Prof. dr Svetlana Stanišić: Ishrana vegana mora biti izuzetno raznovrsna, ali ni tada nije moguće nadoknaditi neke neophodne materije koje imaju samo namirnice životinjskog porekla Foto: Privatna arhiva / Shutterstock
Ishrana bez mesa (vegetarijanska), a u slučaju vegana i potpuno bez namirnica životinjskog porekla, kao i način života, najčešće je stvar uverenja. Naime, većina vegana smatra da je ubijanje životinja nepotrebno za preživljavanje ljudske vrste.
Činjenica da je čovek postao svaštojed bila je presudna ne za preživljavanje, već za održanje ljudske vrste, kaže u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Svetlana Stanišić. Lov na divlje životinje je započeo pre dva miliona godina kada je ljudski mozak dobio na masi, što se tumači na više načina.
– Sa jedne strane, povećan je unos energije i hranljivih materija jer je meso divljih životinja uključeno u ishranu. Sa druge, verovatno je lov zahtevao razvoj izvesnih sposobnosti. Uz to, skupljanje i varenje biljne hrane je trajalo duže, što je ograničavalo komunikaciju i društvene kontakte. Konačno, kako je smanjen unos biljne hrane, ljudska creva su postala kraća jer biljna hrana zahteva duži digestivni trakt nego meso. Tako je nakon skraćenja creva telo uštedelo energiju i usmerilo je na razvoj mozga. Ako govorimo o ovom aspektu ljudske ishrane kroz tok vremena, postavljaju se brojna pitanja. Jedno od ključnih je kakve je šanse imao čovek da bude mesojed kad je bio nejako majmunče od metar visine, stoga, dobrim delom svoje istorije lešinar, a ne lovac – objašnjava istorijsku liniju evolucije čoveka iz biljojeda u model konzumiranja i namirnica životinjskog porekla profesor dr Svetlana Stanišić.
Prema rečima prof.dr Stanišić, danas se broj vegana u svetu uvećava zahvaljujući činjenici da veliki podsticaj ovom alternativnom režimu ishrane daju i naučnici svojim istraživanjima. Uz njih, tu su industrija proizvoda na bazi soje, prodavnice zdrave hrane i ugostiteljski objekti.
– Veganstvo je najrestriktivnija forma vegetarijanstva. Za razliku od zapadnih zemalja gde su restriktivni oblici ishrane u ekspanziji, na Istoku je praktikovanje vegetarijanstva podržano religijom i životnom filozofijom, i ustaljeno vekovima u tradiciji. Naime, zemlja sa najvećim brojem vegetarijanaca danas je Indija (oko 40 odsto stanovništva). Slede Izrael, Kina i Japan. Ovi procenti obuhvataju i određen, ali relativno mali udeo vegana – kaže sagovornica eKlinika portala, redovni profesor na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije.
Uz lične, etičke, ekološke ili još neke razloge koji su predmet ne samo medicinskih već i socioloških studija, grupe ljudi koje su izabrale veganski način ishrane za životni pravac, imaju i neke, po njima ključne argumente za takav izbor. Odnose se na nutritivnu vrednost.
– Vegani će reći da biljke sadrže proteine. To je tačno. Ali, za razliku od proteina u hrani životinjskog porekla, proteini u biljnoj hrani su manje svarljivi. Često imaju manjak jedne ili više esencijalnih aminokiselina. Ljudski zahtevi za dobro izbalansiranim unosom aminokiselina kod vegetarijanaca mogu se zadovoljiti samo ako se konzumira raznovrsna biljna hrana. Štaviše, monotona vegetarijanska ishrana je nutritivno neadekvatna. Bez odgovarajućeg praćenja i suplementacije može dovesti do ozbiljnih nedostataka hranljivih materija sa štetnim zdravstvenim efektima. I još jedna vrlo važna činjenica – posledice neadekvatne ishrane se manifestuju nakon dužeg perioda, koji može biti i dve godine. Stoga je besmisleno zaključivati o prednostima na osnovu višemesečnog iskustva – stav je prof.dr Stanišić.
Još jedan od argumenata u korist veganske ishrane jeste i da gorila svoje ogromno mišićavo telo, koje zavisno od vrste može da dostigne visinu od 1,75 m i masu od blizu 200 kg, održava unosom skoro isključivo biljne hrane. Gorila, potvrđuje prof.dr Stanišić, spada u deset najjačih životinja na svetu ukoliko se uzme u obzir telesna masa. Procenjuje se, kaže naša sagovornica, da je ova životinja oko 15–20 puta jača od prosečnog čoveka. Ima sposobnost da podigne i dve tone tereta. Međutim, u skladu sa snagom kojom raspolažu gorile, njihov energetski unos je nedostižan. Unesu i do 20 kg hrane dnevno.
