Da li spavanje u toku dana povećava rizik od ozbiljnih bolesti

Spavanje u toku dana može da bude faktor rizika za razvoj visokog krvnog pritiska i pojavu moždanog udara. Studija, objavljena u časopisu Hypertension Američkog udruženja za bolesti srca, prva je koja je ispitivala vezu između učestalog dremanja, visokog krvnog pritiska i moždanog udara, koristeći analize prikupljane tokom dužeg perioda.

Spavanje u toku dana i moždani udar

Istraživači su kombinovali metodu Mendelove randomizacije, tehniku koja na osnovu genetskih markera ispituje rizike koji bi mogli da dovedu do pojave neke određene bolesti.

Ranije studije došle do različitih zaključaka. Istraživanje iz 2017. naglašava vezu između dnevnog spavanja ii rizika od razvoja hipertenzije, dok studija iz 2019. tvrdi da nas kratkotrajno spavanje u toku dana može zaštiti od visokog krvnog pritiska.

Velika opservaciona studija

Analizirani su podaci Biobank Ujedinjenog Kraljevstva. Od 2006. do 2010. godine skupljani su genetski i zdravstveni podaci više od 500.000 učesnika starosti od 40 do 69 godina. Osobe koje su učestvovale u istraživanju već su pretrpile moždani udar ili su imale dijagnozu hipertenzije.

Na osnovu podataka 358.451 učesnika, ispitivana je povezanost između učestalih dremki i prvih izveštaja o moždanom udaru ili visokom krvnom pritisku. Učesnici su bili podeljeni u nekoliko grupa, osobe koje uglavnom dremaju u toku dana, u one koji ponekad dremaju i ispitanike koji nikad ili retko spavaju u toku dana.

Dremanje kao mogući rizik

Istraživači su otkrili da tokom dana češće spavaju uglavnom stariji manje obrazovani muškarci, oni koji imaju niže prihode, veći indeks telesne mase. Ovi ljudi su kako se smatra u celini imali lošije zdravstveno stanje, uočeno je da su i to osobe koje su imale smetnje tokom spavanja, na primer, često su hrkali.

Pošto su istraživači prilagodili faktore rizika, otkrili su da osobe koje su ponekad dremale imale za 7 odsto veći rizik od moždanog udara i za 12 odsto veći rizik od ishemijskog moždanog udara u odnosu na grupu koja nije spavala tokom dana.

Učesnici studije mlađi od 60 godina, koji su obično dremali, imali su za 20 odsto veći rizik od hipertenzije u poređenju sa vršnjacima koji nisu nikada spavali tokom dana.

Metodom Mendelske randomizacije pokazano je da je učestalo dremanje u toku dana, potencijalni faktor rizika za razvoj esencijalne hipertenzije. Nije otkrivena veza između učestalog dnevnog spavanja i moždanog udara.

Nedostatak istraživanja

Dokazi dobijeni različitim istraživačkim metodama pokazuju da sklonost ka dnevnom odmoru može biti faktor rizika za razvoj hipertenzije i pojavu moždanog udara.

Postoje i ograničenja studije, uzeta je u obzir samo učestalost, a ne dužina dremanja u toku dana. Pored toga, vođa studije dr E. Wang iz bolnice Xiangya Hospital Central South University navodi da su ispitanici UK Biobank bili prilično homogena grupa, “pretežno sredovečni Evropljani“, pa se nalazi možda ne mogu primeniti na osobe iz drugih delova sveta.

-Potrebno je istražiti biološki mehanizam i utvrdi kako dremanje utiče na krvni pritisak ili pojavu moždanog udara -navodi dr Wang.

Dremati ili ne dremati?

Kvalitetan san je ključna komponenta dobrog zdravlja. Stručnjaci navode da spavanje od 8 sati blagotvorno za zdravlje srca i mozga. Studija iz 2021. godine, ističe kako kratkotrajno spavanje tokom dana može poboljšati kognitivne performanse.

Sva dosadašnja istraživanja, uglavnom, tvrde da bi za osobe u srednjem životnom dobu, spavanje u trajanju od 15 do 30 minuta, tokom dana, bila dobra navika i da se ne može dovesti u vezu sa kardiometaboličkim bolestima.

Spavanje samo po sebi nije problem

Stručnjaci objašnjavaju da spavanje samo po sebi verovatno nije problem.Radi se o tome da osobe koje moraju da spavaju tokom dana pate od nedostatka noćnog sna, usled čega se u celini može narušiti zdravstveno stanje.

U slučaju da ne spavate dovoljno tokom noći ili imate nesanicu, potrebno je, kako navode stručnjaci, prvo rešiti centralni problem, a to je manjak noćnog sna i potom nedostatak energije za obavljanje dnevnih aktivnosti. Osobama koje pate od sleep apneje savetuje se da se konsultuju sa stručnjakom, jer ovo stanje izaziva osećaj umora i poteškoća s koncentracijom tokom dana.

Ništa manji problem jeste i svetlo sa ekrana mobilnih uređaja i kompjutera koje može da poremeti san. Plava svetlost, koju emituju ovi uređaji deluje na hormone, koji javljaju mozgu da da još nije vreme za spavanje i tako remeti ritam spavanja. Savet je da se ovi uređaji isključe nekoliko sati pre odlaska na spavanje.