Prof.dr Tamara Milovanoviić: Lek za masnu bolest jetre ne postoji, ključne su zdravije životne navike Foto: Privatna arhiva, Shutterstock
Nealkoholna masna bolest jetre (Non-Alcoholic Faty Liver Disease – NAFLD) danas je najčešći uzrok hronične bolesti jetre u zemljama gde je prevalencija virusnih hepatitisa relativno mala, a u ove zemlje se ubraja i Srbija. Stručnjake posebno zabrinjava podatak da se u poslednjih 20 godina broj obolelih u svetu gotovo udvostručio. Danas je nealkoholna masna bolest jetre četvrta po učestalosti indikacija za transplantaciju jetre, a smatra se da će u narednih 20 do 30 godina postati i najčešća.
Nealkoholna masna bolest jetre je spektar bolesti u koje se ubrajaju masna infiltracija jetre (steatoza) i nealkoholni steatohepatitis (NASH). U odmaklim stadijumima bolesti može nastati i ciroza jetre, sa svim svojim komplikacijama.
– Steatoza je stanje definisano ekscesivnim nakupljanjem masti u formi triglicerida, u više od 5 odsto jetrenih ćelija, odnosno hepatocita, koja je udružena sa insulinskom rezistencijom. Ključna razlika između ove dve bolesti je u tome što je steatoza izolovana masna infiltracija jetre, dok su u steatohepatitisu, pored steatoze, prisutno raspadanje jetrenih ćelija i zapaljenje, uz koje može da se javi i manji ili veći stepen fibroze. Oko dve trećine obolelih ima samo steatozu, a jedna trećina steatohepatitis – objašnjava u razgovoru zaeKlinika portal profesor dr Tamara Milovanović, specijalista interne medicine, gastroenterolog i hepatolog.
Četvrtina obolelih od steatohepatitisa, kako kaže, ima i značajnu fibrozu ili asimptomatsku cirozu jetre. Smatra se da više od 20 odsto odraslih osoba u beloj populaciji ima steatozu jetre, dok tačna prevalencija NASH nije jasno definisana, s obzirom na to da je za potvrdu dijagnoze neophodna biopsija jetre.
Smatra se, navodi dr Milovanović, koja je i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, da je nealkoholna masna bolest jetre kod najvećeg broja obolelih (više od 80 odsto) hepatična manifestacija metaboličkog sindroma, u čijoj je osnovi insulinska rezistencija.
– Stoga ne čudi činjenica da je steatoza prisutna kod oko 80 odsto gojaznih osoba, kod 60 odsto pacijenata sa dislipidemijama i kod 40-90 procenata obolelih od dijabetesa tipa 2. Genetska predispozicija je takođe važna, jer oko 20 odsto pacijenata sa nealkoholnom masnom bolešću jetre nije gojazno, čak su mršavi, i nemaju druge komorbiditete za koje se sigurno zna da mogu biti udruženi sa njom. Steatoza je zastupljena i kod kardiovaskularnih i onkoloških pacijenata – navodi dr Tamara Milovanović.
– Kod preostalih 20 odsto obolelih, koji nemaju elemente metaboličkog sindroma, faktori rizika za nastanak masne infiltracije jetre su: muški pol, korišćenje steroida, amiodarona, metotreksata, tamoksifena, naglo mršavljenje, gladovanje, totalna parenteralna nutricija, abetalipoproteinemija, akutna masna jetra u trudnoći, kao i virusni hepatitis C. Veza između hepatitisa C i steatoze je posebno interesantna, s obzirom na to da genotip 3 C-virusa deluje direktno steatogeno. S druge strane, gojaznost i steatoza umanjuju uspešnost interferonske terapije kod svih genotipova. Stoga se svim pacijentima sa hepatitisom C savetuje da pre terapije regulišu telesnu masu – ističe prof. dr Milovanović.
Sagovornica eKlinika portala kaže i da je nealkoholna masna bolest jetre ili potpuno asimptomatska bolest ili da postoje nespecifični simptomi, kao što su lako zamaranje, tupi bolovi pod desnim rebarnim lukom, nadimanje i osećaj težine u trbuhu, i konstatuje da većina ljudi najčešće ni ne zna da boluje od masne bolesti jetre.
Dijagnoza se postavlja na osnovu pažljivo uzete anamneze, fizikalnog nalaza, laboratorijskih nalaza i ultrazvučnog pregleda abdomena.
– Kod anamneze treba obratiti pažnju na ličnu i porodičnu anamnezu gojaznosti, kardiovaskularnih i malignih bolesti i dijabetesa. Posebno pažljivo treba uzeti podatke o konzumiranju alkoholnih pića i lekova, a u sumnjivim slučajevima treba insistirati i na heteroanamnestičkim podacima. U laboratorijskim nalazima se viđa normalan hepatogram ili minimalno povišena aktivnost serumskih transaminaza, uz moguću hiperlipidemiju i hiperglikemiju. Nekada su minimalno povišene i vrednosti alkalne fosfataze i gama GT-a – naglašava za čitaoce eKlinika portala prof. dr Tamara Milovanović.
