ispitanici su na testovima pokazali brže mišljenje i bolje pamćenje u odnosu na grupu koja nije doručkovala orahe. Foto: Shutterstock
Hrana koja „oštri mozak“, poboljšava kognitivne sposobnosti i uklanja osećaj umora i nedostatka energije najbolji je način da počnemo dan. Jedna šaka oraha za doručak može da ojača naše mentalne i fizičke sposobnosti, kaže neuronaučnik Kler Vilijams, University of Reading.
Studija Kler Vilijams pratila 32 mlade i zdrave osobe starosti 18 do 30 godina, s tim što je jedna grupa konzumirala za doručak orašasto voće. Ova grupa ispitanika počinjala je dan sa 50 grama oraha koji su jeli kao dodatak žitaricama sa jogurtom.
Zaključeno je da je grupa koja je za doručak konzumirala orah imala bolje kognitivne sposobnosti. Ovi ispitanici su na testovima pokazali brže mišljenje i bolje pamćenje u odnosu na grupu koja nije doručkovala orahe.
Stručnjaci navode da su potrebna dalja istraživanja kako bi se u potpunosti uočilo delovanje oraha na mozak. Veruje se da omega-3 alfa-linolenske masne kiseline, proteini i polifenoli iz oraha mogu na bitan način da poboljšaju kognitivne sposobnosti, obezbede bolje pamćenje. Smatra se da je orah hrana koja „oštri mozak“ i da može da omogući efikasniji rad mozga posebno tokom rešavanja teških i komplikovanih zadataka. U isto vreme utvrđeno je da su osobe koje su konzumirale orahe imale i stabilnije i bolje nivoe glukoze koja daje mozgu energiju za rad.
Naučnici smatraju da orah nije isključivo hrana za mozak, već i svojevrsna „superhrana“ za celokupno telo. Bogati izvori omega-3 masnih kiselina mogu da umanje količinu „lošeg“ holesterola i deluju na faktore rizika kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da orah ima više antioksidansa za razliku od drugih orašastih plodova, da može da smanji nivo šećera u krvi i rizik od dijabetesa tipa 2.
Polifenoli kojima su bogati orasi mogu da nam budu od pomoći u borbi protiv oksidativnog stresa. Deluju i na upalne procese koji su okidač za mnoge hronične bolesti. Neke studije navode da orah povoljno deluje i na digestivi sistem, zbog prebiotičkog potencijala koji omogućava razvoj korisnih bakterija. Prebiotici su hrana probioticima, to jest dobrim bakterijama u crevima. Iako su kalorični, orasi mogu da nas dobro zasite, pa se smatraju i hranom uz čiju pomoć možemo da kontrolišemo telesnu težinu. Orasi deluju na kvalitet kože, mentalno zdravlje, pa čak i vitalnosti sperme.
Orasi su riznica vitamina, proteina, vlaknima, sadrže vitamine B kompleksa (B1, B2, B3, B5 ,B6), vitamine A i E. U orahu ima i vrednih minerala kao što su magnezijum, kalcijum, kalijum, natrijum, gvožđe, fosfor. U 100 grama oraha ima oko 650 kcal, od čega masti čine 63 do 65 odsto.