Hipokalcemija, takođe poznata kao bolest nedostatka kalcijuma, nastaje kada u krv imamo nizak nivo kalcijuma. Dugotrajan nedostatak kalcijuma može dovesti do promena na zubima, katarakte, promena u mozgu i osteoporoze, zbog čega kosti postaju lomljive. Nedostatak kalcijuma ne može izazvati rane simptome. Obično je blag, ali bez lečenja može postati opasan po život.
Kalcijum je neophodan za mnoge telesne funkcije, tako da nedostatak može imati široko rasprostranjene posledice, uključujući mišiće, kosti i zube, kao i na mentalno zdravlje. Ako je za nedostatak odgovoran nizak unos ishranom, obično nema ranih simptoma. Dugoročno, osoba može doživeti osteopeniju ili nisku gustinu kostiju. Bez lečenja, ovo može dovesti do osteoporoze ili krhkih kostiju. Međutim, hrana obično nije odgovorna – nedostatak kalcijuma prvenstveno je rezultat zdravstvenih problema ili tretmana, kao što su otkazivanje bubrega, uklanjanje želuca ili upotreba određenih lekova, kao što su diuretici.
Problemi s mišićima
Oni koji imaju nedstatak kalcijuma u organizmu često mogu osećati sledeće simptome, koji mogu biti prolaznog karaktera:
Ekstremni umor
Nizak nivo kalcijuma može izazvati ekstremni umor, što uključuje nedostatak energije i opšti osećaj tromosti ali i problema sa spavanjem. Umor povezan s nedostatkom kalcijuma takođe može uključivati blagu glavobolju, vrtoglavicu i najasnoću vida — koje karakteriše nedostatak fokusa, zaboravnost i konfuziju.
Simptomi na noktima i koži
Ako u organizmu duže vreme postoji nedostatak kalcijuma mogu se pojaviti:
Osteoporoza
Kosti dobro skladište kalcijum, ali im je potreban visok nivo da bi ostale jake. Kada je ukupni nivo kalcijuma nizak, telo može da preusmeri deo koji treba da ode kostima, čineći ih krhkim i sklonim povredama. Vremenom, premalo kalcijuma može izazvati osteopeniju, smanjenje mineralne gustine u kostima. To može dovesti do osteoporoze, koja uzrokuje stanjivanje kostiju i podložnost prelomima. Mogu da prođu godine da se razvije osteoporoza i druge komplikacije koje uzrokuje nedostatak kalcijuma.
Nizak nivo kalcijuma je povezan sa težim oblikom predmenstrualnog sindroma (PMS). Učesnice u jednoj studiji iz 2017. godine prijavile su poboljšano raspoloženje i smanjenu stopu zadržavanja tečnosti nakon uzimanja 500 miligrama (mg) kalcijuma dnevno tokom 2 meseca. U 2019. godini, istraživači su zaključili da nizak nivo vitamina D i kalcijuma tokom druge polovine menstrualnog ciklusa može doprineti jačim simptomima PMS-a.
Kada telu nedostaje kalcijum, ono ga izvlači iz izvora kao što su zubi. To može dovesti do problema sa zubima, uključujući:
Neki dokazi sugerišu da je nedostatak kalcijuma često u bliskoj vezi sa poremećajima raspoloženja, uključujući i depresiju. Svako ko sumnja da nedostatak kalcijuma doprinosi simptomima depresije treba da se konsultuje sa lekarom. Nakon provere nivoa kalcijuma , lekar može preporučiti dodatak kalcijuma.
Dok zdravstveni stručnjaci tek treba da utvrde koliko je čest ovaj nedostatak, grupe ljudi sa većim rizikom od nedostatka ovog vežnog minreala su:
U Sjedinjenim Državama, na primer, pokazala su istraživanja, devojčice starije od 4 godine, i posebno u tinejdžerskom dobu, i dečaci od 9 do 18 godina ili oba pola starija od 51 godine takođe mogu imati veći rizik od nedostatka kalcijuma. Prema procenama objavljenim 2015. godine, 3,5 milijardi ljudi širom sveta izloženo je riziku od nedostatka kalcijuma zbog niskog unosa ishranom. U međuvremenu, 2013. godine, istraživači iz Ujedinjenog Kraljevstva su izvestili da je nedostatak kalcijuma i dalje čest među ljudima sa hroničnim bolestima. Tri godine kasnije, istraživači u Pakistanu su izvestili da je među 252 učesnice u dobi od 18 do 51 godine, 41% prijavilo nedostatke kalcijuma i vitamina D, a 78% je prijavilo simptome koji su u skladu sa ovim nedostacima, uključujući bol u leđima, nogama i zglobovima. Sve u svemu, manje je verovatno da će žene dobiti dovoljno kalcijuma iz ishrane nego muškarci. Mnoge žene imaju nizak nivo a da to ne znaju.
Najsigurniji i najlakši način za lečenje ili prevenciju nedostatka kalcijuma je dodavanje više kalcijuma u ishranu. Neke namirnice bogate kalcijumom uključuju: mlečne proizvode, kao što su mleko, sir i jogurt, pasulj, smokve, brokoli, tofu, sojino mleko, spanać, obogaćene žitarice, orasi i semenke, uključujući bademe i susam. Pre uzimanja suplemenata kalcijuma, razgovarajte sa lekarom. Uzimanje previše kalcijuma, problem koji se zove hiperkalcemija, može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, kamena u bubregu i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Kada je nedostatak ozbiljan ili kada suplementi i prilagođavanje ishrane ne postižu dovoljne rezultate, lekar može da prepiše i injekcije kalcijuma.