Ponekad je dovoljno da lekar da savet za promenu načina ishrane i životnih navika pa da se varenje stabilizuje i problemi nestanu Foto: Shutterstock
Varenje hrane je jedan od najvažnijih procesa u telu sa kojim retko ko barem nekada nije imao problem. Može se javiti bez obzira na životnu dob, pa čak i ako se uglavnom pridržavamo zdravog načina života.
Podrigivanje, nadimanje, zatvor ili dijareja, brzi osećaj sitosti, gorušica… samo su neki od problema sa kojima se ljudi masovno susreću. Kako i šta jedemo (ili ne jedemo uopšte?) sigurno je osnova dobrog varenja. Ali, to nije sve. Moramo biti fizički aktivni. Idealno je napraviti ambijent sebi za više manjih i češćih obroka, ne unositi alkohol, ne pušiti cigarete, izbegavati brzu, začinjenu hranu… Teoretski nam je sve to poznato, ali je životni ritam surov, pa mnogo puta pokleknemo, sa grižom savesti ili bez nje.
Loše varenje i neki od navedenih problema su i među najčešćim razlozima posete gastroenterologu. Uz to, ogroman broj ljudi se žali na gorušicu (žgaravicu) ili refluks kiseline. Neki nerezonski koriste sodu bikarbonu, što će pomoći trenutno, ali ako se uzima učestalo, može da ošteti bubrege.
Ponekad je dovoljno da lekar da savet za promenu načina ishrane i životnih navika pa da se varenje stabilizuje i problemi nestanu. Za početak, pokušajte da jedete manje crvenog mesa a više raznovrsnog povrća i povrća. Meso treba da bude deo ishrane, ali ne i da preovladava i da se jelovnik temelji na njemu.
Evo spiska nekih od najgorih životnih navika koje utiču na problematično varenje.
Zatvor kao organska reakcija ali i „prisilni“, jeste veliki protivnik varenja. Mnogi ljudi imaju naviku da trpe i ignorišu potrebu za pražnjenjem creva. Ponekad nisu u prilici, nezgodno im je, pa zaustave proces, ali često kasnije do pražnjenja i ne dođe. Naš organizam vari hranu tokom celog dana, a kada je vreme za pražnjenje, on to jednostavno „javlja“. Slušajte svoje telo i ispoštujte njegove potrebe. Ne činite li to, i sam organizam će početi da se buni i da oboleva.
Uzimanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili NSAIL-a može da izgleda kao bezopasan način lečenja i sigurno sredstvo za rešenje problema. Međutim, prekomerna upotreba ovih lekova može da dovede do problema sa varenjem, izazivajući čak i ulkus (čir) u gastrointestinalnom traktu. Lekove za bolove bi trebalo da dozira stručno lice u odnosu na problem, ali bi trebalo da i sami imamo svest o tome da sa njima ne preterujemo.
Jedna od navika koja je glavni krivac za gorušicu jeste unošenje hrane kasno uveč, noću ili neposredno pred odlazak u krevet. Kada legnemo, hrana iz našeg digestivnog trakta još lakše će se vraćati nazad, u jednjak. Nemojte jesti 2 do 3 sata pre nego što planirate da odete u krevet.
Najveći broj ljudi ne unosi dovoljno vlakana u organizam iz ishrane. Stručnjaci preporučuju 25 grama vlakana dnevno. Ona imaju brojne zdravstvene prednosti, uz pospešivanje redovnog pražnjenja creva, sprečavanje zatvora i smanjenje rizika od problema kakav je, na primer kao što je divertikuloza (stvaranje džepova na crevima sa sadržajem hrane koja se ne vari i može da izazove teške infekcije).
Previše jela i pića tokom obroka dovodi do lažne pa i neprijatne sitosti, refluksa kiseline i nadimanja. Manji, a češći obroci jedan su od najvažnijih saveta za održavanje normalnog procesa varenja. Hrana će se brže variti, metabolizam ubrzati, telesna težina lakše kontrolisati, a svi problemi digestivnog trakta će biti manji.
Prebrzo „proždiranje hrane“ ne daje dovoljno vremena želucu da se proširi i primi hranu koju bi trebalo svariti. Takođe, brzim jelom se guta i vazduha, što doprinosi osećaju nadimanja. Svaki zalogaj bi trebalo polako i temeljno sažvakati pre gutanja. I uživanje u obroku će biti veće, kao i zadovoljstvo u ovom važnom ritualu.
Nevažno je da li se radi o vodi, čaju ili nekom drugom piću. Previše tečnosti uz obrok možedati isti neželjeni efekat nadimanja kao i previše hrane. Takođe, doprinosi i pojačanim simptomima refluksa tako što i na ovaj način šalje sadržaj želuca u jednjak. Unosite dovoljno tečnosti tokom dana da biste bili hidrirani, ali ne mojte piti tokom obroka čak ni vodu.
Gazirana pića su jedna od najgorih stvari koje možete uneti u želudac. Osećaj rane sitosti, velika količina šećera, usporavanje varenja… samo su neki od negativnih efekata. I gazirana pića mogu da budu okidač za simptome refluksa. Smanjite količinu gaziranih napitaka ili ih potpuno eliminišite iz jelovnika, posebno ako imate naviku da ih redovo pijete.
I žvakanje žvakaće gume može da dovede do gutanja previše vazduha, što rezultira podrigivanjem, gasovima i osećajem nadimanja. Ni tvrde bombone koje su uglavnom pune šećera nisu tako dobra ideja, posebno ako već imate osetljiviji želudac ili probleme sa varenjem. Za osvežavanje daha možete da koristite neke prirodne preparate.
Alkohol je vrlo negativni stimulans za naš gastrointestinalni trakt. Osobe koje konzumiraju previše alokohola često osećaju nelagodnost u stomaku, imaju dijareju ili zatvor. Alkoholna pića pogoduju nastanku čira i sprečavaju njegovo zarastanje. Zloupotreba alkohola ugrožava i druge ljude, ne samo one koji ga konzumiraju.
Pušenje cigareta je osnova brojnih problema sa varenjem, uz razvoj čira, gorušicu, mučninu i probleme sa varenjem. Naravno da bi bilo najbolje da prestanete sa pušenjem, ali to nije nimalo lako. Pokušajte barem da smanjite količinu cigareta koje popušite u toku dana. Pomoći ćere i svom želucu.
Kada su zdrava i neopterećena, naša creva ujedno obavljaju i posao čišćenja pravilnim varenjem hrane i izvlačenjem hranljivih materija. Stimulativni laksativi mogu da izazovu prolive, gubitak tečnosti i dehidrataciju, ali i zavisnost. Umesto da koristite sredstva za čišćenje ili laksative, neka ishrana bude uravnotežena, a crevima ćete pomoći i upotrebom probiotika.
Kolonoskopija nije prijatan pregled, ali je sigurna dijagnostička metoda ako osećate određene probleme. Uz to, i važan skrining koji može spasiti život. Ako imate polipe u debelom crevu, kolonoskopija smanjuje rizik od loših ishoda za 50 procenata. Ako postoji problem sa varenjem hrane, kolonoskopija će pokazati postoji li neki uzrok koji je opasniji od loših navika. Većina osoba bi trebalo da obavi prvu kolonoskopiju sa 50 godina. Ako postoje faktori rizika, kao što je porodična istorija raka debelog creva, ili neki od navedenih simptoma ne prolaze, uz pojavu krv u stolici, obavezno je uradite i ranije.