Ono što danas jedemo može uticati na to kako starimo, ali umerenost i raznolikost ključni su u svim fazama života Foto Shutterstock
Istraživanje koje je trajalo 30 godina pokazalo je da bi ishrana prvenstveno biljnog porekla, sa minimalnom ultra-prerađenom hranom i malim do umerenim količinama hrane životinjskog porekla, poput ribe i mlečnih proizvoda, mogla povećati naše šanse da dostignemo 70 bez razvoja hroničnih bolesti, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda. Zdravo starenje, kako su definisali istraživači, znači dostizanje 70 godina bez ozbiljnih hroničnih bolesti, sa dobrim kognitivnim, fizičkim i mentalnim zdravljem.
– Naši nalazi sugerišu da obrasci ishrane bogate biljnom hranom, uz umereno uključivanje zdrave hrane životinjskog porekla, mogu da promovišu sveukupno zdravo starenje i pomognu u oblikovanju budućih smernica za ishranu – navodi se u saopštenju za štampu više autorke studije dr Marte Guasch-Ferré.
Studija, nedavno objavljena u Nature Medicine, ispitivala je ishranu u srednjim godinama i zdravstvene ishode više od 105.000 žena i muškaraca srednjih godina starosti od 39 do 69 godina tokom 30 godina.
Tim je procenio koliko su se učesnici efikasno pridržavali osam različitih vrsta ishrane uglavnom zasnovanih na biljkama: Alternativni indeks zdrave ishrane (AHEI), Alternativna mediteranska ishrana (aMED), ishrana za smanjenje hipertenzije (DASH), MIND dijeta, zdrava ishrana zasnovana na biljkama, Planetarni indeks zdrave ishrane (PHDI), Empirijski prehrambeni upalni indeks i Empirijski indeks ishrane za hiperinsulinemiju.
Od ukupnog broja učesnika, 10 odsto identifikovano je da zdravo stare i da slede ovih osam dijeta. Oni koji su se pridržavali AEHI i PHDI dijeta povezani su sa optimalnim obrascima zdravog starenja.
Utvrđeno je da je AHEI ishrana posebno korisna. Razvijena je da spreči hronična oboljenja i stavlja naglasak na voće, povrće, integralne žitarice, orašaste plodove, mahunarke i zdrave masti, dok ograničava crveno meso, rafinirane žitarice i šećer.
Utvrđeno je da učesnici sa najvišim rezultatom na ovoj ishrani imaju 86 odsto veću verovatnoću za zdravo starenje do 70. godine i 2,2 puta veću verovatnoću do 75. godine u poređenju sa onima sa najnižim rezultatima. PHDI dijeta takođe naglašava biljne namirnice i smanjuje unos hrane životinjskog porekla.
Ostale dijete koje su istraživači analizirali i koje su bile povezane sa zdravim starenjem su aMED, koja sledi mediteranski model i DASH dijeta. AMED dijeta daje prednost maslinovom ulju, orašastim plodovima, integralnim žitaricama i umerenom unosu ribe. DASH je poznata po snižavanju krvnog pritiska i fokusira se na voće, povrće i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti.
– Održavanje zdrave ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama, nezasićenim mastima, orašastim plodovima i mahunarkama tokom srednjeg životnog doba povezano je sa većom verovatnoćom zdravog starenja zajedno sa boljim kognitivnim, fizičkim i mentalnim zdravljem – kaže dr Guasch-Ferré.
Nasuprot tome, veće konzumiranje ultra-obrađene hrane, posebno prerađenog mesa i zaslađenih napitaka, bila je povezana sa smanjenom šansom za zdravo starenje.
Nalazi takođe ukazuju na to da ne postoji ishrana koja svima odgovara.
– Zdrava ishrana može da se prilagodi individualnim potrebama i izborima – kaže glavna autorka dr Anne-Julie Tessier, docent na Univerzitetu u Montrealu.
Shelley Balls, registrovani nutricionista i dijetetičar u Flawless Bloom u Zapadnom Vajomingu, kaže da ultra-obrađena hrana uključuje mnoge grickalice kao što su čips, slatkiši, kolačići i krekeri, kao i zaslađene napitke kao što su gazirani sokovi, zaslađeni čaj i kafa.
– Ne kažem da nikada ne treba da konzumirati ovakvu vrstu hrane i pića, ali toplo preporučujem njihov ograničen unos kako biste unapredili opšte zdravlje – kaže ona.
Međutim, određena ultra-obrađena hrana zdravija od druge, dodala je. Čips od krompira sadrži mnogo masti i natrijuma, što ga čini dobrim s vremena na vreme, ali napitak zaslađen šećerom brzo povećava unos šećera i kalorija.
– Čak i određena dijetalna pića, iako možda nemaju kalorije, mogu negativno uticati na zdravlje probave, što je povezano sa gojaznošću – istakla je ona.
Zdravu hranu životinjskog porekla takođe ne treba izbegavati.
– Zdrava hrana životinjskog porekla kao što su grčki jogurt, kefir, losos, jaja i drugo posno meso obezbeđuju obilje zdravih hranljivih materija koje su organizmu potrebne za optimalno funkcionisanje. Kada je u pitanju unapređenje opšteg zdravlja, raznolikost je ključna, tako da potpuno isključivanje određenih namirnica može otežati situaciju – napomenula je Balls.
Adekvatan unos proteina takođe je ključan za promovisanje zdravog starenja, jer je „od suštinskog značaja za održavanje mišićne mase, snage i funkcije dok starite”.
Studija je imala neka ograničenja, uključujući da su učesnici bili isključivo zdravstveni radnici. Istraživači sugerišu da bi ponavljanje studije među različitim populacijama moglo pružiti dublji uvid u širu relevantnost nalaza.
Međutim, dr Guasch-Ferré kaže da, iako mogu postojati neke razlike u opštem zdravlju, kao što su pristup zdravstvenoj zaštiti i drugi faktori, „verujemo da bi biološki mehanizmi koji leže u osnovi povezanosti između obrazaca ishrane i zdravog starenja bili slični u drugim populacijama”.
Kada je reč o prevenciji bolesti, Balls kaže, „što pre, to bolje”.
– Savet koji dajem čak i mlađima, pa i deci, jeste da ono što danas jedete može uticati na to kako starite. To znači da su umerenost i raznolikost ključni u svim fazama života! – naglasila je ona.