Bol u regiji ramena koji neuobičajeno dugo traje ili se pojačava tokom vremena, ometa san i svakodnevne životne i radne aktivnosti, promene na mišićima poput „topljenja“, ograničavanje funkcija prilikom treninga i bez značajne povrede, gubitak pokreta u zglobu bez prethodno očitog razloga, jasne su indikacije da treba da se obratite lekaru, kaže za eKliniku specijalista ortopedije dr Vladan Stevanović.
Prilikom susreta sa pacijentom koji ima bol u ramenu, starosna dob igra značajnu ulogu.
– Kod pacijenata sa 40 i više godina dominantno očekujemo da je bol posledica određenih promena u mišićima, odnosno tetivama koje okružuju zglob, degenerativnim promenama i stanjima koja dovode do sindroma „smrznutog ramena“. Bol kod mlađe populacije je uglavnom zglobnog porekla, odnosno posledica povreda pri raznim sportskim aktivnostima, kojih je danas i previše bez stručne kontrole i sa ekstremnim zahtevima (višestruka „iščašenja“ zgloba sa brojnim posledicama po meka i koštana tkiva) – kaže dr Stevanović.
Bol u ramenu kod uslovno starijih pacijenata je najčešće posledica upalnih ili mehaničkih oštećenja u tetivama, odnosno mišićima koji okružuju zglob i koji su zbirno označeni kao rotatorna manžetna (rotatorna narukvica). Tu se, pre svega, misli na stanja poput prisustva kalcifikata u tetivama, traumatskog ili degenerativnog oštećenja tetiva, upale kesica (burzi) ispod koštanih struktura koje smanjuju trenje tetiva (tzv.subakromijalni burzitis, odnosno sindrom uklještenja). Dr Stevanović dodaje da ovim razlozima možemo pridodati i bolna stanja zbog promena na tetivi dvoglavog mišića, koja je sastavni deo zgloba. Kao i u slučaju drugih zglobova, ni zglob ramena nije pošteđen degenerativnih promena, te je, po njegovim rečima, i osteoartroza sve prisutnija i možda najviše rastući broj operativnih indikacija za ugradnju veštaškog zgloba poslednjih godina.
Bol u regiji zgloba ramena je složena kategorija koja se mora posmatrati sa aspekta uzrasta, postojanja provokativnih faktora (povrede, ponavljanje radne ili sportske aktivnosti, patologija vratnog dela kičmenog stuba), kao i regije porekla odnosno širenje bola.
– Potrebno je istaći da se često bol u ramenu i vratu povezuju, ali svakako imaju posebna obeležja: bol vratnog dela kičmenog stuba dominantno je praćen pružanjem niz ruku do šake uz razne osećaje trnjenja ili žarenja; bol ramena je lokalizovan, najviše se pruža do lakta i povezan je sa ograničenjima u pokretima i funkciji samog zgloba – opisuje doktor.
Svaki bol u ramenu je svakako upozorenje da se u nečemu preteralo.
– Pacijenti uglavnom prepoznaju koje su aktivnosti, uglavnom izraženije, koje su bez pripreme ili procene mogućnosti sami sprovodili (pranje prozora, krečenje, vikend intenzivne sportske aktivnosti, igra sa decom, ljubimcima…). Ne sumnjam da se prvo kreće od lokalnih saveta (komšiluk, rodbina, poznanici…), a potom globalnih (Dr Google…), ali u velikom broju slučajeva, ukoliko stanja nisu ozbiljna, ne može se ni mnogo pogrešiti. Problem ipak nastaje ukoliko bol po jačini i trajanju prevazilazi prihvatljive nivoe, a lečenje se nastavi u ovim, a ne u stručnim okvirima – opominje dr Stevanović koji je i načelnik Službe za opštu ortopediju IOHB Banjica.
Dr Stevanović kaže za eKliniku da je sindrom „smrznutog ramena“ poseban entitet, gde je bol dominantna tegoba u početku bolesti, a potom prevagu nosi ograničenje pokreta. Za ovakvo stanje nekada se zna razlog (autoimuna stanja, dijabetes, tireoiditis, hiperholesterolemija), a mnogo češće predstavlja značajan ograničavajući faktor radne populacije u oba pola.
– Nažalost, kod bola u ramenu, ne možemo isključiti i primarna ili sekundarna maligna stanja, te je dobra anamneza uz klinički pregled i dopunsku dijagnostiku, ključ za dalje lečenje. Kod mlađih pacijenata, bol u ramenu je vezan prvenstveno za određene sportske aktivnosti, stanja koja nastaju posle povreda poput nestabilnosti zgloba, ali i mišićni disbalans u sklopu trenažnih aktivnosti – podseća naš sagovornik.
Dr Stevanović naglašava i da takozvana postura tela značajno utiče na funkciju svih zglobova, pa možda i značajnije na zglob ramena. Prinudni ili pogrbljeni položaj zahteva od mišića ramena značajno veću aktivnost pri izvođenju uobičajenih pokreta, nego kada je osoba u uspravnom tj. ispravljenom položaju. Danas se, prema njegovim rečima, veliki značaj pridaje funkcionisanju lopatice i pripadajućih mišićnih struktura, tako da je i odgovarajućim položajem pri sedenju neophodno održavati tonus mišića i tako pomoći svom ramenu.
– Artroskopska hirurgija (ili popularno „hirurgija kroz ključaonicu“) je revolucionarna metoda kojom se pregledaju i leče zglobovi od najvećih do najmanjih, uz minimalnu agresiju po pacijenta, sa maksimalnim efektima. Naravno, nisu sva patološka stanja dostupna ovoj hirurškoj tehnici, ali se razvojem instrumenata, kamera i opreme kao i implantata, svakodnevno otvaraju nove mogućnosti. Značajna je primena artroskopije u lečenju kako unutarzglobnih tako i tetivnih, odnosno mišićnih problema ramena, čime postižemo bolju preglednost pri „popravljanju“ oštećenih struktura, odnosno omogućava bržu rehabilitaciju nakon operativnog lečenja. Drugi nivo lečenja dominantno degenerativnih stanja i posledica teških preloma ili povreda mišića koji se ne mogu rekonstruisati, jeste ugradnja endoproteza ramena. Danas je ovaj segment artroplastike u značajnom porastu prema protezama kuka i kolena, te se u narednim godinama očekuje takav trend i kod nas – pretpostavlja dr Vladan Stevanović.
Sagovornik eKlinike kaže da bi najvažniji saveti u težnji da rame što duže sačuvamo bili: održavati tonus mišića, sprovoditi vežbe koje ih jačaju, ne prelaziti granice mogućeg i misliti na dugotrajnost zgloba. Kao neko ko je već više decenija obrazovan u duhu moderne medicine, ne vidi prostor za angažman tzv. „kostolomaca“ koji su u našem narodu popularni – ti tretmani nekada mogu biti i kontraproduktivni, mada ima, kako kaže, racionalnih pristupa i u tom segmentu. Primena tehnika masaže, akupunkture ili joge sa stručnim vođenjem, može imati više pozitivnih uticaja.