Čitaoci pitaju: Zašto nas bole kukovi kada dugo sedimo, dr Goran Milojković otkriva poražavajuće činjenice

Sedenje bi moglo da bude najveća pretnja za opstanak ljudske vrste. Savremeni čovek, čiji su preci nekada peške prelazili kontinente, sada jedva da tri sata dnevno stoji. Sedenje je, kako upozoravaju stručnjaci, generator mnogih bolesti, od krive kičme, loše cirkulacije, dijabetesa, srčanih bolesti, gojaznosti.

Sedelački način života ima katastrofalne posledice

Nažalost, posledice dugotrajnog sedenja se, kako kaže za eKlinika portal, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije dr Goran Milojković, ne mogu rešiti preko noći ili samo šetnjom.

– Sedelački način života ima katastrofalne posledice. Od kako znamo za ljude u ovom obliku, mislim da je sedenje, najveći udarac na opstanak ljudske vrste. Ne bismo uopšte trebali da sedimo ili minimalno ili onoliko koliko nam život, posao, obaveze nameću. To znači izbegavati sedenje – upozorava dr Milojković.

Najgori položaj za kičmu i čoveka je, kako navodi dr Milojković, sedeći, pa stojeći, zatim šetnja. On savetuje ležanje i vežbanje u ležećem položaju, kada nam to okolnosti dozvoljavaju. Dr Milojković smatra da je posebno loš položaj sedenje, i to savijene glave u vratu.

– Kada neko na poslu sedeći provede 8 sati on ne bi trebao uopšte da sedi kod kuće. Može da leži, a kada već leži – trebalo bi da vežba, zatim može i da šeta. Ukoliko neko na poslu stoji ili je u pokretu on bi mogao malo i da sedi, par sati – objašnjava sagovornik eKlinika portala.

Neke vežbe mogu i pogoršati posledice dugotrajnog sedenja

Prema nekim istraživanjima, prosečan stanovnik planete sedi više od 13 sati dnevno, spava oko 8 sati, a kreće se samo oko 3 sata. U velikim gradovima, u kojima postoji gradski prevoz, ljudi se kreću još manje. Stoga, ima pretpostavki da je ovakav način života pogubniji za ljudsko zdravlje od pušenja, sa čim se slaže i dr Milojković koji navodi da bi šetnja mogla samo donekle da ukloni posledice dugotrajnog sedenja.

– Šetnja je dobra, i čak odlična, ali ona ne može ukloniti negativne posledice dugotrajnog sedenja u količini koju mi očekujemo, a svakako ne 100 odsto. To mogu samo statičke vežbe, u ležećem položaju. Negativne posledice dugotrajnog sedenja mogu ukloniti i neke druge vežbe, ali u mnogo manjem obimu i za mnogo više vremena. Neke vežbe čak mogu i pogoršati negativne posledice dugotrajnog sedenja – upozorava doktor Goran Milojković.

Sedenje generator mnogih bolesti

Ljudi koji dugo vremena sede imaju, kako navode stručnjaci, dvostruko više šansi da obole od kardiovaskularnih bolesti. Postoje pretpostavke prema kojima, sedenje utiče na plodnost, naročito kod muškaraca. Sedelački način života se vezuje i za mogućnost pojave karcinoma i varikoznih vena, na primer.

Kada dugo sedimo, kako objašnjava dr Milojković, opterećujemo kičmu, sležemo se pod uticajem zemljine teže, ako nemamo dovoljno jake mišiće koji mogu da izdrže to opterećenje.

– Nažalost, sigurno je da ljudi koji mnogo sede imaju mnogo više šansi da obole od kardiovaskularnih bolesti. Predugo sedenje izaziva pojavu mnogih, skoro svih, bolesti. I utiče na plodnost ne samo muškaraca već i žena, iako u manjoj meri kod žena, kao i karcinoma, proširenih vena. Koju ćemo bolest dobiti zavisi od nasleđa – poručuje dr Milojković.

Loša kičma uzrok lošeg funkcionisanja našeg tela

Prvi znaci upozorenja da previše sedimo su bolovi. Javlja se i nervoza, depresija, loš san, dolazi do povećanja telesne mase, glavobolja, kičma je u nepravilnom i neprirodnom položaju.

– Loša kičma je uzročnik lošeg rada našeg tela, jer je ona kontrolor svega u telu. Ako nam je kontrolor loš, onda je i telo loše. Sve potiče od premalo prave fizičke aktivnosti, što ima za posledicu loš rad naših organa i sistema – upozorava naš sagovornik.

Gubi se mišićna masa, bole nas kukovi…

Sedenje utiče i na gubitak mišićne mase. Neka istraživanja tvrde da ljudi koji uglavnom sede mogu izgubiti 30 do 40 odsto mišićne mase, što potvrđuje i dr Milojković

– Kada sedite, ne koristite mišiće, i oni počinju da slabe. Previše sedenja može biti štetnije od pušenja, s tim da sedenje izaziva dodatno potrebu za pojačanim pušenjem i tako ste u jednom začaranom krugu. Bole nas kukovi zbog pritiska na nerve u kičmi i to L1, zato što se on projektuje u nivou površine prepona, ili L2, koji se projektuje u nivou površine kukova spolja. Zbog toga možemo imati i tegobe i sa kukovima – navodi dr Goran Milojković.

Vežbe koje mogu smanjiti posledice sedenja

Neka specijalna stolica ne može rešiti problem, ali doktor Milojković savetuje da, ako dugo sedimo, biramo mekšu stolicu, po mogućnosti sa gumenim, vazdušnim jastucima, koji imaju grube tupe gumene bodlje.

Bolove u leđima koje su neizbežan pratilac sedenja možemo, navodi dr Milojković, smanjiti vežbanjem.
– Statičke vežbe u ležećem položaju, bez pomeranja, sa pritiskom na podlogu su najbolje vežbe. Plivanje je takođe odlična vežba. Zabluda je da je šetnja način da se smanje negativne posledice dugog sedenja. Nije. To su pre svega plivanje i ako nije moguće plivanje, statičke vežbe bez pomeranja u ležećem položaju. Šetnja je u tom slučaju kruna i zaslužena nagrada koja ima psihološke, socijalne, emocionalne i zdravstvene koristi za naše telo i duh – naglašava za eKlinika portal dr Goran Milojković.