Žučna kiselina pojačano se luči zbog nekoliko razloga koje pojašnjava dr Branko Maksimović

Primarni razlog pojačanog lučenja žučnih kisenina je svakako preteran unos masti kroz hranu, a sekundarni – pojedina zdravstvena stanja poput posledica operacije zučne kesice, inflamatornih (zapaljenskih) bolesti creva, operacije na crevima, kao i malapsorpcija žučnih kiselina (loša apsorpcija hrane u tankom crevu).

Česte stolice, nadutost i bol posledica prekomernog lučenja žuči

– Dobra vest je da na prevenciji i regulisanju ovog problema mnogo možemo da uradimo sami, u prvom redu izbegavanjem masne hrane i izborom adekvatnih namirnica – kaže za eKlinika portal dr Branko Maksimović, specijalista interne medicine sa Odseka endoskopije u KBC Zvezdara.

Dr Maksimović objašnjava da sekrecija, odnosno lučenje žučnih kiselina koju obavlja jetra, ima dve osnovne uloge. Prva je varenje i apsorpcija masnih kiselina i liposolubilnih vitamina unetih hranom, a druga izlučivanje lekova, toksina i bilirubina. Po rečima našeg sagovornika, na dnevnom nivou izluči se oko 1000 ml žučnih kiselina i da oba uzroka pojačane sekrecije žučnih kiselina dovode do simptoma u vidu učestalih stolica, nadutosti ili bolova u trbuhu.

Ključ je način ishrane, pažljivo sa lekovima jer mogu da pogoršaju simptome

Osnovni način za lečenje i prevenciju ovakvih stanja, po rečima dr Branka Maksimovića, jeste uravnotežena ishrana, sa malim unosom masti, ili u krajnjem slučaju medikamentozna terapija (sekvestranti žučnih kiselina). Međutim, i tu valja biti oprezan.

– Sama medikamentozna terapija može čak i pogoršati osnovne simptome bolesti, te se mora pažljivo uvoditi (holestiramin, holestipol…). Takođe, određena hrana stimuliše pojačanu sekreciju žučnih kiselina, kao što su zeleno lisnato povrće, sokovi i čaj od limuna, celer, kafa…  Isto tako, pojedine namirnice mogu pomoći kod pacijenata sa bilijarnim simptomima, i to se pre svega odnosi na veći unos voća i povrća, naročito jabuka. Generalno gledano, uravnotežena ishrana, sa dosta voća i povrća, i bez koncentrovanih masti, najbolji je lek za prevenciju bilijarnih tegoba – ističe sagovornik eKlinika portala.

Masti, žuč i akutni holecistitis

Uloga žučne kese, koja je anatomski povezana sa pankreasom i jetrom, jeste da skladišti i koncentriše žuč (tečnost neophodnu za varenje masti), a žučni kamenčići (kalkulusi) obično su izgrađeni od holesterola/bilirubina i upravo se tu i stvaraju – u žučnoj kesici. Kako navodi dr Maksimović, u većini slučajeva ne izazivaju tegobe, ali ako se zaglave u izlaznom kanalu žučne kesice, mogu dovesti do naglog jakog, oštrog bola pod desnim rebarnim lukom, koji traje od 1 do 5 sati (bilijarna kolika).

Iako se za žučnu kesu uglavnom vezuje pojava kamenja, oboljenje koje je u apsolutnoj ekspanziji je holecistitis (upala žučne kese). Procenjuje se da danas svaka druga osoba u Srbiji u nekom trenutku boluje od holecistitisa, a čak 4 puta češće se javlja kod žena.

U više od 90 odsto slučajeva holecistitis je posledica prisustva kamena u žuči koji blokira žučni vod i izaziva nakupljanje žuči u žučnoj kesi, a to onda izaziva zapaljenje. Dr Maksimović navodi da su ostali mogući simptomi akutnog holecistisa mučnina i povraćanje, povišena temperatura, gubitak apetita, žuta prebojenost kože i vidljivih sluzokoža. Akutno zapaljenje žučne kesice naziva se akutni holecistitis, a ako stanje perzitira mesecima sa ponavljanim epizodama bolesti, tada se govori o hroničnom holecistitisu čija je etiologija identična akutnom, što važi i za terapiju i dijagnostiku.

Tipovi holecistitisa

Smatra se da oko 10 do 15 odsto populacije ima kalkulozu žučne kesice, ali, objašnjava dr Maksimović, nemaju svi simptome holecistitisa ili bilijarnih kolika (epizode bola ispod desnog rebarnog luka).

