Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Čitaoci pitaju: Zašto se gojimo za vreme posta i gde grešimo, objašnjava nutricionista Ana Petrović

Piše: Marijana M.Rajić
8:56 - 13. 12. 2021.

Ako se u toku posta namirnice pogrešno kombinuju, ne samo da dolazi do nagomilavanja nekih materija, već i do avitaminoze i gubitka minerala

Ana Petrović, gojenje, post Ana Petrović, nutricionista dijetetičar: Izgladnjivanje nije post, to je jedan od odgovora i zašto se gojimo u toku posta Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Zašto se gojimo u toku posta kada unosimo namirnice koje su niže kalorijske vrednosti, ribu, povrće, voće? Sve to, kao što znamo, važi za zdravu ishranu. Da li je prelazak na post i jedan vid šoka za organizam koji je navikao da se snabdeva drugačije? Stručnjaci kažu da je gojenje u postu čest slučaj, a da je ključ u dobroj organizaciji i pravilnom izboru namirnica. Takođe, veoma je značajno ne izgubiti određene vitamine i minerale.

Zašto se gojimo u toku posta, ali i inače

– Ukoliko nismo organizovani, nemamo cilj i plan u ishrani i generalno u životu, svejedno je da li postimo, jedemo sve nezdravo, ili ne postimo. Za one koji vode računa o tome šta jedu, kako kombinuju i spremaju namirnice, ukoliko poste na ulju i jedu ribu, izbor je veći. Za one koji poste na vodi, važna je raznovrsna ishrana i kombinacija leguminoza, žitarica, voća i povrća. U postu često nema dovoljno ideja za pripremu zdravijeg obroka. Više se jedu testa, hleb, visokokalorični namazi, biljni sirevi, skrobno povrće kuvano ili prženo sa zaprškom. Tu se krije i odgovor zašto se gojimo u postu. Kao desert jede se suvo voće, medenjaci, krofne, ili se prave torte sa keksom i posnim šlagom – kaže u razgovoru za eKlinika portal Ana Petrović, magistar farmacije i diplomirani nutricionista-dijetetičar.

Izgladnjivanje nije post – to je jedan od odgovora zašto se gojimo u toku posta

Ana Petrović kaže da post svakako treba da bude izbor svakog pojedinca, ali napominje i da su prisutne zamene teza.

– Povremeni post, ukoliko pravilno izbalansiramo obroke i uključimo detoks poput aronije, gline, moringe, biljnih čajeva i slično, prija telu. Danas sve češće čujemo da se gladovanje naziva postom, počev od autofagije i intermittent fasting (periodično gladovanje). Sam nobelovac Osumi je rekao da je autofagija metabolički proces. Takođe, da se može primenjivati kod nekih obika raka i neurodegenerativnih bolesti kao što su demencija i Alchajmerova bolest. Izgladnjivanje na duže staze i kao promena navika teško će dati rezultate. Pored toga, često može da dovede do hipoglikemije. Posebnu pažnju treba da obrate ljudi na terapiji insulinom, oni  neće moći da izdrže bez hrane bez hrane 16 sati – upozorava Petrović.

Da li je prelazak u toku posta na ishranu bez životinjskog mesa šok za organizam

Namirnice životinjskog porekla imaju kompletnije proteine. Međutim, prema rečima Ane Petrović, svakodnevno konzumiranje mesa i mesnih prerađevina može imati negativne posledice po zdravlje. Problemi koji mogu da se jave su kardiovaskularne bolesti, giht, artritis, osteoporoza, i drugi. Kvalitet proteina definisan je sadržajem i količinom esencijalnih aminokiselina u izvoru hrane. Životinjski izvori proteina su u tom smislu kvalitetniji od većine biljnih izvora, objašnjava nutricionista, i dodaje:

– Životinjski izvori obično imaju veću biološku vrednost od biljnih, zbog nedostatka jedne ili više esencijalnih aminokiselina u biljnom izvoru. Prednost biljnih proteina je u vlaknima, mineralima i nezasićenim masnim kiselinama koje pozitivno utiču na zdravlje, kvalitet i dužinu života. Ukoliko pravilno kombinujete namirnice u postu, telo ne može biti u šoku. Da biste promenili ishranu, pre svega, potrebna je odluka.

Kako se pravilno kombinuju namirnice

Nutricionista Ana Petrović navodi da veliki broj proteina biljnog porekla sadrži sve aminokiseline, ali da imaju ograničenu količinu esencijalnih (ograničavajuće aminokiseline). Daje i primere: konzumiranje pirinča (ograničenog u lizinu i tiaminu, ali sa visokim sadržajem metionina) i pasulja (ograničeno u metioninu, ali sa visokim sadržajem lizina i tiamina), obezbediće komplementarne aminokiseline. One mogu pomoći u ispunjavanju osnovnih potreba esencijalnih aminokiselina.

– Isti rezultati mogu da se postignu kombinovanjem pečuraka sa šargarepom, lukom i integralnim pirinčem. Takođe, i kombinacijom ovsenih pahuljica sa brokolijem, patlidžanom i spanaćem, ili voća i košutnjavih plodova. Soja, kinoa i heljda u biljnom svetu imaju kompletne proteine, ali u nedovoljnim količinama. Zbog toga se kod vegana ili vegeterijanaca koji ih ne unose u dovoljnim količinama i pravilno ne kombinuju, može narušiti rast mišića. Potrebno je pronaći pravu kombinaciju i količinu biljnih proteina. Tako se postiže željeni prag, pre svega leucina, koji ima presudan značaj za rast i održavanje mišićne mase. Kvalitet proteina posebno je bitan za pravilan razvoj fetusa, rast novorođenčeta i dece, ali i u starijem životnom dobu kako bi se ublažio gubitak mišića usled starosti – objašnjava Petrović.

Nadoknaditi one koje fale, a ne gomilati hranljive materije

Ana Petrović podseća da namirnice biljnog porekla ne sadrže kobalamin, vitamin B12, i da se može nadoknaditi suplementacijom. Takođe, navodi da može da dođe i do avitaminoze drugih vitamina ako ishrana nije dobro izbalansirana. Uz to, dešava se nedostatak minerala.

– Zagovornik sam individualnog pristupa svakom pojedincu i izradi personalizovanih jelovnika. Važno je čuti potrebe pacijenta, pregledati laboratorijske analize, izveštaje specijaliste, terapiju, stepen fizičke aktivnosti… Potrebno je uraditi antropometrijska merenja, merenja bio-električnom impedancom (procenti masti, mišićne mase, vode i slično). Tek onda je, sagledavanjem opšteg stanja, u redu dati preporuke i pristupiti izradi jelovnika – rekla je u razgovoru za eKlinika portal Ana Petrović, nutricionista dijetetičar.

Zbog velikog broja pitanja čitalaca zašto se gojimo u postu, Ana Petrović je dala i jedan univerzalni primer jelovnika sa više opcija izbora. Opet, uz napomenu da je svaki organizam individualan i da reaguje drugačije.

Primer jelovnika u postu

Doručak: 1) Sendvič sa integralnim hlebom i povrćem 2) Riblja pašteta po recepturi 3) Voćni miks sa ovsenim pahuljicama i pšeničnim klicama

Užina: 1) Potaž od povrća 2) voćna salata sa koštunjavim plodovima

Ručak: 1) Pasulj sa povrćem i salata 2) Rižoto sa pečurkama i povrćem 3) Bela riba ili gril povrće i miks zelenih salata

Večera: 1) Salata sa graškom i limetom 2) Grilovane pečurke punjene povrćem i senfom 3) Tuna salata

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend