Autoimuni poremećaji su sve učestalije stanje u savremenom društvu Foto: Shutterstock
Autoimuni poremećaji su sve učestalije stanje u savremenom društvu. Pretpostavlja se da oko 10 odsto osoba ima jednu ili više autoimunih bolesti u Evropi. Reumatoidni artritis, psorijaza, sistemska skleroza, eritematozni lupus, dijabetes tipa 1, neka su od najčešćih autoimunih oboljenja koja su faktor rizika za nastanak i drugih zdravstvenih problema. Najnovije istraživanje tvrdi da autoimuni poremećaji povećavaju mogućnost za pojavu kardiovaskularnih bolesti.
Dosadašnja istraživanja su dovodila autoimune bolesti u tesnu vezu za kardiološkim oboljenjima, ali sada se pojavila prva obimnija studija koja potvrđuje ovo pravilo. Na ovogodišnjem kongresu Evropskog kardiološkog društva (European Society of Cardiology), međunarodni istraživački tim predstavio je rezultate detaljne epidemiološke istrage o mogućim vezama između 19 najčešćih autoimunih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti.
Rezultati pokazuju da pacijenti sa autoimunim oboljenjima imaju od 1,4 do 3,6 odsto, veći rizik od razvoja srčanih problema. Rizik zavisi od vrste autoimunog oboljenja i može se uporediti i sa dijabetesom tipa 2 kao faktorom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ovo istraživanje, prvi put je pokazalo da kardiovaskularni rizici utiču na autoimune bolesti, kao grupu poremećaja, podvlače autori.
U istraživačkom radu, koji će biti objavljen u časopisu „Lanset“( The Lancet), autori naglašavaju da u grupi od 19 autoimunih bolesti postoji u 6 odsto slučajeva veći rizik od kardiovaskularnih smetnji. Ovaj faktor rizika nije objašnjen tradicionalnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su starost, pol, socioekonomski status, krvni pritisak, indeks telesne mase, pušenje, holesterol i dijabetes tipa 2. Uočeno je da je rizik od kardiovaskularnih poremećaja veći kod pacijenata mlađih od 55 godina.
Studija je rađena na osnovu elektronskih zdravstvenih kartona britanskog Clinical Practice Research Datalink. Na osnovu podataka 22 miliona pacijenata, odabrane su osobe kod kojih je u skorije vreme dijagnostikovan neki od autoimunih poremećaja. Rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti kod pacijenata sa jednim ili više autoimunih poremećaja bio je u proseku 1,56 puta veći, u odnosu na osobe koje nisu imale autoimune bolesti. Smatra se da su u najvećem riziku osobe koje imaju sistemsku sklerozu, Adisonovu bolest, lupus i dijabetes tipa 1.
Rezultati pokazuju da je potrebna akcija, kaže Nathalie Conrad, glavni autor studije.
-Vidimo da je višak rizika uporediv sa kardiološkim bolestima kod dijabetesa tipa 2. U ovom momentu, postoje specifične mere usmerene na pacijente sa dijabetesom tipa 2, kako bismo smanjili rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, ali ne postoje slične mere za osobe koje pate od autoimunih poremećaja – kaže glavni autor studije Natali Konrad.
Smernice Evropskog kardiološkog društva o prevenciji kardiovaskularnih bolesti, još nisu naglasile autoimune bolesti kao faktor rizika za kardiološka oboljenja. Konrad se nada da će ova studija ojačati svest kada su u pitanju autoimuni poremećaji, kako bi u budućnosti bile razvijene preventivne mere.
–Opšta hipoteza jeste da hronična sistemska upala, koja je zajednički imenitelj autoimunih poremećaja, može izazvati sve vrste kardiovaskularnih bolesti, uticati na vezivna tkiva, sitne krvne sudove, pa čak i na tretmane koji se primenjuju za lečenje autoimunih stanja– kaže Konrad.
Kardiolog Džon Mekmarej sa University of Glasgow u Velikoj Britaniji navodi da studija sugeriše postojanje mnogo šireg spektara autoimunih poremećaja, koji se mogu dovesti u vezu sa različitim kardiovaskularnim oboljenjima.
–Neki od ovih problema mogli bi se sprečiti korišćenjem lako dostupnih lekova kao što su statini – dodaje MekMarej.