Što je keleraba manja, to joj je ukus slađi Foto: Shutterstock
Keleraba je ukusno povrće sa mnoštvom zdravstvenih koristi: od poboljšanja varenja i jačanja imuniteta, do važne uloge u zdravlju kostiju i vida. Međutim, treba je konzumirati umereno kako bi se izbegle moguće tegobe.
Keleraba pripada porodici krstašica, a izgleda je sličnog repi. Glavni jestivi deo kelerabe je zadebljalo telo stabljike. Jestivi su i listovi, koji su takođe bogati hranljivim materijama. Što je keleraba manja, to joj je ukus slađi.
Prema navodima Američkog ministarstva poljoprivrede, nutiritivni profil kelerabe težine 100 g je sledeći:
Keleraba ima malo kalorija, a bogata je dijetetskim vlaknima koja usporavaju varenje i produžavaju osećaj sitosti. Takođe, sadrži fitonutrijente poput glukozinolata i karotenoida, koji pomažu u kontroli nakupljanja i taloženja masti. Vlakna u kelerabi doprinose zdravlju digestivnog sistema i olakšavaju rad creva, smanjujući probleme poput zatvora, grčeva i nadutosti. Jedna manja porcija kelerabe sadrži skoro 5 g vlakana, što doprinosi optimalnom varenju i apsorpciji hranljivih materija.
Evo i ostalih dokazanih prednosti.
Jedna manja porcija kelerabe obezbeđuje više kalijuma nego prosečna banana, što pomaže u regulaciji krvnog pritiska. Kalijum deluje kao vazodilatator, smanjujući stres i naprezanje krvne sudova i arterija.
Ljubičasta sorta kelerabe posebno je bogata antocijaninima, koji mogu smanjiti rizik od srčanog udara i ukočenosti arterija.
Beta-karoten iz kelerabe pretvara se u vitamin A, koji pomaže u očuvanju zdravlja očiju, smanjuje suvoću oka i poboljšava noćni vid.
Vitamin C iz kelerabe važan je za funkcionisanje imunskog sistema, pomažući organizmu da se bori protiv infekcija. Takođe, doprinosi zdravlju kože povećavajući hidrataciju i sintezu kolagena.
Zahvaljujući visokom sadržaju kalcijuma i magnezijuma, keleraba doprinosi čvrstoći kostiju i smanjuje rizik od preloma i osteoporoze.
Pre upotrebe, kelerabu je potrebno dobro oprati i oguliti debelu spoljašnju koru. Manje kelerabe su slađeg ukusa, dok veće imaju više gorčine. Može se kuvati, peći, pržiti ili pasirati. Stabljike i listove najbolje je koristiti u salatama.
Keleraba sadrži tiocijanate, koji mogu ometati apsorpciju joda. To može biti problematično za osobe sa poremećajima rada ili bolestima štitne žlezde. Prekomerna konzumacija često izazva i gastrointestinalne tegobe poput nadimanja, mučnine ili dijareje, zbog visokog sadržaja vlakana. Važno je biti umeren i iskoristiti maksimum hranljivih sastojaka, bez izazivanja neželjenih efekata.
Listove je potrebno odvojiti od stabljike i čuvati u frižideru 3–4 dana, dok se stabljike mogu čuvati nekoliko nedelja. Preporučuje se čuvanje u perforiranim plastičnim kesama ili posudama sa poklopcem.