Vitamin B12 je esencijalni nutrijent neophodan za sintezu DNK i dobro funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Poznat je i pod nazivom kobalamin i pripada vitaminima koje ljudski organizam nije u stanju sam da stvara. Glavni izvor ovog vitamina su namirnice životinjskog porekla. Manjak vitamina B12 je relativno čest i uglavnom je posledica ograničenog unosa vitamina putem ishrane, pa potom nekih zdravstvenih stanja i upotrebe lekova.
Normalne vrednosti B12 iznose više od 200 pg/mL, nivoi od 200–600 pg/mL smatraju se graničnim, a vrednosti manje od 200 pg/mL se određuju kao manjak vitamina B12. Nedostatak vitamina B12 češći je kod starijih osoba, ali može se javiti i kod dece, trudnica, dojilja. Manjak B12 često se pogrešno dijagnostikuje. Prvi znaci i simptomi deficita vitamina B12 su umor, bleda koža, češće glavobolje.
Umor je čest simptom nedostatka vitamina B12. Ćelijama je neophodan B12 vitamin za pravilan rad. Nedovoljne količine B12 mogu smanjiti proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i uticati na snabdevenost kiseonika ćelijama. Nedostatak B12 ili folata može izazvati megaloblastnu anemiju.
B12 i folati su neophodni za sintezu DNK i pravilno sazrevanje ćelija krvi. Za ovaj tip anemije karakteristična je pojava velikih nezrelih crvenih krvnih zrnaca koji ne mogu da dopremaju krv sa kiseonikom do tkiva i organa, usled čega se pacijenti osećaju umorno i iscrpljeno. Umor i slični simptomi koji se dovode u vezu sa manjkom vitamina B12 mogu se razviti i kada su vrednosti ovog vitamina granično niske.
Isto kao kod malokrvnosti koja je posledica manjka gvožđa, anemija povezana sa nedostatkom B12 manifestuje se bledom kožom. Visok nivo bilirubina koji nastaje razgradnjom crvenih krvnih zrnaca, može usloviti nastanak žutice sa karakterističnom žućkastom bojom kože i beonjača.
Žutica nastaje zbog povišenog nivoa bilirubina koji je glavni produkt raspada crvenih krvnih zrnaca. Bilirubin nastaje razgradnjom molekula hema, zelenkastožućkastog pigmenta koji je sastavni deo molekula hemoglobina, koji je odgovoran za snabdevanje organa i tkiva kiseonikom.
Nedostatak i manjak vitamina B12 često dovodi do pojave glavobolje, koja je jedan od najčešćih simptoma manjka ovog vitamina i kod odraslih i kod dece. U 80 odsto slučajeva osobe koje imaju normalne vrednosti B12 vitamina neće patiti od migrene, navodi jedna studija. Naučnici nastoje da otkriju kako bi terapija vitaminom B12 mogla da umanji simptome migrene.
Vitamin B12 neophodan je za pravilno funkcionisanje centralnog nervnog sistema i dobro mentalno zdravlje. Manjak ovog vitamina se dovodi u vezu sa većim rizikom od razvoja depresije. Nizak nivo B12 može povisiti nivoe aminokiseline koja se zove homocistein, usled čega može doći do oksidativnog stresa, oštećenja DNK, ćelijske smrti i depresije.
Studija iz 2020. navodi da su depresivne osobe imale niže nivoe B12 i više nivoe homocisteina. Deficitarni nivo B12 može usloviti i nekada nastanak psihoze i poremećaja raspoloženja, smatraju neki stručnjaci.
Nedostatak B12 može izazvati dijareju, mučninu, zatvor, nadimanje, gasove i druge gastrointestinalne simptome, koji pogađaju i odrasle osobe i decu. Stručnjaci naglašavaju da su mnogi od ovih simptoma nespecifični i da mogu biti i posledica netolerancije na hranu, upotrebe nekih lekova i infekcija.
Manjak vitamina B12 deluje na centralni nervni sistem, pa osobe sa niskim ili deficitarnim nivoima B12 imaju poteškoća sa koncentracijom. Najosetljivije su starije osobe, ali neke studije navode da se ovo stanje može prevazići terapijom vitaminom B 12. Posle terapije u trajanju od tri meseca 84 odsto učesnika jedne studije je ublažilo simptome, lakše su mogli da se fokusiraju na činjenice, poboljšali su pamćenje.
Glositis je upala jezika usled kojeg jezik nabrekne, promeni boju. Teška upala jezika rezultira otokom, crvenilom, bolom. Glositis se može pojaviti zajedno sa stomatitisom, koji karakterišu rane i upale u ustima. Oba stanja česta su kod malokrvnih osoba sa nedostatkom vitamina B12, mogu se javiti i bez anemije i biti znak ranog nedostatka vitamina B12. Glositis može biti uzrokovan i nedostatkom folne kiseline, riboflavina i niacina.
Parestezija je stanje koje se karakteriše izmenjenom osetljivošću nekog dela tela na različite stimuluse. Ovim terminom označava se subjektivan osećaj nelagode zbog peckanja, golicanja, svraba najčešće u rukama i stopalima. Stanje je često kod deficita vitamina B12. Treba imati na umu da se simptomi nedostatka B12 preklapaj sa simptomima koji se odnose na dijabetičku neuropatiju, to jest, oštećenje nerava uzrokovano visokim šećerom koje prate bolovi i utrnulost ekstremiteta.
Osobe sa dijabetesom koje uzimaju metformin imaju veći rizik od razvoja nedostatka B12, jer ovaj lek, kako se smatra, može smanjiti apsorpciju vitamina B12. Zbog toga neki lekari preporučuju da osobe koje su na terapiji metforminom redovno kontrolišu nivoe vitamina B12.
Neki od simptoma nedostatka ovog vitamina su i grčevi i slabost mišića. Nedostatak B12 negativno utiče na motoričke i senzorne nervne funkcije usled čega su mogući grčevi i slabost mišića.
Poremećaj koordinacije je neurološki simptom koji može biti uzrokovan nedostatkom B12. Pacijenti imaju poteškoća pri hodu i balansiranju. Kod manjka B12 vitamina česta je i erektilna disfunkcija, javlja se i poremećaj vida zbog oštećenja optičkog nerva.
Simptomi nedostatka vitamina B12 nisu specifični samo za ovo stanje, pa se često kasno dijagnostikuju. Dodatan oprez je potreban veganima i starijim od 60 godina, dojiljama i trudnicama, osobama na terapiji metforminom ili inhibitorima protonske pumpe.
Stanje se utvrđuje analizama krvi, koja daje uvid u nivoe B12, folata. Radi se kompletna krvna slika sa perifernim razmazom, utvrđuju se i nivoi metilmalonske kiseline, homocisteina. U slučaju da se dijagnostikuje manjak vitamina B12, stanje se leči injekcijama, suplementima ili lečenjem osnove bolesti. Ishrana bogata ribom, mesom, iznutricama, jajima može biti od pomoći. Veganima ili vegetarijancima se savetuje upotreba nutritivnog kvasca i biljnog mleka sa dodatkom B12 i suplementacija.