Danas se dijagnoza masne bolesti jetre najčešće postavlja pri ultrazvučnom pregledu abdomena, na kome se konstatuje postojanje lako uvećane, svetle, blešteće jetre. Međutim, doktorka Milovanović naglašava da je ultrazvučni nalaz pozitivan tek ako u jetri ima više od 30 odsto masti, tako da senzitivnost UZ u dokazivanju steatoze nije dovoljna dobra.
– Najsenzitivnija metoda za dokazivanje masne infiltracije jetre je MR spektorskopija, ali je njena dostupnost zbog visoke cene pregleda i malog broja aparata veoma mala, čak i u najbogatijim zemljama. Ultrazvučni pregled jetre, zbog relativno niske cene pregleda, visoke specifičnosti, neinvazivnosti i široke zastupljenosti predstavlja najvažniju neinvazivnu metodu za dijagnozu masne bolesti jetre. Putem UZ pregleda nije moguće razlikovati steatozu od steatohepatitisa. Prema vodećim svetskim preporukama, za sada se ne preporučuje UZ skrinig celokupne populacije, već samo onih sa poremećajem hepatograma i simptomima – priča nam dr Tamara Milovanović, napominjući da se dijagnoza često postavlja i slučajno, pri pregledu ultrazvukom iz drugih indikacija.
Biopsija jetre radi se samo kod onih pacijenta kod kojih se sumnja na postojanje steatohepatitisa sa fibrozom ili u istraživačke svrhe, radi proučavanja lekova koji bi se u budućnosti mogli koristiti za lečenje masne bolesti jetre, podvlači dr Milovanović.
Profesor dr Tamara Milovanović kaže da za sada ne postoji zlatni terapijski standard nealkoholne masne bolesti jetre.
– Adekvatan higijensko dijetetski režim ishrane, koji podrazumeva mediteransku ishranu kao preporučenu, znači da 20-30 odsto energetskog unosa budu masti, delimično mononezasićene. Bitno je da se dnevno ne unosi više od 2g soli, da je ishrana pripremljena na maslinovom ulju (do 50g/dan) uz dosta voća, povrća, vlakana, oraha, ribe i plodova mora. Neophodno je da se jede 3-9 puta na dan, od toga voće 2 puta dnevno, da se retko jedu slatko i mesne prerađevine. Što se tiče konzumacije alkohola, u redu je umerena konzumacija vina (jedna čaša crnog vina dnevno). Takođe, značajan je redovan san i život bez stresa – savetuje čiotaoce eKlinika portala dr Tamara Milovanović.
– Redovna fizička aktivnost je takođe od velikog značaja, jer popravlja insulinsku rezistenciju i indirektno smanjuje steatozu. Postepeno mršavljenje (oko 2,5 kg mesečno), može značajno da smanji steatozu, nekrozu i inflamaciju, ali ne i fibrozu jetre. Nagli gubitak telesne mase, veći od 3,5 kg mesečno, kontraindikovan je jer zbog upliva nezasićenih masnih kiselina pogoršava bolest jetre. Kod pacijenta sa nealkoholnim steatohepatitisom, bez dijabetesa, od lekova se za sada pokazao korisnim samo vitamin E, ali se savetuje kontrolisan unos zbog potencijalnih neželjenih dejstava – navodi prof. dr Milovanović.
Pacijenti sa masnom bolešću jetre i dislipidemijom mogu koristiti statine, jer smanjuju rizik od kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog morbiditeta, kaže prof.sr Milovanović, i dodaje da upotreba probiotika, hepatoprotektiva i antioksidanasa kao što su selen i cik, takođe može blagotvorno da utiče na nealkoholnu masnu bolest jetre. Barijatrijska hirurgija, prema njenim rečima, izgleda obećavajuće kod pacijenta kod kojih je BMI veći od 40.
– Ono što je danas jako popularno i komforno za pacijenta koji nisu za barijatrijsku hirurgiju ili je ne žele, jeste intragastični podesivi balon. Dva glavna principa funkcionisanja intragastričnog balona su smanjenje kapaciteta želuca i usporeno pražnjenje želuca. Sam balon zauzima prostor u želucu, čime smanjuje njegov ukupni kapacitet. Na ovaj način se rano (brzo) postiže osećaj sitosti, te osoba nema dalju potrebu za unosom hrane, odnosno velikom količinom kalorija. Takođe, balon utiče i na usporeno pražnjenje želuca, te osećaj sitosti traje značajno duže – tako pacijent redukuje komforno svoju telesnu masu i ujedno leči nealkoholnu masnu bolest jetre – opisuje prof.dr Tamara Milovanović.
– Prevencija nealkoholne masne bolesti jetre prvenstveno znači pridržavanje načela zdravog života, uz umerenost u hrani i piću i redovnu fizičku aktivnost. Neophodno je adekvatno lečenje komorbiditeta pre svega gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa. Nažalost, kod 20 odsto obolelih ne postoje faktori rizika za razvoj nealkoholne masne bolesti jetre i kod takvih osoba ne postoji ni adekvatna prevencija – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Tamara Milovanović, gastroenterolog i hepatolog.