Kardiovaskularne bolesti i rizik od smrti kod žena može da se smanji za 25 odsto, naučnici otkrivaju kako

Kardiovaskularne bolesti i rizik od smrti kod žena može da se smanji za 25 odsto ukoliko se primenjuje određeni način ishrane, otkriva nova studija objavljena u časopisu Heart. Na osnovu objedinjene analiza podataka o dostupnim dokazima, prvoj te vrste, došlo se do rezultata da striktno pridržavanje mediteranskon načina ishrane smanjuje rizik za žene od kardiovaskularnih bolesti i smrti za oko 25 procenata. Ovi nalazi podstakli su istraživače da analiziraju što više  istraživanja specifičnih za pol kako bi se uobličila praksa u zdravlju srca.

Uzrok smrti svih žena širom sveta su kardiovaskularne bolesti

Kardiovaskularne bolesti čine više od trećine svih smrtnih slučajeva žena širom sveta. Dok je zdrava ishrana ključna prevencija, najrelevantnija klinička ispitivanja uključila su relativno mali broj žena ili nisu objavljivala rezultate prema polu, kažu istraživači. Kako bi se izgradila baza dokaza za informisanje o smernicama specifičnim za pol, istraživači su analizirali baze podataka studija koje se bave potencijalnim uticajem mediteranske ishrane na kardiovaskularno zdravlje žena i rizik od smrti.

Mediteranska ishrana smanjuje rizik od razvoja bolesti i smrti

Od 190 relevantnih studija, istraživači su izdvojili 16, objavljenih između 2003. i 2021. kako bi napravili objedinjenu analizu podataka. Naučne studije, koje su uglavnom sprovedene u SAD i Evropi, obuhvatile su više od 700.000 žena starosti od 18 i više godina čije je kardiovaskularno zdravlje praćeno u proseku 12,5 godina.

Rezultati analize pokazali su da se strogo pridržavanje mediteranskog načina ishrane dovodi u vezu sa 24 odsto manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i 23 procenata manjim rizikom od smrti od bilo kog uzroka kod žena. Rizik od koronarne bolesti srca bio je 25 odsto manji, kao i rizik od moždanog udara, iako nije statistički značajan, kod žena koje su se isključivo hranile po mediteranskom rincipu ishrane u poređenju sa onima koje su to najmanje činile.

Mediteranska ishrana zaslužna je što mali procenat ljudi ima kardiovaskularne bolesti

Mediteranska ishrana u suštini znači da se treba hraniti isto kao i žitelji mediteranske regije – Grci, Italijani, Španci… Uvek je u vrhu liste dijeta zbog brojnih zdravstvenih koristi od kojih se izdvajaju jačanje imuniteta, očuvanje zdravlja srca i mozga, prevencija raka, prevencija i kontrola dijabetesa, kao i sasvim „bezbolan“ način da se skine višak kilograma. Naučno je dokazano da je ova način ishrane ključan za činjenicu što mediteranski narodi duže žive i imaju neuporedivo manji procenat obolelih od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i karcinoma  nego drugi narodi.

Mediteranska ishrana je bogata integralnim žitaricama, povrćem, voćem, mahunarkama, orašastim plodovima i ekstra devičanskim maslinovim uljem. Umereno su zastupljeni riba i morski plodovi, na lestici „nisko do umereno“ nalazi se vino i malo crvenog i prerađenog mesa, mlečnih proizvoda, životinjskih masti i prerađene hrane. Prema opštim smernicama mediteranske ishrane, preporučuje se da se svakodnevna trpeza sastoji od:

• velikog izbora povrća, voća i celih žitarica
• zdravih masti, koje se nalaze u orasima, semenkama i maslinovom ulju
• umerenih količina mlečnih proizvoda i ribe
• vrlo malo belog i crvenog mesa
• nekoliko jaja
• crnog vina, u umerenim količinama.

Ključni „čuvari“ zdravlja su miokrobiom creva i antioksidativni efekti ishrane

Istraživači navode da se smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrti dovodi u vezu sa antioksidativnim efektima mediteranske ishrane i mikrobiomom creva. Takođe, različite komponente ishrane, kao što su polifenoli, nitrati, omega-3 masne kiseline, povećan unos vlakana i smanjeno glikemijsko opterećenje, mogu zasebno da doprinesu boljem profilu kardiovaskularnog rizika.

Ono na čemu istraživači i dalje rade su mehanizmi koji objašnjavaju polno specifičan efekat mediteranske ishrane, s obzirom na to da su i dalje nesjasni. Ženski specifični kardiovaskularni faktori rizika, kao što su preuranjena menopauza, preeklampsija i gestacijski dijabetes, ili preovlađujući faktori rizika za žene kao što je sistemski lupus, mogu nezavisno da povećaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, naglašavaju naučnici. S tim u vezi, moguće je, kako ističu, da preventivne mere, kao što je mediteranska ishrana, koja cilja na upalu i faktore rizika od  kardiovaskularnih bolesti nameću različite efekte kod žena u poređenju sa muškarcima.