Prejedanje ne sme nikome da bude smisao života, niti obeležje novogodišnjih praznika, iako je uvek lepo videti bogatu prazničnu trpezu i porodicu okupljenu oko nje. Ipak, ne treba doći u situaciju da zbog velike količine pojedene hrane januar provedemo u bolnici, što stvarno može da se desi.
Prejedanje dovodi do raznih bolesti
Nekim đakonijama jeste teško odoleti na šarenoj prazničnoj trpezi. Koliko ste se puta zarekli da ćete se od 1. januara zdravije hraniti, započeti dijetu, izrekli onu „još samo večeras da se opustimo uz hranu“… Stručnjaci kažu da nema veće greške od takvog stava. Prejedanje može kratkoročno izazvati žgaravicu, a vremenom dovesti do povećanja telesne težine i gojaznosti, a sve su to faktori rizika za srčani udar i druge bolesti.
Prejedanje je stres za telo
Studija objavljena u časopisu Clinical Research in Cardiologi otkrila je da se svake godine u najvećem delu Evrope beleži porast srčanih oboljenja i srčanih udara u periodu oko, i posle proslave Nove godine i Božića. Pri tome se upravo praznično prejedanje navodi kao ključni pokretač. Slično kao jaki emocionalni izlivi, prebrzo trčanje ili neka druga aktivnost, prejedanje je stres za telo. Takođe, to je i dodatni rad za srce koje ono teško podnosi.
Dugoročne posledice prejedanja
Praznično prejedanje često se nastavi i posle praznika. To onda može neosetno da dovede, ne samo do zavisnosti od hrane, već i do ozbiljnih oboljenja. Jedno od njih je rizik od pojave dijabetesa tipa 2, a on je jedan od najznačajnijih faktora za razvoj srčanih bolesti, i to trostruko veći kod žena i dvostruko kod muškaraca. Pored dijabetesa i srčanih bolesti, prekomerna težina povećava rizik od oboljenja kakva su moždani udar, osteoartritis, depresija i anksioznost.
Držimo se rutine
Prema savetima nutricionista, konzumacija obroka, u isto vreme svakog dana, i pridržavanje te rutine, predstavlja najbolji način da se izbegne praznično prejedanje. Inače, to je dobar savet za održavanje režima ishrane tokom cele godine. Osnove su zdrav doručak kada se probudimo, neka voćka za užinu, uz redovan ručak, i laganiju večeru. Na taj način nećemo osećati glad kada sednemo za bogatu prazničnu trpezu. A posle obilnijih obroka, umesto da malo prilegnete, pokušajte da izađete u laganu šetnju.
Izbegavajte hranu sa zasićenim mastima
Takođe trebalo bi izbegavati mlečne proizvode i hranu bogatu mastima. Neka izbor budu nemasni proteini, više svežeg voća i povrća, i žitarice bogate vlaknima. Hrana u prazničnim danima uglavnom je bogata nezdravim zasićenim mastima. Jedan od trikova može da bude da četvrtinu tanjira ispunimo svojom omiljenim hranom, a ostatak nekom zdravijom. Sve to može da bude veoma ukusno i može da se uživa u svakom zalogaju.
Uživajte u svakom zalogaju
Konzumiranje hrane nije trka ni na 100, ni na 400 metara. Način na koji jedemo trebalo bi da bude vrsta ličnog rituala u kojem ćemo uživati. Mozgu je potrebno oko 20 minuta da dobije poruku da je stomak pun. A ako nastavimo da jedemo i nakon tog vremena, možemo da pojedemo mnogo više nego što je našem telu zaista potrebno. Savet je da se jede polako, sa pauzama među zalogajima koje treba „preseći“ vodom ili umerenom količnom vina.
Praznična trpeza i praznici ne postoje samo radi jela. Razgovarajte sa prijateljima i rođacima za vreme prazničnog ručka ili večere. Tako ćete manje jesti, a nećete imati osećaj da vam hrana nedostaje. Ujedno, stvaraćete uspomene i nećete ugrožavati zdravlje.