Od svih kategorija stanovništva, veganska ishrana najmanje odgovara deci, ističe prof.dr Svetlana Stanišić. Bogata je biljnim vlaknima zbog čega crevni sadržaj ima veću zapreminu, Ali, u isto vreme, proporcionalno je siromašan energijom i hranljivim materijama, ističe naša sagovornica i pojašnjava:
– Zbog većih potreba za hranljivim materijama u odnosu na telesnu težinu, deca vegani su verovatnije nego odrasli vegani suočeni sa nedostacima u ishrani. To su prvenstveno oni koji negativno utiču na sadržaj minerala u kostima. Dakle, rast, kao i njihov motorni i kognitivni razvoj. Štaviše, nedostatak vitamina B12 kod mališana dovodi do teške, dugotrajne megaloblastične anemije i neuroloških poremećaja, uključujući oštećene kognitivne performanse i inteligenciju. Tu su i slaba prostorna sposobnost i kratkoročno pamćenje – navodi Stanišić i dodaje:
– Jedna starija studija Sandersa (1988) pokazala je da su veganska deca imala tendenciju da budu nižeg rasta i manje težine od opšte populacije njihovog uzrasta. Takođe, i da je njihov unos energije, kalcijuma, vitamina D, B2 i B12 obično bio ispod preporuka. Pre deset godina, internet pretraga pojmova „vegan“ i „deca“ proizvela je 1.380.000 rezultata. To sugeriše da brojni roditelji razmišljaju o prevođenju dece na najrestriktivniju vrstu biljne ishrane. Budući je ovaj ekstreman način ishrane religija za sebe, skoro da je besmisleno racionalizovati veganstvo i opravdavati njegovu primenu kod dece i osoba koje imaju veće potrebe za hranljivim materijama. Trudnice, deca i bolesne osobe su kategorije pošteđene čak i Ramazanskog posta ili posta u Hrišćanstvu – ilustruje svoje tvrdnje sagovornica našeg portala.
Prethodnih godina, prenosi za naš portal prof.dr Stanišić, preispitivane su tvrdnje da je veganska ishrana povezana sa slabim mentalnim i psihičkim zdravljem. Opsežne studije su podrazumevale veliki uzorak. Utvrđeno je da postoji veza između veganstva i pojedinih stanja kao što su depresija, anksioznost i psihosomatski poremećaji. Međutim, ispostavilo se, navodi profesorka, da je to verovatno posledica toga što pojedine karakterne osobine, na primer hipohondrija i paranoja, čine iste ljude podložnim za razvoj mentalnih i psihičkih poremećaja. Navedene osobine su, prema rečima prof. dr Stanišić, presudne za odabir veganstva kao načina ishrane.
– Drugim rečima, nije veganstvo uzrok psihičkih problema, već osobe sa već postojećim psihičkim problemima češće biraju veganstvo. Ali, treba spomenuti i to da istraživanje Gejl i saradnika (2007) pokazalo da je visok koeficijent inteligencije u mladosti češće povezan sa veganskim načinom ishrane kasnije tokom života. Stoga deluje da je veganstvo izbor populacije koja je manjinska, i po mentalnim i intelektualnim osobinama ekstremna – kaže prof.dr Svetlana Stanišić.
Zdravstveni efekti veganstva, prema rečima prof.dr Stanišić, mogu imati veze sa telesnom masom koja je niža od prosečne i sa značajno manjom učestalošću obolevanja i smrti od kardiovaskularnih bolesti. Istraživanje Jokojame i saradnika, čije rezultate prenosi naša sagovornica, pokazalo je da isključivanje crvenog mesa iz ishrane utiče na smanjenje krvnog pritiska za oko 5 mmHg. To se, po zdravstvenim efektima, može uporediti sa gubitkom telesne mase od 5 kg.
– Odnos između veganske ishrane i integriteta skeleta bio je predmet naučne debate zbog činjenice da je teško razlikovati efekte ishrane i određenih faktora načina života (fizička aktivnost, pušenje i unos kofeina) na zdravlje kostiju. Studija EPIC-Oksford (Evropsko prospektivno istraživanje raka i ishrane – Univerziteta u Oksfordu) sprovedena između 1993. i 1999. godine, pokazala je da veganstvo predstavlja rizik po zdravlje zbog nedostatka kalcijuma i vitamina D. Ovo posebno važi za ljude koji žive u severnim geografskim širinama sa malom izloženošću sunčevoj svetlosti. Srećom, statistika pokazuje da se prosečan dnevni unos vitamina D kod vegana primetno povećao za skoro 12 puta u poslednjih 20 godina. Razlog su noviji proizvodi, koji su obično obogaćeni kalcijumom i vitaminom D – navodi za naš portal Svetlana Stanišić.
Prof. dr Stanišić naglašava da ishrana vegana mora biti izuzetno raznovrsna i uključiti soju i druge mahunarke. Zatim, integralne žitarice, orašasto voće i semenke. Posebno treba, prema njenim rečima, obratiti pažnju na unos vitamina B12 jer se on nalazi isključivo u namirnicama životinjskog porekla.
– Neke namirnice su obogaćene ovim vitaminom. Na primer musli, kukuruzne pahuljice i napici od soje. Pečurke i morska trava na koje se vegani često oslanjaju, imaju vitamin B12 u tragovima. Međutim, taj oblik je ili neaktivan ili je biodostupna količina nedovoljna. Zato se preporučuje makar povremeno uzimanje suplemenata. Simptomi nedostatka vitamina B12 kod vegana mogu biti prikriveni uzimanjem folne kiseline. Ali, moguće posledice tipa demijelinizacije nerava su veoma ozbiljne. Od svih vegetarijanaca registrovane su isključivo kod vegana. Nizak nivo vitamina B12 i omega-3 masnih kiselina se povezuje sa povećanom koncentracijom homocisteina i smanjenim dobrim holesterolom u krvi. To povećava rizik od ateroskleroze i bolesti srca i krvnih sudova kod vegana – navodi profesorka i zaključuje:
– Na kraju treba reći da zdravstvene prednosti veganstva, ukoliko ih i ima a deluje da nema, nisu jedinstvene. Druge dijete, kao mediteranska, takođe su povezane sa visokim unosom namirnica biljnog porekla, smanjenim unosom zasićenih masti i prerađenih ugljenih hidrata, uz visok unos biljnih vlakana. Ali, za razliku od veganstva, ta dijeta dozvoljava unos umerene količine biološki vrednih namirnica – mesa, ribe i mlečnih proizvoda – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal Svetlana Stanišić, redovni profesor na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije.