Statini su lekovi koji regulišu povišen nivo holesterola, posebno „lošeg“ LDL holesterola, i na taj način sprečavaju nastanak bolesti koronarnih arterija. Kao i svi lekovi mogu da imaju neželjene efekte i zato se koriste pod kontrolom lekara. Pre primene odgovarajuće klase statina, lekar će sprovesti detaljne analize i savetovati statin koji najviše odgovara pacijentu.
Kako se utvrđuje nivo kalcijuma u koronarnim arterijama?
Kalcijum skor (Ca score) je test kojim se određuje nivo kalcijuma u koronarnim arterijama, posle čega se odlučuje o tome da li je pacijentima potrebna terapija statinima. Kalcijum skor je neinvazivna dijagnostička metoda, CT skenerom se meri količina plaka i snimaju krvni sudovi.
Kalcijum skor zove se i skeniranje srca ili koronarni kalcijumski skor. Na ovaj način može se utvrditi postojanje plaka u koronarnim arterijama i količina kalcijuma u njemu. Aterosklerotski plak sačinjen je od naslaga masnoća, kalcijuma, holesterola i izumrlih ćelija. Ove naslage nakupljaju se na zidovima unutar krvnih sudova i nekada uzrokuju suženje ili začepljenje krvnog suda.
Šta znače rezultati kalcijum skora
Rezultat nula znači da ne postoji bolest u arterijama. Ove osobe imaju manji rizik da dobiju tešku kardiovaskularnu bolest ili da pretrpe srčani ili moždani udar. Rezultat 1 do 99 upućuje na postojanje blage bolesti, nivo kalcijuma 100 do 399 označava umerenu, a 400 ili više tešku bolest.
U slučaju da je vrednost kalcijuma viša od 400, stručnjaci procenjuju da postoji 90 odsto šansi da pacijent dobije infarkt. Savetuje se hitno lečenje, dodatno testiranje i praćenje zdravstvenog stanja.
Statini povećavaju količinu kalcijuma
Statini kao što je atorvastatin koriste se kod pacijenata sa visokim nivoom holesterola, ali i bilo kakvog nakupljanja plaka na zidovima arterija usled kojeg dolazi do razvoja ateroskleroze. Plak može da naraste i da delimično blokira arteriju i izazove angiozne simptome i klaudikaciju, kada su arterije čiji je zadatak da snabdevaju telo dovoljnim količinama krvi, oštećene usled delovanja arteroskleroze.
Kod klaudikacije arteroskleroza sužava arterije i čini ih krutima, javljaju se bol i slabost u nogama pri hodu. Veliki je problem i što plak može uzrokovati iznenadnu okluziju (blokadu) arterije i u najtežim slučajevima dovesti do srčanog ili moždanog udara.
Nekoliko studija pokazalo je da lečenje statinima može povećati nivo kalcijuma u arterijama, iako su povišene vrednosti kalcijuma razlog za primenu statina. Ovo je kontroverza koja muči kardiologe.
Pretvaranje nestabilnog „mekog“ plaka u stabilniji „tvrdi“ plak
Godine 2015. objavljena je studija, u časopisu The Journal of the American College of Cardiology, koja je pokušala da razjasni zašto dolazi do povećanja nivoa kalcijuma.
Istraživači su pregledali osam odvojenih studija, koje su koristile intravaskularni ultrazvuk za procenu veličine i sastava aterosklerotskih plakova kod pacijenata lečenih statinima. Utvrđeno je da je terapija visokim dozama statina imala tendenciju da smanji nivo plaka.
Umanjen je volumen lipidnih depozita unutar plakova, a povećan volumen fibrotičnih ćelija i kalcijuma. Smatra se da ove promene, to jest, pretvaranje nestabilnog „mekog“ plaka u stabilniji „tvrdi“ plak mogu da zaštite plak od pucanja. Istraživači navode da statini, na ovaj način, smanjuju rizik od srčanog udara kod pacijenata sa koronarnom bolešću.
Statini i viši rezultati kalcijuma
Ovi dokazi podržavaju pretostavku da terapija statinima smanjuje nivo holesterola, ali i da menja strukturu postojećih plakova, koji na ovaj način postaju manje opasni po zdravlje. Usled ovog procesa plakovi postaju „tvrđi“ i sadrže veće količine kalcijuma. Stručnjaci, koji su učestvovali u ovom istraživanju, veruju da ovi rezultati ukazuju na uspeh u lečenju.
I pored toga što ova teorija nije još naučno potvrđena, ona odgovara trenutno dostupnim dokazima. Lekari, pre svega, kada je u pitanju prevencija kardiovaskularnih bolesti savetuju zdravu ishranu bez zasićenih i trans masti u kojima ima velikih količina LDL holesterola. Naglasak je i na umerenoj fizičkoj aktivnosti. Svakodnevna šetnja u trajanju od 30 minuta, jedan je od načina na koji možemo da sačuvamo zdravlje srca i krvnih sudova i osiguramo vitalnost i u poznom životnom dobu.
