Primarni razlog pojačanog lučenja žučnih kisenina je svakako preteran unos masti kroz hranu, a sekundarni – pojedina zdravstvena stanja poput posledica operacije zučne kesice, inflamatornih (zapaljenskih) bolesti creva, operacije na crevima, kao i malapsorpcija žučnih kiselina (loša apsorpcija hrane u tankom crevu).
– Dobra vest je da na prevenciji i regulisanju ovog problema mnogo možemo da uradimo sami, u prvom redu izbegavanjem masne hrane i izborom adekvatnih namirnica – kaže za eKlinika portal dr Branko Maksimović, specijalista interne medicine sa Odseka endoskopije u KBC Zvezdara.
Dr Maksimović objašnjava da sekrecija, odnosno lučenje žučnih kiselina koju obavlja jetra, ima dve osnovne uloge. Prva je varenje i apsorpcija masnih kiselina i liposolubilnih vitamina unetih hranom, a druga izlučivanje lekova, toksina i bilirubina. Po rečima našeg sagovornika, na dnevnom nivou izluči se oko 1000 ml žučnih kiselina i da oba uzroka pojačane sekrecije žučnih kiselina dovode do simptoma u vidu učestalih stolica, nadutosti ili bolova u trbuhu.
Osnovni način za lečenje i prevenciju ovakvih stanja, po rečima dr Branka Maksimovića, jeste uravnotežena ishrana, sa malim unosom masti, ili u krajnjem slučaju medikamentozna terapija (sekvestranti žučnih kiselina). Međutim, i tu valja biti oprezan.
– Sama medikamentozna terapija može čak i pogoršati osnovne simptome bolesti, te se mora pažljivo uvoditi (holestiramin, holestipol…). Takođe, određena hrana stimuliše pojačanu sekreciju žučnih kiselina, kao što su zeleno lisnato povrće, sokovi i čaj od limuna, celer, kafa… Isto tako, pojedine namirnice mogu pomoći kod pacijenata sa bilijarnim simptomima, i to se pre svega odnosi na veći unos voća i povrća, naročito jabuka. Generalno gledano, uravnotežena ishrana, sa dosta voća i povrća, i bez koncentrovanih masti, najbolji je lek za prevenciju bilijarnih tegoba – ističe sagovornik eKlinika portala.
Uloga žučne kese, koja je anatomski povezana sa pankreasom i jetrom, jeste da skladišti i koncentriše žuč (tečnost neophodnu za varenje masti), a žučni kamenčići (kalkulusi) obično su izgrađeni od holesterola/bilirubina i upravo se tu i stvaraju – u žučnoj kesici. Kako navodi dr Maksimović, u većini slučajeva ne izazivaju tegobe, ali ako se zaglave u izlaznom kanalu žučne kesice, mogu dovesti do naglog jakog, oštrog bola pod desnim rebarnim lukom, koji traje od 1 do 5 sati (bilijarna kolika).
Iako se za žučnu kesu uglavnom vezuje pojava kamenja, oboljenje koje je u apsolutnoj ekspanziji je holecistitis (upala žučne kese). Procenjuje se da danas svaka druga osoba u Srbiji u nekom trenutku boluje od holecistitisa, a čak 4 puta češće se javlja kod žena.
U više od 90 odsto slučajeva holecistitis je posledica prisustva kamena u žuči koji blokira žučni vod i izaziva nakupljanje žuči u žučnoj kesi, a to onda izaziva zapaljenje. Dr Maksimović navodi da su ostali mogući simptomi akutnog holecistisa mučnina i povraćanje, povišena temperatura, gubitak apetita, žuta prebojenost kože i vidljivih sluzokoža. Akutno zapaljenje žučne kesice naziva se akutni holecistitis, a ako stanje perzitira mesecima sa ponavljanim epizodama bolesti, tada se govori o hroničnom holecistitisu čija je etiologija identična akutnom, što važi i za terapiju i dijagnostiku.
Smatra se da oko 10 do 15 odsto populacije ima kalkulozu žučne kesice, ali, objašnjava dr Maksimović, nemaju svi simptome holecistitisa ili bilijarnih kolika (epizode bola ispod desnog rebarnog luka).