– Akutni holecistitis se prema mogućim uzrocima deli u dve kategorije: kalkulozni i akalkulozni holecistitis. Kalkulozni holecistitis je češći i manje ozbiljan oblik, koji se javlja kod oko 95 odsto holecistitisa i nastaje u situaciji kada kalkulus ili žučni mulj mehanički zatvore izlazni kanal žučne kesice koji se naziva ductus cysticus. To dovodi do nakupljanja žuči u žučnoj kesici, povećanja pritiska i pojave zapaljenja, što se u nekim slučajevima komplikuje i bakterijskom infekcijom. Akalkulozni holecistitis je ređi ali ozbiljniji i teži oblik, a obicno se javlja kao komplikacija infekcije, teže bolesti i oštećenja žučne kesice (komplikacije hirurških intervencija, sepsa, AIDS, opekotine, malnutricija) – opisuje naš sagovornik.

Važno prepoznati bolest na vreme

Dijagnoza akutnog holecistisa postavlja se uzimanjem kompletne anamneze, fizikalnim pregledom (Marfijev znak – bolna osetljivost ispod desnog rebarnog luka pri dubokom udahu), laboratorijskim dijagnostičkim parametrima (znakovi inflamacije – CRP, leukocita, povišene vrednosti u hepatogramu (AST, ALT, ALP, GGT), ukupan i direktan bilirubin) i ultrazvučnim/radiografskim metodama – ultrazvučni pregled abdomena, CT (skener) ili NMR (magnet).

Dr Branko Maksimović naglašava i da je u sklopu dopunske dijanostike moguće uraditi EGDS – ezofagogastroduodenoskopiju (endoskopski pregled unutrašnje površine tj. sluznice jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva), kao i ERCP (endoskopsku retrogradnu holangiopankreatografiju as ciljem uočavanja prisustva kalkulusa u ostalim zučnim kanalima) i vizuelizacije Vaterove papile (mesto gde se žuč izliva u dvanaestopalačno crevo).

Zakasnela reakcija može da dovede i do sepse

– Lečenje akutnog holecistitisa je obično u bolničkim uslovima i uključuje antibiotsku, rehidratacionu intravensku terapiju, te prestanak uzimanja hrane i pića oralno tokom trajanja terapije, kao i primenu terapije protiv bola. Sa ciljem sprečavanja ponovljenih ataka akutnog holecistitisa i smanjenja mogućih komplikacija, preporučuje se elektivna operacija žučne kesice nakon inicijalnog saniranja zapaljenja. O idealnom terminu za operaciju odlučuje hirurg, kao i o najadekvatnijem tipu operacije (laparoskopska ili klasična holecistektomija) – kaže doktor Maksimović i konstatuje da akutni holecistitis, prepoznat i lečen na vreme, obično dobro odgovara na primenjenu internisticko-hiruršku terapiju.

Sagovornik eKlinike ipak upozorava da može doći i do ozbiljnih, po život opasnih komplikacija kao sto su gangrenozni holecistitis koji moze dovesti do sepse, zatim perforacija žučne kesice sa formiranjem fistula, apscesa ili peritonitisa sto sve zahteva hitnu hirursku intervenciju i holecistopankreatis (zapaljenje pankreasa kao posledica kalkulusa žucne kesice). Jedan od 5 slučajeva akutnog holecistitisa zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

I prevencija holecistitisa slična – zdravija ishrana, javljanje lekaru na vreme

Prevencija razvoja akutnog holecistitisa se prevashodno odnosi na prevenciju stvaranja zučnih kalkulusa, a glavni koraci u prevenciji jesu, po rečima drMaksimovića, adekvatna ishrana sa smanjenim unosom hrane bogate holesterolom i mastima (brza hrana, testa, kalorična hrana, mesne prerađevine), održavanje normalne telesne težine odnosno sprečavanje gojaznosti i redovna fizička aktivnost. Nagli, progresivni gubitak telesne težine, kao i prolongirano gladovanje mogu biti faktor rizika za pojavu žučnih kalkulusa.

– Veoma je važno ne uzimati „stvar u svoje ruke“ i obavezno se javiti lekaru, ukoliko se pojave karakteristični simptomi. Kao i za sve ostale bolesti, postoji diferencijalna dijagnoza, odnosno brojne bolesti koje mogu simulirati simptome akutnog holecistitisa ako sto su koronarna bolest, herpes zoster, akutni pankreatitis, pleuritis i desnostrane pneumonije, povrede desnih rebara, ulkusna bolest… Prevenciju u neku ruku predstavlja i javljanje lekaru na vreme – podseća dr Branko Maksimović, specijalista interne medicine na subspecijalizaciji gatroenterologije i hepatologije.