Da li je kraj kada stane naše srce ili mozak, objašnjava nova studija

Kada srce stane, lekari nakon određenog vremena proglašavaju vreme smrti. Međutim, da li je tada zaista i kraj života, ili se za to „pita“ i naš mozak? Šta se u tom trenutku događa sa njim, da li je i koliko još živ, i kakve impulse odašilje? Tema je izuzetno zanimljiva i sa medicinskog ali i sa fenomenološkog aspekta i zbog toga je predmet brojnih studija. Jedna novija daje i sasvim novo svetlo na ovu temu.

Život pred očima kada srce stane

Mnoge osobe koje su imale iskustva bliskog susreta sa smrću, pričaju o fenomenu „ceo života mi je proleteo pred očima“. U okviru jednog istraživanja 2016. godine, lekari su slučajno snimili (zabeležili) moždanu aktivnost umirućeg čoveka. Naime, dok je tekao proces skeniranja mozga, zabeleže su brojne promene srčanog ritma, i detektovan je srčani zastoj. Ali, da li to zaista znači da je u tom trenutku i mozak „stao“?

Opisani moždani signali snimljeni neposredno pre i nakon zaustavljanja srca, pokazali su skenerski zapisi, slični su onima koje ljudi imaju kada se prisećaju nečega, ali onima zabeleženim u momentu na smrti kod pacova.

Da li kada srce stane mozak nastavlja da šalje signale?

Naravno, sa medicinskog stanovišta, nije moguće potvrditi da li ljudi zaista dožive ovaj fenomen kada umiru. Naučnici kažu da klinička smrt nastupa u trenutku kada srce prestane da kuca. Ali, malo se zna o tome da li, i koliko dugo još mozak ostaje živ. Takođe, da li se, i koliko dugo još moždani signali šalju nakon trenutka prestanka rada srca.

U novom publikovanom stručnom radu objavljenom u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience, stoji da se moždani signali nastavljaju i do 30 sekundi nakon što srce prestane da radi. Međutim,  Dr. Jessica Andrews-Hanna koja nije bila uključena u istraživanje, mišljenja je da čak ni stručni izveštaj ne može da generalizuje na takav način. Naime, obrađen je izveštaj o smrti samo jednog pojedinca, pacijenta od 87 godina.

Ipak, rekla je Andrews-Hanna, nesporno je da su zabeleženi obrasci moždanih talasa kod ovog ovog čoveka bili slični onima koji se povezuju sa pamćenjem, sanjanjem i drugim misaonim procesima. Zašto baš u tom trenutku, odgovor je na koji nauka još uvek nema odgovor. Doktorka kaže da bi ovi nalazi ipak mogli da ponude redak, ali relevantan probni presek misli u poslednjim trenucima života.

Pad, krvarenje u mozgu, napadi i EEG snimanje

Dakle, 87-godišnji pacijent u bolnici u Vankuveru, kao posledicu pada doživeo je krvarenje u mozgu. Urađena je hirurška intervencija са ciljеm zaustavljanja krvarenja, ali su novi napadi usledili 2 dana kasnije. Lekari su pokušali da saniraju stanje lekovima protiv epilepsije i čestim EEG snimanjima. U toku EEG, zabeleženo je najmanje 12 odvojenih napada. Pacijent je tada doživeo srčani zastoj, a nakon konsultacija sa porodicom, koja je objasnila da je nalog, odnosno želja pacijenta „ne reanimirati“, pokušaji reanimacije su prekinuti. Međutim, za vreme te krize, snimljeno je ukupno 900 sekundi EEG podataka.

Šta se desilo sa mozgom, a šta sa srcem pacijenta

Primećeno je da je moždana aktivnost prestala u mozgu ubrzo nakon napada. Nakon toga je usledilo povećanje oscilatorne aktivnosti u trajanju od 30 sekundi sa relativno visokim moždanim signalima, pre srčanog zastoja. Ova aktivnost je zatim opala, ali oko 30 sekundi nakon srčanog zastoja, pre nego što je potpuno prestala. Autor rada i neurohirurg dr Ajmal Zemmar, koji je pored pacijenta bio u trenutku srčanog stajanja, izjavio je da je ova studija prva koja je pokazala da su ovakvi oscilatorni talasi prisutni u umirućem ljudskom mozgu. To bi moglo da objasni neurofiziološku supstancu – oblik moždanog signala, za ono što nazivamo iskustvima bliske smrti.

Iskustva neposredno pre trenutka smrti mogu da budu u korelaciji sa procesima u mozgu

Studija je otvorila pitanje kada smo zaista mrtvi, budući da je ovo istraživanje nedvosmisleno pokazalo moždanu aktivnost nakon što je srce prestalo da radi. Međutim, i autori studije kažu da se nalazi iz jedne studije ne mogu generalizovati. Oni takođe nisu imali uporedive vrednosti prethodne moždane aktivnost ovog pacijenta. Primećeno je i da je primao lekove koji mogu da promene moždanu aktivnost.

Istraživači izražavaju nadu da će biti još sličnih istraživanja koja će pomoći da se razume kako različiti aspekti iskustava pred samu smrt mogu da budu povezani sa nekim moždanim procesima, čak i nakon što srce prestane da kuca. A da li nam baš tada „život prolazi kroz glavu“, ili pre toga, još uvek je u domenu fantastike i pitanja bez naučnog odgovora.