Histeroskopija je metoda kojom se ispituje stanje i sve promene u materici

Histeroskopija je intervencija koja se radi ubacivanjem kamere i instrumenata kroz grlić materice kako bi se ispitao uzrok krvarenja iz materice. Takođe se primenjuje i kod  sumnje na određene promene u materici. Osim toga, histeroskopija se koristi i u slučajevima ispadanja spirale, kod krvarenja nakon menopauze ili ispitivanja više spontanih pobačaja.

Histeroskopija se vrši ambulantno

Lekar može koristiti histeroskopiju za uzimanje uzoraka tkiva (biopsija) ili  uklanjanje polipa ili tumora fibroma. Takođe, histeroskopija se može koristiti za sprečavanje krvarenja uništavanjem tkiva električnom strujom, smrzavanjem, toplotom ili hemikalijama. Obavlja se ambulantno sa lokalnom anestezijom. Složeniji zahvati  mogu da se rade u operacionoj sali pod lokalnom, regionalnom ili opštom anestezijom.

Histeroskopija se radi i u sledećim slučajevima:

• Abnormalnih rezultata Papa testa
• Abnormalnog krvarenja iz materice
• Krvarenja nakon menopauze
• Dijagnostifikovanja uzroka neplodnosti ili ponovljenih pobačaja
• Pregleda i uklanjanja materice, polipa ili fibroide
• Uklanjanja izmeštene spirale (intrauterinu uložak)
• Stavljanja malog umetka za kontrolu rađanja u jajovode
• Uklanjanja malog uzorka tkiva (biopsija)
• Uklanjanja sluznice endometrijuma.

Ono što je važno znati jeste da se histeroskopija ne može primenjivati na trudnicama.

Moguće komplikacije koje histeroskopija može da izazove

Prilikom histeroskopije moguće su neke komplikacije, a najčešće su:

• infekcija
• krvarenje
• zapaljenska bolest karlice
• pucanje materice (retko) ili oštećenje grlića materice
• komplikacije usled tečnosti ili gasa koji se koriste za proširenje materice.

Moguće je blago vaginalno krvarenje i pojava grčeva, dan ili dva nakon procedure. Moguće je da se jave i neki drugi rizici,  u zavisnosti od zdravstvenog stanja žene. Zbog toga se preporučuje razgovor sa lekarom o svim nedoumicama, pre procedure.

Šta može da poremeti proceduru histeroskopije?

Određena stanja, povezana sa materičnom dupljom, mogu da ometaju histeroskopiju, a to su:

• zapaljenska bolest karlice
• vaginalni iscedak
• zapaljen grlić materice
• naduvena bešika.

Kako izgleda priprema za histeroskopiju?

Lekar će objasniti proceduru, a pacijent može da postavi pitaja koja ga zanimaju. U nekim zdravstvenim institucijama možda će biti zatraženo da se potpiše formular za saglasnost, kojim se  daje dozvola za obavljanje procedure. Pažljivo pročitajte obrazac i postavljajte pitanja ako nešto nije jasno. Lekar zatim obavlja fizički pregled kako bi se uverio da li je pacijentkinja dobrog zdravlja. Najčešće je potrebno uraditi testove krvi ili druge dijagnostičke testove. Uzdržavanje od hrane pre procedure će verovatno biti preporuka ukoliko se procedura radi uz lokalnu ili opštu anesteziju. Pacijentkinja mora da prijavi lekaru svaku eventualnu alergiju ili reakciju na određene lekove. Lekar mora da bude upoznat sa istorijom poremećaja krvarenja pacijentkinje i mora da zna da li možda uzima lekove za razređivanje krvi (antikoagulanse), aspirin ili druge lekove koji utiču na zgrušavanje krvi. Procedura se obično zakazuje nakon menstruacije i pre ovulacije.

Šta se dešava tokom histeroskopije?

Histeroskopija se radi ambulantno ili tokom boravka u bolnici. Procedure se mogu razlikovati u zavisnosti od stanja pacijenta i prakse lekara. Generalno, histeroskopija prati sledeći proces:

• isprazni se bešika pre procedure
• intravenska linija se može staviti u ruku ili u šaku
• vaginalno područje se čisti antiseptičkim rastvorom
• lekar može da proširi grlić materice pre umetanja histeroskopa
• lekar će ubaciti histeroskop u vaginu, kroz grlić materice u matericu
• zatim se ubrizgava tečnost ili gas kroz histeroskop kako bi proširio matericu za bolji pregled
• lekar zatim pregleda zid materice, a mogu se snimiti fotografije ili video zapisi i uzeti uzorci tkiva (biopsija)
• za složenije procedure može se koristiti laparaskop kako bi se istovremeno videla spoljašnja strana materice.

Šta se dešava nakon histeroskopije?

Oporavak će varirati u zavisnosti od vrste anestezije koja se daje. Ako se koristi opšta anestezija ili sedativ, potrebno je praćenje krvnog pritiska, pulsa i disanja, dok ne budu stabilni. Histeroskopija se najčešće radi ambulantno. U najvećem broju slućajeva neće vam biti potrebna posebna nega nakon histeroskopije. Povišenu temperaturu, jak bol u stomaku ili obilno vaginalno krvarenje potrebno je prijavite lekaru. Moguća je pojava gasova u digestivnom traktu i bolovi od gasova datih tokom procedure, a problem može trajati oko 24 sata. Takođe, može se javiti  bol u gornjem delu stomaka i ramenu.

Uzdržite se od odnosa dve sedmice nakom zahvata

Prema preporuci lekara, ukoliko je potrebno uzmite lek protiv bolova. Imajte na umu da aspirin ili neki drugi lekovi protiv bolova mogu da povećaju šanse za krvarenje. Lekari preporučuju da se treba uzdržati od intimnih odnosa najmanje dve sedmice nakon zahvata.