Dr Dalibor Dragišić: Vreme u akutnom infarktu miokarda igra veliku ulogu, jer svako odlaganje povećava procenat komplikacija i pogoršava krajnji ishod Foto: privatna arhiva; Shutterstock
Srce je organ mišićnog porekla čija je osnovna funkcija da pumpa krv u organizam, kako bi organe i tkiva snabdeo hranjivim materijama. Da bi srce funkcionisalo, kao i svaki organ, neopohodno je da i ono dobija ove materije. Ovaj proces se odvija kroz koronarne arterije.
Najčešći način nastanka infarkta miokarda je pucanje aterosklerotske pločice koja se nalazi u zidu krvnog suda i formiranje tromba koji potom zapuši krvni sud (arteriju).
Glavna karakteristika infarkta miokarda je bol u grudima. Ovaj bol ima određene karakteristike. To je obično srednje jak do veoma jak bol, koji se najčešće javlja u miru i traje više od pola sata.
– Bol je u vidu stezanja, pritiska, cepanja ili osećaja pečenja, a skoro nikad nije oštar kao „ubod nožem“. Bol može da se širi u vrat, donju vilicu, ruke ili leđa i praćen je malaksalošću, mučninom, preznojavanjem i strahom od smrti. Lokalizacija bola je najčešće iza grudne kosti i pacijenti ga lociraju celom šakom, a skoro nikad vrhom prsta u jednoj tački. Postoje i atipične lokalizacije bola kao što su podlaktice, između plećki ili samo u ramenima. Neophodno je napomenuti da nemaju svi pacijenti ove simptome.
To se naročito odnosi na pacijente koji boluju od šećerne bolesti gde bol u grudima često izostaje, a oni najčešće navode nelagodnost ili težinu u grudima, nedostatak vazduha i druge nespecifične simptome – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Dalibor Dragišić, interventni kardiolog.
Imajući u vidu da je bol u grudima simptom kao i to da može da bude nespecifičan ili atipičan, za dijagnozu infarkta neophodno je snimiti EKG i uzeti analizu krvi. U EKG se mogu videti promene koje su karakteristične za infarkt i koje lekarima odmah potvrđuju dijagnozu. Međutim, nekada su promene manje specifične.
– Kada nam EKG ne daje jasnu sliku, analizom krvi se nalaze povišeni enzimi koje stručno zovemo kardiospecifični enzimi (danas najčešće u upotrebi troponin i njegove podvarijante). Povišena koncentracija ovih enzima nastaje kao posledica oštećenja srčanog mišića.
Jedna od karakteristika bola u grudima kod srčanog udara je da bol minimalno ili uopšte ne popušta pri upotrebi nitroglicerina. Ovo je veoma važno za pacijente koji boluju od angine pektoris i koji povremeno koriste nitroglicerin. Ovakav produžen bol u grudima zahteva javljanje hitnoj pomoći i upućivanje u najbližu zdravstvenu ustanovu. – upozorava dr Dalibor Dragišić.
Uprkos razvoju medicine i sve većoj dostupnosti zdravstvene zaštite, smrtnost od infarkta je i dalje veoma visoka i iznosi 30 – 50 posto. Zato je veoma važno prepoznati infarkt što pre, postaviti dijagnozu i zbrinuti pacijenta.
– Srčani udar ima brojne komplikacije. To su, pre svega, različiti poremećaji srčanog ritma od kojih su neki životno ugrožavajući, kao što je treperenje komora. Treperenje komora ili ventrikularna fibrilacija predstavlja vrstu srčanog zastoja gde je neophodno primeniti mere reanimacije uz elektrošok, kako bi se uspostavio srčani ritam i oživeo pacijent. Druga česta komplikacija je srčano popuštanje koje se manifestuje nedostatkom vazduha, nakupljanjem tečnosti u plućima, a može da se pogorša sve do stanja šoka. Komplikacije kao što su ruptura (pucanje) pojedinih delova srčanog mišića ređe se javljaju, jer su povezane sa visokim procentom umiranja i pored primene svih terapijskih mera.
Kao kasna komplikacija infarkta miokarda može zaostati hronična srčana slabost nastala kao posledica deformisanja srčanog mišića – objašnjava dr Dalibor Dragišić, interventni kardiolog.
Infarkt miokarda može da se leči na tri načina. Koji vid lečenja odabrati za kog pacijenta zavisi od više faktora. Najvažniji su: vreme od pojave bola u grudima i dolaska u zdravstvenu ustanovu, opšte stanje pacijenta, obimnost (veličina) infarkta, prisustvo komplikacija infarkta, druge bolesti i stanja, mogućnost upotrebe specifičnih lekova.
