Da ne „pojedemo sami sebe”, kako da zaustavimo neutoljivu želju za hranom kada smo pod stresom?

Imamo pravo da se osećamo frustraciju, bes, strah. Nije prijatno da "pozovete i te emocije za sto", bitno je da pre svega budemo svesni da postoji problem koji je sve inicirao, ali i rešenje

Stres je podsticaj za jačanje, put u otkriće novih sposobnosti koje nismo ni slutili da imamo, ali i razlog za pojačanu anksioznost, depresiju. Često se stres pogrešno "leči" velikim količinama uglavnom nezdravih obroka. Kada smo nervozni grickamo masnu i slanu hranu, šećer. Čini nam se da je sve lakše uz zalogaj omiljene testenine ili sladoled, posebno posle stresnog dana. Problem nastaje kada su nam potrebne sve veće količine hrane, kojima nastojimo da maskiramo stres.

Hrana je više od običnog "goriva"

Preporučujemo

Hrana je više od običnog "goriva za telo", uz hranu se družimo, ali tražimo u njoj utehu i kada nismo uopšte gladni. Kada suviše obimni obroci zbog stresa postanu skoro redovna pojava dolazi do problema, na organskom i psihičkom planu.

Stručnjaci objašnjavaju da postoje dva oblika konzumacije hrane - stresno jedenje i takozvano emocionalno.

Stres i emocije

Stresna konzumacija hrane odvija se u stanju kada su mišići napeti, kada otežano dišemo i kada smo čak i iscrpljeni, objašnjava dr Kristine Celio, psiholog.

Emocionalna konzumacija hrane odnosi se na širi spektar, uključujući ne samo stresne situacije, već i stanja pojačane anksioznost, depresije, tuge, nervoze, zabrinutosti, dosade, pa čak i kada slavimo nešto pozitivno, svadbu ili rođendan, dodaje Celio.

Stresnoj konzumaciji hrane često prethodi okidač u vidu događaja koji osobu navodi da potraži utehu u hrani.

Posle obimnog obroka javlja se osećaj nelagodnosti, objašnjava Kara Harbstrit, nutricionista. U ovakvoj situaciji kvalitet hrane je uglavnom osiromašen, jer osoba uglavnom konzumira svega nekoliko namirnica, često sa velikim količinama loših masti i šećera.

- Najbitnije da obratimo pažnju na činjenicu da nešto nije u redu i da više jedemo kada smo pod stresom - kaže Celio. Bitno je da budemo svesni da li smo zaista gladni.

- Zapišite da li ste zaista gladni, kako vaš dan ili misli utiču na to koliko i šta jedete. Identifikovanje uzroka ponašanja pomoći će nam da odlučimo o daljim koracima - dodaje Celio.

Budite i blagi prema sebi

Harbstrit naglašava da je ipak bitno da budemo blagi prema sebi kada je u pitanju emocionalno jedenje.

- Imamo pravo da se osećamo frustraciju, bes, strah. Nije prijatno da pozovete i te emocije za sto, ali bitno je da pre svega budemo svesni da postoji problem koji je sve inicirao, ali i rešenje - navodi Harbstrit.

Bitna napomena

Ukoliko se epizode prejedanja, to jest konzumacije velikih količina hrane dešavaju i kada nismo gladni, uz osećaj gubitka kontrole, krivice, stida ili depresije, ako moramo obavezno da povratimo ili vežbamo do iznemoglosti posle obilnog obroka, savet je da potražimo pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje, savetuje Celio.

U slučaju da preobilni obroci nisu praćeni ovakvim epizodama, pokušajte da kontrolišete poriv za hranom kada ste u stanju stresa na sledeće načine.

Popijte čašu vode

Možda je ovo najstariji trik na svetu, ali Celio kaže da, u stanju jakog stresa puna čaša obične vode može da bude od koristi. Povrh svega, većina osoba ne unosi dovoljno tečnosti, zato često mogu da se pomešaju osećaj gladi i žeđi, posebno u stresnoj situaciji.

