Darovi prirode moćniji su od tableta Foto: Pexels
Sve neophodne minerale i vitamine zdrav čovek unosi u telo ishranom, i neki dodaci u vidu suplemenata su nepotrebni, smatra većina doktora. Novija otkrića idu u prilog činjenici, da u nekim prilikama ovi dodaci ishrani mogu da nanesu više štete, nego koristi. Preporuka je da suplemente uzimate pod nadzorom stručnjaka, koji će vam, ako je to neophodno, na osnovu vašeg zdravstvenog stanja odrediti dnevne doze. Jabuku, jaje, papriku i paradajz i dalje ne može uspešno zameniti ni jedna tableta.
Beta-karoten je antioksidans koji štiti od začepljenja krvnih sudova i štetnog UV zračenja, jača imunitet, smanjuje opasnost od malignih tumora. Najveće količine beta-karotena nalaze se u žutom i narandžastom voću i povrću, kao i u tamnozelenom lisnatom povrću. Ovaj biljni pigment pripada grupi karotenoida, a naš organizam iz njega proizvodi vitamin A. Neophodan je za stvaranje pigmenta melanina, smirivanje tegoba kod gastritisa i lečenje degeneracije žute mrlje. Preporuka je da se šargarepa termički obrađuje, jer tako oslobađa beta karoten. Ipak kada su u pitanju suplementi ovog vitamina poseban oprez se preporučuje pušačima, jer neke studije povezuju povećan unos ovog vitamina i pojave kancera pluća. Stoga preskočite suplemente, a prionite na šargarepu, kažu stručnjaci.
Mineral bez kojeg ljudsko telo ne bi moglo normalno da funkcioniše. Naš organizam čuva rezerve kalcijuma i koristi ga nakon unosa, ali samo u određenoj meri. Premalo ili previše kalcijuma mogu poremetiti zdravstveno stanje čoveka i izazvati osteoporozu ili kalcifikaciju krvnih sudova. Najbolji izvor kalcijuma su mlečni proizvodi, ipak ako imate kamen u bubregu ili više od 70 godina bolje je da ne koristite suplemente. Postoji mogućnost da dođe do pojave hiperkalcemije, odnosno visokog nivoa kalcijuma u krvi. Ljudi koji se slabo kreću, unose malo tečnosti, a piju jake medikamente i uzimaju suplemente u velikim količinama su u opasnosti od pojave hiperkalcemije.
Termini folati i folna kiselina se često koriste kao sinonimi, međutim folati su prirodna forma vitamina koja je prisutna u brojnim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, dok je folna kiselina sintetički oblik vitamina koji se koristi u većini suplemenata. Za grupu hemijski i funkcionalno srodnih jedinjenja, koja se svrstavaju u hidrosolubilne vitamine grupe B-kompleksa (vitamin B9) koristi se opšti termin folati. Ime potiče od latinske reči folium što znači list. Folati su neophodni za čitav niz metaboličkih reakcija, deobu ćelija, formiranje eritrocita, kao i za normalno funkcionisanje različitih organa i organskih sistema.
Namirnice posebno bogate folatima su zeleno lisnato povrće, iznutrice, žumance, kvasac, pasulj, grašak, pomorandže, limun, jagode, kivi. Skladištenje namirnica i duža priprema hrane termičkom obradom uništavaju veći deo vitamina, pri čemu namirnice životinjskog porekla gube više folata od namirnica biljnog porekla. Preporuka, je zato da se ovaj vitamin, uglavnom unosi hranom ali i suplementima, naročito u periodima trudnoće i dojenja.
Mineral ključan za dobro funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca i prevenciju anemije. U hrani ga ima najviše u mesu i iznutricama, koštunjavom voću, zelenom povrću. U slučaju anemije ili uoči hirurške intervencije doktor može prepisati tablete gvožđa. Manjak je najuočljiviji kod trudnica i žena s obilnim menstruacijama.
Kompleksi različitih minerala i vitamina u obliku tableta nemaju baš veliku moć da zaštite od srčanog udara, dijabetesa ili nekih oblika raka. Ne očekujte velike rezultate, uvek je bolje da na prirodan način unesete različite vitamine.
Neophodna je za pravilno funkcionisanje mozga, mišića i srca. Kao treći mineral po zastupljenosti u ljudskom organizmu važan za funkcionisanje nervnog i kardiovaskularnog sistema. Ima ga dosta u krompiru, bananama i ostalom voću i povrću. Ipak prevelike količine se ne preporučuju ljudima s hipertenzijom i kardiovaskularnim oboljenjima. Suplementi ovog minerala se ne savetuju ni starijim osobama i bubrežnim bolesnicima.
Esencijalni oligoelement, jedan je od najmoćnijih antioksidansa, čuvar vitalnosti i zdravlja. Učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i pojedinih vrsta karcinoma, neophodan je i za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde. Ishranom bogatom kvalitetnim mesom, jajima, morskom ribom i hlebom mogu da se unesu dovoljne količine. Smatra se da je selen dobra zaštita od plućnih bolesti, nekih oblika kancera, ipak ne postoje pouzdane studije koje bi ovo potvrdile. Stoga ukoliko unosite putem hrane dovoljne količine selena, suplementi vam nisu neophodni.
Jača imuni sistem, održava zdravlje tkiva, pomaže apsorpciju gvožđa. Jedan on saveznika u borbi protiv prehlade. Ima ga dosta u voću i povrću, paprici, pomorandžama, limunu, kiviju. Ipak, jedna studija, pokazuje da tablete vitamina C, mogu smanjiti samo za jedan dan trajanje prehlade. Savet je da se uzima putem hrane, posebno ako ste pušač ili ste izloženi duvanskom dimu.
Pomaže apsorbciju kalcijuma, neophodnog za zdrave kosti. Glavni izvor vitamina D je sunčeva svetlost, masna riba i mleko. Nije, ipak neophodno, da se ceo dan sunčate, kako bi snabdeli telo vitaminom D. Suplementi ovog vitamina se preporučuju u krajevima gde ima malo sunčeve svetlosti.
Moćan antioksidant u odbrani ćelija od slobodnih radikala i jačanju imunog sistema. Ima ga dosta u suncokretu. Nekada se smatralo da vitamin E ima bitnu ulogu u prevenciji srčanih bolesti, ipak ni jedno istraživanje nije ovo potvrdilo do kraja, čak neka istraživanja sugerišu da previše ovog vitamina može povećati rizik od krvarenja u mozgu. Stoga zaboravite suplemente, ako unosite dovoljne količine vitamina E putem jaja, suncokreta, kikirikija, voća i zelenog povrća.