Holesterol može da se smanji mediteranskom ishranom, fizičkom aktivnošću i preparatima na bazi crvenog pirinča Foto: iStock
Kada pri pregledu otkrijemo poremećaj nivoa masnoća, ne uključujemo odmah terapiju statinima i fibratima već u periodu od 4 do 6 meseci pokušavamo da korigujemo nivoe masnoća higijenskodijetetskim merama (mediteranskom ishranom) uz planiranu fizičku aktivnost i/ili šetnju najmanje 5 kilometara, umerenim tempom, kaže za eKliniku profesor dr Vesna Dimitrijević Srećković sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Primenjene mere, prema njenim rečima, pokazale su nakon šest meseci korekciju telesne težine i stomačne gojaznosti, popravljanje regulacije šećera, regulaciju nivoa insulina, krvnog pritiska kao i vrednosti ukupnog holesterola, „lošeg“ LDL –holesterola i povećanje „dobrog“ HDL- holesterola.
– Zdrava ishrana za cilj ima postizanje i održavanje željene telesne težine i zadovoljenje energetskih potreba. To se postiže češćim manjim obrocima, najčešće tri glavna obroka i dve do tri užine. Cilj je da se spreči i koriguje gojaznost i povišeni krvni pritisak, spreči nastanak dijabetesa, povišenog nivoa masnoća u krvi, posebno holesterola i triglicerida, čime se sprečava pojava ateroskleroze i komplikacija na krvnim sudovima – objašnjava prof. dr Dimitrijević Srećković.
Iskustvo pokazuje da individualno podešena mediteranska ishrana, ima značajan efekat na indeks telesne mase, smanjenje stomačne gojaznosti, insulinsku rezistenciju, na nivo masnoća u krvi, odnos LDL i HDL holesterola i krvni pritisak.
– Korigovanje svih ovih faktora može značajno doprineti smanjenju rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, pre svega nastanak angine pektoris, infarkta, šloga ili gangrene. Ne preporučuje se prženje niti pohovanje, čak ni na maslinovom ulju a kao zdrav način pripreme predlaže se barena hrana, dinstana na vodi sa dodatkom maslinovog ulja na kraju, pečena u rerni ili ponekad električni roštilj. Masni sirevi i kačkavalj, koji su bogati zasićenim masnoćama, zamenjeni su posnim sirevima i drugim mlečnim nemasnim proizvodima. Povišena vrednosti holesterola je značajan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i koronarnu bolest srca. Studije su pokazale direktnu vezu između „lošeg“ LDL-holesterola i rizika od ateroskleroze i infarkta miokarda. Smanjenje nivoa ukupnog holesterola i „lošeg“ LDL-holesterola u krvi su efikasna mera u sprečavanju koronarnih događaja – navodi naša sagovornica.
Dodaje da se poslednju deceniju ekstrakt crvenog pirinča se pokazao kao efikasna alternativa kod pacijenata koji su pokazali nepodnošljivost na statine.
Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
– Kod pacijenata kod kojih su otkrivene povišene vrednosti ukupnog i „lošeg“ LDL holesterola pored mediteranske ishrane i povećanja fizičke aktivnosti, preporučuju se i preparati na bazi crvenog pirinča koji sadrže Monakolin. Monakolini snižavaju holesterol blokirajući enzim koji omogućava proizvodnju holesterola. Osnovni Monakolin u crvenom pirinču je Monakolin K. Monakolin K smanjuje proizvodnju holesterola i preuzimanje masnoća a učestvuje u njihovom transportu i izbacivanju. Pokazano je da ima ulogu i u suzbijanju stvaranja masnog tkiva. Analizom kojom su bile obuhvaćene tri studije, sa 9.625 pacijenata, pokazano je da su različite formulacije ekstrakta crvenog pirinča dovele do značajnog smanjenja ukupnog holesterola, i „lošeg“ LDL holesterola i trigicerida.
– Zaključeno je da je ekstrakt crvenog pirinča efikasna i sigurna opcija kod pacijenata koj ne podnose statine. Istraživanja i analiza 20 studija potvrdili efikasnost Monakolina K datog u prosečnoj dozi od 10,8mg na smanjenje LDL-holesterola (u proseku 1,02mmol/l) i smanjenje kardiovaskularnog rizika za 20 odsto. Na osnovu dokaza o efikasnom smanjenju „lošeg“ LDL holesterola za 20 odsto, najnovije preporuke za lečenje povišenih vrednosti holesterola, kod nepodnošljivosti statina, kao zamenu preporučuju primenu Monakolina K u dozi od 3 do 10 mg. Monakolin K se može kombinovati sa različitim dijetetskim suplementima a jedna od mogućih kombinacija je sa folnom kiselinom u cilju smanjenja nivoa „lošeg“ LDL holesterola i homocisteina – kaže za eKliniku prof. dr Dimitrijević Srećković.
Nekoliko studija pokazalo je da crveni pirinač koji sadrži 5 do 10 mg Monakolina K smanjuje povišeni nivo „lošeg“ LDL holesterola za oko 22 do 27 odsto. Evropska agencija za bezbednost hrane smatra da dnevni unos 10 mg Monakolina K iz crvenog pirinča doprinosi održavanju normalnog nivoa „lošeg“ LDL holesterola u krvi.
– Monakolin K poboljšava funkciju krvnog suda i deluje protivupalno mereno nivoom C reaktivnog protein u krvi. Istraživanja su potvrdila efekat monakolina K na smanjenje LDL holesterol za oko 20 odsto, smanjenje ukupnih kardiovaskularnih događaja za 37 odsto, i koronarne smrti za 31 odsto. Ukupna smrtnost je, takođe, bila niži kod lečenih pacijenata za 32 odsto – navodi naša sagovornica.
Preparati ekstrakta crvenog pirinča u kliničkom radu sa pacijentima koji su imali povišene vrednostu holesterola, zajedno uz mediteransku ishranu, pokazali su povoljne efekte na regulaciju lipidnog statusa u dužem vremenskom periodu.