Samo prošle godine u Srbiji je od raka debelog creva obolelo više od 4500 ljudi, a ovo oboljenje se kod nas kasno otkriva i to je jedan od razloga zašto je mortalitet za 20 - 30% viši nego u razvijenim zemljama Evrope. Kako smanjiti ove "crne" brojeve
Da bi lečenje bilo uspešnije neophodno je uključiti i biološke lekove Foto: Shutterstock
Rak debelog creva predstavlja značajno zdrvastveno opterećnje stanovništva, na šta nam ukuzuju trenutne stope obolevanja i smrtnosti.
Poseban problem predstavlja metastatska bolest koju u našoj zemlji prati veoma visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije, zaključak je sa konferencije koju su organizovali Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) i Udruženje pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre.
Prema podacima Registra za rak Srbije rak debelog creva je drugi vodeći uzrok obolevanja u ženskoj (iza raka dojke) i muškoj populaciji (iza raka pluća) Srbije. U Srbiji, rak debelog creva je drugi vodeći uzrok umiranja (iza raka pluća) u muškoj, a treći (iza raka dojke i raka pluća) u ženskoj populaciji. Samo prošle godine u Srbiji je od raka debelog creva obolelo više od 4500 ljudi.
− U Srbiji se rak debelog creva kasno otkriva i to je jedan od razloga zašto je mortalitet za 20 – 30% viši nego u razvijenim zemljama Evrope“, ističe dr Nenad Mijalković, gastroenterolog onkolog − Klinički centar Srbije (KCS)
− Hemioterapija je i dalje primarna metoda lečenja i kod nas funkcioniše kao svuda u svetu. Međutim, da bi lečenje bilo uspešnije neophodno je da uključimo i biološke lekove. Ono što je dobro je da se ovi lekovi nalaze na listi RFZO-a, a ono što je potrebno je samo proširiti indikacije kako bi ih svi pacijenti dobili u prvoj liniji lečenja. U ovom trenutku 200 pacijenata dobija ciljanu biološku terapiju dok bi terapija trebalo da postane dostupna za 700 pacijenata. RFZO je do sada sa pažnjom pratio naše savete, tako da ne sumnjam da će tako biti i u ovom slučaju − napominje dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS).
− Svaki pacijent je priča za sebe i samim tim zahteva jedinstven pristup. Precizna medicina dosta doprinosi uspešnom lečenju, jer omogućava da se na osnovu genetike, biomarkera i nekih drugih karakteristika sagledaju potrebe svakog pacijenta pojedinačno. Mi na taj način prilagođavamo terapiju pacijentu, jer ne reaguje svako isto na određeni lek. Na taj način se nude efikasnija rešenja.Naravno, kada govorimo o prevenciji, ona je ključna kako bi se izbegao rizik oboljevanja. Fizička aktivnost, kvalitetna ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta su prvi koraci u očuvanju zdravlja − ističe dr Siniša Radulović, predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS).
− Jedan od prioriteta našeg udruženja je i da edukujemo javnost o posledicama raka debelog creva. Kroz brojne kampanje širom zemlje nastojimo da motivišemo građane da se na vreme kontrolišu, jer nije floskula da je na vreme otkrivena bolest ona koja se lakše leči. Govorim iz ličnog primera, kao neko ko se uspešno izborio sa tumorom koji je otkriven u najranijoj fazi. Kao udruženje mi stojimo na raspolaganju svima kojima su pomoć i savet potrebni i putem našeg info centra − kaže Dušica Miljanović, zamenica predsednika Udruženja pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre.
Približno 25% pacijenata već prilikom postavljanja dijagnoze ima metastatsku bolest, koja očekivano ima najlošiju prognozu. Ključ uspešnog lečenja su preventiva i rano dijagnostikovanje, pa je preporuka da svako ko ima više od 50 godina poseti svog lekara i prema potrebi uradi kontrolne testove i kolonoskopiju.