– Jedan od prvih načina lečenja je bila primena medikamenata. Ovde govorimo ili o konzervativnoj terapiji ili primeni lekova za razgradnju tromba koja se stručno zove trombolitička terapija.
Danas se zahvaljujući napretku tehnologije sve veći broj infarkta miokarda leči u angio salama. Ovaj vid lečenja predstavlja ponovno uspostavljanje cirkulacije (revaskularizacija) pomoću ugradnje stenta u zapušeni krvni sud. Ova intervencija se zove perkutana koronarna intervencija (engl. PCI). Procedura se izvodi kroz arteriju na ruci ili u preponi, bez otvaranja grudnog koša i minimalno je invazivna.
Treći način lečenja je hirurška revaskularizacija miokarda (baj-pas operacija). Ovaj vid lečenja je rezervisan za naročito komplikovane slučajeve ili one koji ne odgovaraju na prethodne načine lečenja – objašnjava za portal eKlinika dr Dragišić.
Posle preživljenog srčanog udara se sprovodi rehabilitacija. Rehabilitacija započinje još u bolnici, a nastavlja se u specijalizovanim ustanovama.
– Cilj rehabilitacije je popravljanje ili vraćanje kvaliteta života povratakom pacijenta u svakodnevni život i na posao. Kardiološka rehabilitacija predstavlja neprekidan proces koji počinje u bolnici i traje do kraja života. Ona obuhvata niz mera od kojih su najznačajnije prestanak pušenja, dijeta, fizička aktivnost, lečenje povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, povišenih masnoća i gojaznosti. Pored ovog, neophodno je redovno uzimanje propisane terapije i dolazak na redovne kontrole kod lekara – kaže naš sagovornik.
Od same pojave virusa covid 19 uočena je povezanost tj. češća učestalost akutnog koronarnog sindroma kod pacijenata sa infekcijom SARS-CoV2.
– Najverovatnije se radi o kombinaciji sistemske inflamacije (zapaljenskog odgovora) i prokoagulantnog stanja (skolnost pojavi krvnih ugrušaka) tokom ove infekcije, što za posledicu ima pucanje aterosklerotskog plaka i razvoja infarkta miokarda. Ovi pacijenti imaju i veću učestalost drugih tromboembolijskih komplikacija, kao što je plućna embolija. Sam virus može da napadne srčani mišić i izazove miokarditis što za posledicu može da ima razvoj srčane slabosti bilo da se radi o akutnoj ili hroničnoj formi bolesti.
Na sreću, neće svaki covid 19 da dovede do ovih komplikacija. Potrebno je obratiti pažnju i pri pojavi nedostatka vazduha, izrazitog zamaranja, oticanja nogu ili umaranje pri svakom naporu posle infekcije mogu da budu signal da je potreban pregled kardiologa i/ili pulmologa. Da bi se utrvrdilo o čemu se radi i preduzele određene dijagnostičke procedure kako bi se na vreme započelo lečenje i spečila pojava novih komplikacija – upozorava sagovornik našeg portala dr Dragušić Dalibor.
Dozirana fizička aktivnost kao najbolji način prevencije
Srčani udar je najčešće posledica dugogodišnjeg lošeg načina života i/ili neadekvatnog lečenja drugih bolesti povezanih sa kardiovaskularnim rizikom. Tu se pre svega misli na pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, nezdravu ishranu, visok nivo masnoća u krvi i izloženost stresu.
– Veliki procenat pacijenata doživi infarkt, a da su prethodno uslovno bili zdravi i nisu imali tegobe. Najčešće je reč o dugogodišnim nelečenim ili loše kontrolisanim bolestima kao što su povišen krvni pritisak (hipertenzija) i šećerna bolest (dijabetes).
Neophodno je naglasiti koliko primena redovne fizičke aktivnosti značajna za srce. Naime, srce koje ima suženja u koronarnim arterijama doziranom fizičkom aktivnošću stvara nove krvne sudove kako bi premostilo blokadu. Ovi pacijenti ako dožive srčani udar imaju bolju prognozu i manji procenat komplikacija. Za ovaj vid fizičke aktivnosti je dovoljno 3 do 5 puta nedeljno pešačiti brzim hodom (ne trčati) u trajanju 30 – 45 minuta – savet je dr Dalibora Dragišića, interventnog kardiologa, pratiocima eKlinika portala.