Heljda je jednogodišnja zeljasta biljka za koju se veruje da jača imunitet i kardiovaskularni sistem. Savetuje se svima sa viškom kilograma i dijabetičarima, jer može da reguliše nivo šećera u krvi. Bogata je proteinima i odličan je izbor za osobe osetljive na gluten. Preporuka je da se heljda koristi u semenu i da se izbegavaju proizvodi od heljde koji često sadrže velike količine šećera.
Bogata je biljnim vlaknima
Heljda je odlična zamena za žitarice, ima blago orašasti ukus koji je čini dobrim dodatkom raznim receptima. U 100 grama heljde ima 343 kalorije, 71,5 grama ugljenih hidrata, 13,2 grama proteina i 3,4 grama masti. Hgeljda se gaji u Aziji već hiljadama godina, proširila se na sve delove sveta, pa se od heljde pravi hleb i mnogi pekarski proizvodi, palačinke. Zrno heljde je veličine zrna pšenice, ima ljusku koja se mora ukloniti, bogata je biljnim vlaknima koja pružaju osećaj sitosti pa se zato savetuje gojaznim osobama, a obezbeđuje i velike količine hranljivih materija.
Ipak, samo brašno od heljde može biti visoko kalorično, a neki proizvodi koji sadrže heljdino brašno imaju visoke količine šećera, pa je najbolje ako ste u mogućnosti da samostalno kod kuće pripremate proizvode od heljde.
Biljka za sve koji izbegavaju gluten
Heljda je bogata flavonoidima rutinom i kvercetinom. Rutin jača krvne sudove, dok kvercetin može da umiri upale. Ona je odlična namirnica osobama koje boluju od celijakije. Heljda zapravo ne spada u pšenicu, već se određuje kao seme, pa se savetuje svima koji iz nekih razloga izbegavaju gluten. Ima veću količinu vlakana, vitamina i minerala nego proizvodi od pirinča koji se često koriste u receptima bez glutena.
Poboljšava varenje, reguliše šećer
Heljda je kako naglašeno bogata biljnim vlaknima, pa omogućava i bolje varenje. Savetuje se osobama koje imaju probleme sa redovnim pražnjenjem. Heljda je neizbežna i kada je u pitanju kontrolisanje nivoa šećera u krvi. Proteini, vlakna i flavonoidi, kako se veruje, mogu da regulišu nivoe šećera kod osoba sa dijabetesom tipa 2, a smatra se da pomažu i kod insulinske rezistencije.
Kardiovaskularne bolesti
Prema nekim istraživanjima, osobe koje redovno konzumiraju heljdu i proizvode od heljde imaju niže nivoe holesterola, triglicerida i glukoze u krvi. Heljda pomaže kontrolisanje ovih faktora rizika i tako smanjuje mogućnost od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Seme heljde je bogato antioksidansima koji umanjuju oksidativni stres, pa se veruje da može umanjiti i rizik od pojave nekih vrsta raka.
Zeleni listovi i cvet heljde koriste kao izvor rutina, glikozida koji se upotrebljava za regulaciju krvnog pritiska i kod reumatizma. Smatra se da čaj od heljde pomaže kod oporavka posle zračenja i hemioterapije.
Kako se koristi?
Heljda je bogata bakrom, manganom, magnezijumom, fosforom. Može se naći u većini supermarketa, prodavnica zdrave hrane. U slučaju da niste osetljivi na gluten, možete kombinovati heljdino brašno sa još jednom vrstom brašna. Koristi se i kao oljušteno seme u kašama, kako dodatak žitaricama. Heljda može da se doda u jogurt, kiselo mleko i da se napravi dobar doručak. Heljda u zrnu se može dodati salatama, koristiti kao dopuna jelima umesto pirinča.
Od semena heljde se može brzo spremiti ukusan ručak. Potrebno je: oko 300 grma šampinjona, oko 200 grama povrća (grašak, boranija, paprika, paradajz, luk, šargarepa), začini, oko 120 grama heljde u zrnu, voda, so.
Heljda se skuva na umerenoj vatri uz povremeno mešanje, a zasebno se spremaju pečurke i povrće. Kada se heljda skuva procedi se i doda u smesu sa povećem, začini po želji. Ovo može biti dobar ručak za osobe sa dijabetesom i za ljude koji ne podnose gluten.
Vasi clanci su jako korisni i skoro svaki savet koristim, a heljdine pahuljice koristim preko cetiri godine, svako jutro za dorucak i stvarno su neskodljive i naravno zdrave.
Puno hvala na ovim savetima