Slanina je puna vitamina B i proteina i namirnica bez koje se ne može zamisliti jak obrok, posebno u zimskim uslovima. I pored toga što je sve skuplja, ove omiljene „mesne poslastice“ se mnoge osobe ne odriču.
Kancerogen prve kategorije?
Slanina je oblik prerađenog mesa. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstava slaninu i druge oblike prerađenog mesa u kancerogene klase 1. S druge strane, sve veći broj stručnjaka navodi da su industrijske namirnice mnogo opasnije za ljudsko zdravlje od dobre domaće slanine, ako se koristi u umerenim količinama.
Bogata solju i kalorijama
Slanina je proizvod koji se dobija obradom mesa svinje najčešće trbušnog dela. Meso se usoli i odstoji dve do tri nedelje, posle čega se izlaže u pušnici dimu, smatra se da su potrebna tri meseca kako bi se slanina dobro osušila. Ima dosta soli, u 100 grama 5.74 grama. Bogata je kalorijama, 100 grama sadrži oko 541 kcal, 43.84 g masti, 37.58 g belančevina.
Vredni proteini i vitamini
Slanina se savetuje osobama koje žele da pojačaju unos proteina, sadrži aminokiseline važne za dobro funkcionisanje mišićnog tkiva. U 100 grama slanine ima oko 14 grama proteina, a Grace Derocha iz Academy of Nutrition and Dietetics navodi da je bogata i vitaminom B. Istraživanje objavljeno u časopisu Current Nutrition Reports u junu 2022. godine navodi da slanina obiluje leucinom i drugim esencijalnim aminokiselinama. Za sada, nema istraživanja koje bi davalo prednost upotrebi biljnih ili životinjskih proteina.
Leucin je sastavni deo namirnica sa visokim sadržajem proteina ima ga u ribljem, goveđem mesu, piletini, jajima, sočivu, leblebijama, mleku, slanini. Za razliku od aminokiselina koje se metabolišu u jetri, leucin se metaboliše u mišićima i stimuliše sintezu proteina.
Zašto stručnjaci nerado preporučuju slaninu?
Visok nivo zasićenih masti i natrijuma koji se dovode u vezu sa kardiovaskularnim bolestima, visokim krvnim pritiskom, dijabetesom tipa 2, gojaznošću, elementi su zbog kojih stručnjaci nerado preporučuju slaninu, kaže nutricionista Kristen Smith.
Četiri kriške slanine čine polovinu preporučenih dnevnih doza zasićenih masti i jednu trećinu soli. Poseban je problem ako se slanina služi zajedno sa visokokaloričnim dodacima i prelivima. Slanina je zato dozvoljena, ali u ograničenim količinama. Udruženje The American Heart Association ne preporučuje više od 13 grama zasićenih masti i 2.300 mg natrijuma dnevno.
SZO: Slanina izaziva rak debelog creva
Slanina spada u kategoriju prerađenog mesa u koje spadaju sušene i konzervisane namirnice kao što su viršle, konzervisani mesni naresci. Na osnovu epidemioloških studija, Svetska zdravstvena organizacija smatra da postoji dovoljno nalaza koji potvrđuju da konzumacija prerađenog mesa izaziva rak debelog creva i da može biti povezana i sa karcinomima pankreasa, prostate i želuca.
Na osnovu podataka iz 10 studija, SZO procenjuje da dnevna konzumacija 50 grama prerađenog mesa povećava rizik od raka debelog creva za oko 18 odsto.
Rizik od demencije
Povećani rizik od raka nije jedini razlog za dodatni oprez kada je u pitanju konzumacija mesnih prerađevina. Veruje se da su ove namirnice faktor rizika za nastanak demencije. Istraživanje iz 2021. objavljeno u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition navodi da svakih dodatnih 25 grama prerađenog mesa dnevno u periodu od osam godina, povećava rizik od pojave demencije za 40 odsto.
Na šta da obratimo pažnju pri kupovini slanine?
Upitan je i dodatak nitrata, koji se koriste u slanini za očuvanje boje i ukusa. Veliki trgovinski lanci često imaju u ponudi slaninu tretiranu nitratima, kao „svežu“. Stručnjaci ipak navode da ljusko telo ne pravi razliku između prirodnih i sintetičkih nitrata, izveštava Harvard Health.
Nitrati se dovode u vezu sa povećanim rizikom od raka debelog creva, dok su druga istraživanja otkrila povezanost sa rakom dojke i prostate.
Nemaju slanine svih proizvođača iste nivoe natrijuma, pa je preporuka da pre kupovine pažljivo pročitamo etiketu. Većina istraživanja navodi negativne posledice konzumacije slanine, s druge strane, jedna novija meta analiza ističe da je rizik od razvoja karcinoma, usled konzumacije prerađenog mesa, verovatno precenjen zbog metodoloških nedostataka prethodnih studija.
Koliko slanine dnevno se preporučuje?
Slanina je proizvod koji ne mora da se u potpunosti izbaci iz upotrebe. Stručnjaci navode da bi najbolje bilo da zdrave osobe, ako žele, koriste slaninu u ograničenim količinama jednom nedeljno. Ova preporuka se odnosi na sve mesne prerađevine, što znači da bi porcije slanine morali da smanjimo, ako uz nju koristimo i kobasice, čvarke i slične proizvode.
Za osobe koje nemaju zdravstvenih problema, nekoliko režnjeva slanine u toku jednog meseca neće biti problem. Stručnjaci upozoravaju da zbog velikih količina soli, osobe sa hipertenzijom ili kardiovaskularnim bolestima, ipak koriste što manje količine slanine.
Kako učiniti slaninu malo zdravijom?
Bitno je da se prekorače preporučene dnevne potrebe natrijuma, zasićenih masti i kalorija.
Savet je da se slanina ne prži na masti, već na posudama sa rešetkom, na taj način će se istopiti dobar deo masnoća. Potom je odmah stavite na papirne ubruse koji će upiti dodatne masnoće, kažu nutricionisti.
Slanina može biti kao i sve i dobra i loša, a to zavisi od više faktora koji ovde uopšte nisu navedeni. Važno je čime su svinje hranjene i u kakvom su uzgoju bile, naravno prednost su prirodni uslovi i hrana u odnosu na zatvoreni tov i koncentrate. Opisani konzervansi su svakako štetnii otrovi ako pređu dozvoljenu količinu po jedinici težine proizvoda, a neki su kumulativno otrovni i bez toga, kao što su nitrati i fosfati kojima danas industrija konzerviše mnoge prerađevine, a ne samo slaninu. Znači dobar je samo proveren domaći proizvod i to u umerenoj količini, sve ostalo sa današnjim načinom industrijske proizvodnje, konzervisanja i dugog čuvanja i prodaje zbog što većeg profita je rizik.