Ako imate visok pritisak, nije svejedno kada šetate: Evo kada je efekat najveći

Fizička aktivnost je jedan od najefikasnijih prirodnih načina za kontrolu hipertenzije, ali doba dana u kom hodate može da utiče na to kada nastupa takozvani prozor „poslevežbačke hipotenzije“. Globalno, skoro polovina odraslih osoba bori se sa povišenim krvnim pritiskom, koji je vodeći uzrok srčanog i moždanog udara. Iako su lekovi često neophodni, redovno hodanje predstavlja jednostavan, besplatan i svima dostupan način da se pritisak drži pod kontrolom. Da li onda postoji idealno vreme u toku dana kada šetnja daje najbolje rezultate?

Kako doba dana utiče na visok krvni pritisak?

Krvni pritisak prirodno varira tokom 24 sata. Obično naglo raste ujutru, nakon buđenja, dok tokom noći i večeri opada. Osobe koje doživljavaju velike jutarnje skokove ili imaju visok pritisak tokom i noći u znatno su većem riziku od kardiovaskularnih komplikacija. 

Preporučujemo

Nakon fizčke aktivnosti nastupa takozvana hipotenzija nakon vežbanja - period od nekoliko sati tokom kojeg krvni pritisak ostaje snižen. Pojedina istraživanja ukazuju da aerobna aktivnost u kasno popodne ili uveče dovodi do značajnijeg pada sistolnog (gornjeg) pritiska u poređenju sa jutarnjim treningom.

Dr Jason V. Tso, kardiolog sa Stanford University School of Medicine, upozorava da intenzivno hodanje kasno uveče kod nekih ljudi može da poremeti kvalitet sna.

- Dakle, za one kojima je teško da spavaju nakon brze šetnje, u redu je vežbati u bilo koje doba dana - kaže dr Tso, a budući da je loš san sam po sebi rizik za hipertenziju, jutarnja ili popodnevna šetnja u tom slučaju predstavlja bolji izbor.

Stručnjaci se slažu da su razlike zasnovane na tačnom vremenu relativno male i individualne - najbolje vreme za šetnju je ono koje se uklapa u dnevni raspored čoveka i koje može kontinualno da održava.

Hodanje deluje na arterije na ćelijskom nivou

Povišen krvni pritisak nastaje kada je sila kojom krvarenje deluje na zidove arterija dugotrajno visoka. Hodanje deluje na ovaj problem kroz dva ključna mehanizma:

1. Oslobađanje azotnog oksida. Tokom aerobne aktivnosti, ćelije arterija proizvode više azotnog oksida - molekula koji opušta i širi krvne sudove

2. Smanjenje kortizola. Redovno kretanje snižava nivo primarnog hormona stresa (kortizola), što čuva fleksibilnost krvnih sudova i smanjuje otpor pri pumpanju krvi.

5 ključnih faktora koji određuju efekat šetnje

Kako bi hodanje imalo maksimalan efekat na zdravlje srca, potrebno je obratiti pažnju na sledeće elemente:

Doslednost - Jedna šetnja obara pritisak privremeno, ali nedelje i meseci redovnog hodanja trajno snižavaju prosečne vrednosti.

Tempo (brzina) - Najveće koristi dolaze od brzog hodanja koje ubrzava puls. Zlatno pravilo glasi - trebalo bi da možete da razgovarate dok hodate, ali ne i da pevate.

Početne vrednosti - Osobe koje imaju znatno viši početni pritisak primetiće brže i izraženije efekte vežbanja.

Ukupno trajanje - Preporuka Američkog udruženja za srce (AHA) jeste najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Na primer, 30 minuta brze šetnje, 5 dana u nedelji.

Životne navike - Prekomeran unos soli, alkohol, nezdrava ishrana i hronični stres mogu značajno da neutrališu pozitivne efekte hodanja.

(eKlinika.rs)