– Akutni holecistitis se prema mogućim uzrocima deli u dve kategorije: kalkulozni i akalkulozni holecistitis. Kalkulozni holecistitis je češći i manje ozbiljan oblik, koji se javlja kod oko 95 odsto holecistitisa i nastaje u situaciji kada kalkulus ili žučni mulj mehanički zatvore izlazni kanal žučne kesice koji se naziva ductus cysticus. To dovodi do nakupljanja žuči u žučnoj kesici, povećanja pritiska i pojave zapaljenja, što se u nekim slučajevima komplikuje i bakterijskom infekcijom. Akalkulozni holecistitis je ređi ali ozbiljniji i teži oblik, a obicno se javlja kao komplikacija infekcije, teže bolesti i oštećenja žučne kesice (komplikacije hirurških intervencija, sepsa, AIDS, opekotine, malnutricija) – opisuje naš sagovornik.
Dijagnoza akutnog holecistisa postavlja se uzimanjem kompletne anamneze, fizikalnim pregledom (Marfijev znak – bolna osetljivost ispod desnog rebarnog luka pri dubokom udahu), laboratorijskim dijagnostičkim parametrima (znakovi inflamacije – CRP, leukocita, povišene vrednosti u hepatogramu (AST, ALT, ALP, GGT), ukupan i direktan bilirubin) i ultrazvučnim/radiografskim metodama – ultrazvučni pregled abdomena, CT (skener) ili NMR (magnet).
Dr Branko Maksimović naglašava i da je u sklopu dopunske dijanostike moguće uraditi EGDS – ezofagogastroduodenoskopiju (endoskopski pregled unutrašnje površine tj. sluznice jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva), kao i ERCP (endoskopsku retrogradnu holangiopankreatografiju as ciljem uočavanja prisustva kalkulusa u ostalim zučnim kanalima) i vizuelizacije Vaterove papile (mesto gde se žuč izliva u dvanaestopalačno crevo).
– Lečenje akutnog holecistitisa je obično u bolničkim uslovima i uključuje antibiotsku, rehidratacionu intravensku terapiju, te prestanak uzimanja hrane i pića oralno tokom trajanja terapije, kao i primenu terapije protiv bola. Sa ciljem sprečavanja ponovljenih ataka akutnog holecistitisa i smanjenja mogućih komplikacija, preporučuje se elektivna operacija žučne kesice nakon inicijalnog saniranja zapaljenja. O idealnom terminu za operaciju odlučuje hirurg, kao i o najadekvatnijem tipu operacije (laparoskopska ili klasična holecistektomija) – kaže doktor Maksimović i konstatuje da akutni holecistitis, prepoznat i lečen na vreme, obično dobro odgovara na primenjenu internisticko-hiruršku terapiju.
Sagovornik eKlinike ipak upozorava da može doći i do ozbiljnih, po život opasnih komplikacija kao sto su gangrenozni holecistitis koji moze dovesti do sepse, zatim perforacija žučne kesice sa formiranjem fistula, apscesa ili peritonitisa sto sve zahteva hitnu hirursku intervenciju i holecistopankreatis (zapaljenje pankreasa kao posledica kalkulusa žucne kesice). Jedan od 5 slučajeva akutnog holecistitisa zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Prevencija razvoja akutnog holecistitisa se prevashodno odnosi na prevenciju stvaranja zučnih kalkulusa, a glavni koraci u prevenciji jesu, po rečima drMaksimovića, adekvatna ishrana sa smanjenim unosom hrane bogate holesterolom i mastima (brza hrana, testa, kalorična hrana, mesne prerađevine), održavanje normalne telesne težine odnosno sprečavanje gojaznosti i redovna fizička aktivnost. Nagli, progresivni gubitak telesne težine, kao i prolongirano gladovanje mogu biti faktor rizika za pojavu žučnih kalkulusa.
– Veoma je važno ne uzimati „stvar u svoje ruke“ i obavezno se javiti lekaru, ukoliko se pojave karakteristični simptomi. Kao i za sve ostale bolesti, postoji diferencijalna dijagnoza, odnosno brojne bolesti koje mogu simulirati simptome akutnog holecistitisa ako sto su koronarna bolest, herpes zoster, akutni pankreatitis, pleuritis i desnostrane pneumonije, povrede desnih rebara, ulkusna bolest… Prevenciju u neku ruku predstavlja i javljanje lekaru na vreme – podseća dr Branko Maksimović, specijalista interne medicine na subspecijalizaciji gatroenterologije i hepatologije.