Probiotici i prebiotici – u čemu je razlika i kako utiču na digestivni sistem

Probiotici su živi mikroorganizmi za koje se zna da poboljšavaju zdravlje creva i prirodno se nalaze u nekim namirnicama poput jogurta i kiselog kupusa. Obično se uzimaju u obliku dodataka za podršku digestivnom sistemu. Za razliku od njih, manje poznati su prebiotici, koji utiču na zdravlje digestivnog sistema, kao i mnogih drugih delova tela, a ovi hranljivi sastojci vrlo  često se zanemaruju.

Šta su probiotici, a šta prebiotici?

Dok o bakterijama razmišljamo kao o nevidljivim „zlikovcima“, naše telo zapravo vrvi od bakterija, koje se u medicini smatraju „prijateljskim“. Naime, crevne bakterije (ili crevna mikrobiota), koje žive u našem gastrointestinalnom traktu su „magična“ stvorenja, kažu lekari. Oni pomažu:

• Da se razgradi i svari hrana
• „Komuniciraju“ sa imunološkim sistemom
• Brane telo od upala.

– U ljudskim crevima postoje mnogi sojevi dve glavne vrste „prijateljskih“ bakterija – Lactobacillus i Bifidobacterium – objašnjava dr Gail Cresci, specijalista za mikrobiom creva na Cleveland Clinic.  Probiotici i prebiotici pomažu tim prijateljskim bakterijama, ali na različite načine:

Probiotici
To su živi mikroorganizmi izolovani od ljudi i potom kultivisani u laboratoriji kako bi se koristili kao dodatak. Kada ih unosimo (bilo u obliku hrane ili suplemenata), oni opstaju u crevima i pružaju nam koristi poput dobrih bakterija koje prirodno imamo.

Prebiotici
Ovo je izvor hrane za prijateljske bakterije u crevnom traktu. Sistem za varenje ne može da razgradi prebiotike, tako da oni preživljavaju putovanje kroz digestivni trakt. Prebiotici na kraju stignu do dela debelog creva gde se prijateljske bakterije „druže“. Kako bi jedinjenje bilo klasifikovano kao prebiotik, trebalo bi da:

• je otporan na želudačnu kiselinu i digestivne enzime i ne bi trebalo da se apsorbuje u gastrointestinalnom traktu
• je u stanju da bude fermentisan crevnim mikrobama
• stimuliše rast ili aktivnost crevnih bakterija radi poboljšanja zdravlja.

Iako se prebiotici često mešaju sa probioticima, oni nisu isti. Probiotici su živi mikroorganizmi, koji se nalaze u crevima, određenim namirnicama i suplementima, koji su korisni za zdravlje kada se uzimaju u određenim količinama. S druge strane, prebiotici su hranljive materije – jedinjenja u ishrani, koja stimulišu rast i aktivnost određenih mikroorganizama.

Mikrobom creva štiti nas od raznih bolesti

Mikrobiota creva odnosi se na trilione mikroorganizama koji žive u gastrointestinalnom traktu i čine naš mikrobiom creva. Debelo crevo je dom za većinu ovih mikroorganizama, koji obavljaju funkcije neophodne za celokupno zdravlje – od metabolizma hranljivih materija do regulacije  imunog sistema. Crevna mikrobiota može čak da utiče na rizik od bolesti, uključujući rizik od razvoja raka debelog creva, zapaljenske bolesti creva i dijabetesa tipa 2.

Faktori ishrane i načina života značajno utiču na raznolikost i tipove mikroorganizama koji žive u gastrointestinalnom. Prebiotici su neophodni za zdrav mikrobiom. Jednostavno rečeno, to su hranljive materije koje razgrađuju crevne bakterije. Bakterije u debelom crevu fermentiraju prebiotike. Tako se oslobađaju nusproizvodi, koji se nazivaju kratkolančane masne kiseline. Ovi nusproizvodi deluju kao izvori energije za ćelije koje oblažu debelo crevo, a koje se nazivaju kolonociti. Prebiotici takođe utiču na sastav i funkciju crevnih bakterija, podstičući rast korisnih mikroba.

Da li su probiotici ključ za dobru crevnu mikrobiotu?

Bez obzira da li je reč o lošoj ishrani ili osoba živi sa hroničnom bolešću, probiotički dodatak ima potencijal da pomogne da se creva vrate u optimalno stanje. Postoje suplementi koji obezbeđuju Lactobacillus i Bifidobacterium, kao i druge probiotske vrste.

– Za većinu ljudi uzimanje probiotika je bezbedno. Preporučujem ljudima, koji žive sa hroničnom bolešću, ili koji imaju oslabljen imuni sistem, da se posavetuju sa lekarom o dodatku više probiotika u ishranu – savetuje dr Gail Cresci.

Budući da suplementi mogu da budu skupi, dr Cresci preporučuje i druge načine da se formira „crevna vojska“ kao što je konzumiranje fermentisane hrane:

• Jogurt, koji sadrži dodate sojeve Lactobacillus i Bifidobacterium bakterija
• Kombuča – fermentisani čaj
• Tempeh – fermentisana soja
• Kiseli kupus.

Dr Cresci takođe preporučuje hranu koja „voli“ mikrobiotu:

• Hrana bogata vlaknima: Voće, povrće i integralne žitarice
• Krompir: Idealno, kuvan i ohlađen krompir, jer je skrob otporniji na varenje
• Banane: Zelene, manje zrele banane su bogate otpornim skrobom
• Artičoka: Korenasto povrće bogato prebiotičkim inulinom.