog sredstva i mikroorganizama. Hemikalija zato ne dolazi u neposredan kontakt sa bakterijama ili virusima koje bi trebalo da uništi.

Dezinfikovati prljavu površinu slično je pokušaju da operemo pod pre nego što smo uklonili mrvice. Deo poda ostaće nedostupan, bez obzira na to koliko je sredstvo snažno.

Pravilan redosled je jednostavan:

• Ukloniti vidljivu prljavštinu i ostatke hrane.
• Oprati površinu sapunom ili deterdžentom i vodom.
• Ako je potrebno, naneti odgovarajuće sredstvo za dezinfekciju.
• Ostaviti površinu vlažnom onoliko dugo koliko piše u uputstvu.
• Isprati površinu ako je to naznačeno na deklaraciji, posebno kada dolazi u dodir sa hranom.

Brzo prskanje i brisanje često nema efekta

Jedna od najčešćih grešaka jeste da dezinfekciono sredstvo poprskamo i odmah obrišemo. Svaki proizvod ima propisano vreme delovanja, odnosno period tokom kojeg površina mora da ostane vidljivo vlažna.

U zavisnosti od proizvoda i mikroorganizma na koji deluje, to vreme može trajati od nekoliko desetina sekundi do deset minuta. Ako sredstvo uklonimo ranije, dezinfekcija možda neće biti uspešna.

Zato je čitanje deklaracije važnije od količine proizvoda koju ćemo naneti. Više sredstva ne znači nužno bolju zaštitu, a može povećati izloženost kože i disajnih puteva hemikalija.

Kada je u kući zaista potrebna dezinfekcija

Dezinfekciona sredstva imaju opravdanu ulogu, ali nije potrebno da ih koristimo na svakoj površini svakog dana.

Dezinfekcija može biti potrebna:

• kada je neko u domaćinstvu bolestan ili je nedavno bio bolestan
• kada u kući živi osoba sa oslabljenim imunskim sistemom
• nakon pripreme sirovog mesa
• kada su telesne tečnosti dospele na površinu
• u skladu sa posebnim preporukama tokom epidemija zaraznih bolesti.

Ako dete prospe hranu na pod ili uprlja sto, uobičajeno čišćenje najčešće je dovoljno. Nepotrebna upotreba jakih hemikalija ne pruža dodatnu zaštitu, a može izazvati iritaciju kože, očiju i disajnih puteva. Pojedini proizvodi mogu pogoršati i simptome astme.

Da li su sastojci dezinfekcionih sredstava opasni

Mnoga sredstva sadrže kvaternarna amonijumova jedinjenja, grupu hemikalija poznatu i pod skraćenicom QAC. Ona se koriste u domaćinstvima, školama, kancelarijama i zdravstvenim ustanovama.

Laboratorijska istraživanja i studije na životinjama otvorile su pitanja o mogućem uticaju intenzivne i dugotrajne izloženosti ovim jedinjenjima na disajne puteve, imunski sistem, plodnost i nervne ćelije. Ipak, takvi nalazi ne dokazuju da pravilna povremena upotreba registrovanog proizvoda u domaćinstvu izaziva iste posledice kod ljudi.

Najveći i neposredni rizici nastaju kada sredstva koristimo prečesto, u prevelikoj količini, u zatvorenom prostoru bez provetravanja ili suprotno uputstvu proizvođača.

Nikada ne treba mešati sredstva za čišćenje

Posebno je opasno mešanje varikine, odnosno sredstava na bazi hlora, sa drugim proizvodima. U kombinaciji sa kiselinama, amonijakom ili pojedinim drugim sredstvima mogu nastati otrovni gasovi koji izazivaju kašalj, gušenje, pečenje očiju i ozbiljno oštećenje disajnih puteva.

Dok ih koristimo, potrebno je da otvorimo prozor ili vrata, zaštitimo kožu ako tako piše na deklaraciji i proizvode čuvamo van domašaja dece i kućnih ljubimaca.

Da li su alkohol i hidrogen bezbednija zamena

Proizvodi na bazi alkohola ili vodonik-peroksida mogu biti efikasni protiv određenih bakterija i virusa. Međutim, ni oni nisu bez rizika i ne deluju jednako na sve mikroorganizme.

Alkohol je zapaljiv, brzo isparava i može oštetiti neke vrste plastike, gume, drveta i zaštitnih premaza. Koncentrovani vodonik-peroksid može izazvati iritaciju i hemijske opekotine.

Zato nije dobro samostalno praviti i mešati rastvore prema receptima sa interneta. Treba izabrati proizvod namenjen konkretnoj površini i nameni, a zatim pratiti njegovo uputstvo, uključujući razblaživanje i vreme delovanja.

Kratak vodič za pravilno i bezbedno čišćenje

• Za svakodnevnu prljavštinu najčešće su dovoljni sapun ili deterdžent i voda.
• Pre dezinfekcije uvek uklonimo masnoću i vidljivu prljavštinu.
• Dezinfikujemo kada postoji stvaran rizik od prenošenja zaraze.
• Površina mora ostati vlažna tokom vremena navedenog na deklaraciji.
• Prostoriju treba provetravati tokom korišćenja hemijskih sredstava.
• Sredstva nikada ne mešamo.
• Proizvode čuvamo van domašaja dece i kućnih ljubimaca.
• Za površine koje dolaze u dodir sa hranom proveravamo da li je posle dezinfekcije potrebno ispiranje.

Cilj čišćenja doma nije da uništimo svaki mikroorganizam. U većini svakodnevnih situacija dovoljno je da prljavštinu i najveći deo mikroorganizama fizički uklonimo. Dezinfekcija je dodatni korak koji ima smisla samo kada je potrebna i kada je sprovedemo pravilno.

(eKlinika.rs)