Zapišite problem

Celio preporučuje da na list papira napišemo konkretni problem. Savet je da nabrojimo sve što nam stvara stres.

- Na ovaj način možemo da razjasnimo odakle stres dolazi i da lakše shvatimo da činija nezdravih grickalica ne rešava problem - dodaje ona.

Pijuckajte čaj

Jedna šolja, malo ključale vode, štapić cimeta i kašičicu meda, mogu dobro da ugase žudnju za šećerom kad sam pod stresom, kaže Suzan Albers, psiholog iz Klivlendske klinike.

- Klinički je dokazano da cimet pomaže u regulaciji nivoa insulina. Nastojte da dodate malo cimeta u svoju jutarnju kafu. Ako vam cimet nije po ukusu, neka druga vrsta šolje čaja može da ima isti efekat - navodi Albers.

Dijetetičar Džesika Levinson savetuje meditaciju uz šolju čaja od kamilice. Na ovaj način se stabilizuje disanje i oslobađamo se od stresa. Levinson kaže da je naučno dokazano da kamilica može da pomogne u smanjenju anksioznosti, ako se redovno konzumira.

Prošetajte 15 minuta

- Kada osetim potrebu za hranom jer sam u stanju stresa, dosade, tuge izađem napolje u šetnju ili na trčanje -  kaže Levinson. Fizičko vežbanje oslobađa endorfin hormon koji nas opušta, a svež vazduh je prirodni saveznik u borbi protiv stresa.

Celio dodaje da je bilo koja vrsta umerene, redovne fizičke aktivnosti jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo za svoje emocionalno i fizičko zdravlje.

- Pronađite ono što vam najviše odgovara, bilo da je to brza šetnja, sobni bicikl, izdržaj u planku, ili ples. Uživajte u ovim aktivnostima svaki dan barem 10 minuta, a idealno  30 minuta. Vežbanje će nam popraviti raspoloženje, omogućiti bolji san, kvalitetniju probavu, bićemo jači i bolji - kaže Celio.

Uživajte u kupki

Uronite u omiljenu kupku, sa dodatkom ulja lavande. Na ovaj način ćemo zagrejati telo i opustićemo se. Tokom hladnijih jesenjih ili zimskih večeri, kupka je odlična alternativa nepotrebnom obilnom i stresnom obroku.

Zaposlite ruke

- Zaposlite ruke i angažujte um zabavnom aktivnošću - kaže Dženifer Naser, vanredna profesorka nauke o ishrani na Univerzitetu Dreksel. Pletenje, bojenje, crtanje, neke su od aktivnosti koje će pomoći mozgu da ne misli na hranu.

- Savet je da pokušamo da pozitivno odgovorimo na stres i potrebu za hranom i kada nismo gladni. Tuširanje, sređivanje kuhinje, ali i obavljanje posla koji već dugo zanemarujemo mogu da nam pomognu - navodi Celio.

Šta da radimo ako i pored svega moramo da nešto grickamo?

U ovakvoj situaciji nastojte da imate pri ruci niskokalorične grickalice, poput šargarepe, kriški jabuke ili celera. Ako baš volite nešto slatko, kombinujte slatko sa izvorom proteina, na primer, sveži sir sa medom i malo cimeta. Na ovaj način jedemo nešto slatko, ali i proteine koji nam pružaju osećaj sitosti.

Naravno ako smo zaista gladni, potrebno je da konzumiramo hranu. U slučaju da je prošlo više od nekoliko sati od poslednjeg obroka i da nismo ništa grickali, moguće je da glad zapravo pojačava osećaj stresa. Savet je da u ovakvoj situaciji imamo zdrav obrok sa dovoljno vitamina, minerala i drugih hranjivih sastojaka koji će pomoći telu da se lakše izbori sa stresom.