Kolika je moć dodira proučavali su istraživači sa holandskog Institute for Neuroscience – KNAW i otkrili da dodir može da ima koristi za fizičko i mentalno blagostanje čoveka. Kroz analizu velikog obima, neuronaučnici otkrili su načine na koje sporazumni dodir može da ima pozitivan uticaj za fizičko i mentalno zdravlje osobe. Rezultati veoma obimne analize objavljeni su u Nature Human Behaviour.
Na koje ljudi moć dodira ima više efekta?
Svako od nas može da oseti utehu kada ga neko zagrli na kraju stresnog dana ili pogladi po glavi ili po ramenu kada se oseća potišteno. Ali, ostaje pitanje – može li dodir zaista da nam pomogne da se osećamo bolje i da li je važno ko nas i kako dodiruje? Kako bi istražili ova pitanja, istraživači iz Social Brain Lab na Institute for Neuroscience i University Hospital Essen sproveli su opsežnu analizu studija koje istražuju moć dodira.
Da li dodir zaista poboljšava nečije blagostanje? Lako je postaviti pitanje, kažu naučnici, ali je komplikovano odgovoriti. Pojedinačne studije često se fokusiraju samo na specifične slučajeve i mogu da budu u suprotnosti jedna s drugom. Kombinovanje svih ovih studija zajedno za analizu velikih razmera nudi jasniji odgovor – da, dodir značajno poboljšava i fizičko i mentalno blagostanje, na primer, tako što smanjuje bol, anksioznost, depresiju i stres kod odraslih. Ali, u stvari, osobe sa fizičkim ili mentalnim zdravstvenim problemima (i stoga im je najviše potrebna podrška) imaju čak i više koristi od dodira nego zdravi odrasli ljudi.
Da li brzi zagrljaj ima veću moć dodira od masaže?
– Ključno pitanje naše studije je da iskoristimo stotine pojedinačnih studija kako bismo identifikovali koji tip dodira najbolje funkcioniše. Šta ako nemate prijatelja ili partnera u blizini da vas zagrli? Da li bi dodir stranca ili čak mašine takođe pomogao? I koliko često? Studija jasno pokazuje da dodir zaista može da se optimizuje, ali najvažniji faktori nisu nužno oni za koje sumnjamo – objašnjava profesor Christian Keysers, direktor Social Brain Lab.
Zanimljivo je da dodir ima takvu moć da ne pravi razliku u smislu uticaja – koja osoba vas dodiruje, kako vas dodiruje i koliko traje njen dodir. Dugotrajna masaža kod terapeuta mogla bi, stoga, biti jednako efikasna kao i brzi zagrljaj koji nudi prijatelj. I to je sve tako dok se ne razmotri učestalost intervencije. Što se češće nudi intervencija dodirom, to veći uticaj ima moć dodira. Brzi zagrljaj bi, stoga, mogao da bude još efektniji od masaže, ako ga ima češće.
Ljudski ili neljudski dodir – ima li razlike?
Sledeće pitanje kojim su se naičnici bavili bilo je da li intervencija dodirom uopšte treba da bude ljudska. Kako se ispostavilo, dodir koji pružaju objekti ili roboti mogu da budu podjednako efikasni u poboljšanju fizičkog blagostanja.
– Postoji mnogo ljudi kojima je potrebna podrška kako bi se osećali dobro. Možda zato što su usamljeni, ali i zato što neka klinička stanja mogu da prouzrokuju da se neko oseća loše. Ovi rezultati pokazuju da robot koji može da dodirne čoveka ili čak jednostavan dodir ćebeta ima potencijal da pomogne tim ljudima – naglašava jedan od autora studije Frédéric Michon.
Međutim, prednosti dodira koji pruža robot ili neki objekat manje su efikasni za mentalno blagostanje čoveka. Poremećaji mentalnog zdravlja kao što su anksioznost ili depresija mogu, na kraju krajeva, ipak da zahtevaju ljudski dodir, što možda ukazuje na važnost emocionalne komponente koja ima veze sa dodirom – navodi Michon.
Nema dovoljno studija koja rasvetljavaju moć dodira čoveka i životinje
Dok su istraživači bili podjednako radoznali kakvu moć dodir ima na relaciji čovek-životinja, još uvek nedostaju istraživanja na ovu temu. u vezi sa kontaktom između ljudi i životinja, studije koje istražuju ovo pitanje još uvek nedostaju.
– Bilo bi korisno videti da li dodir životinje ili kućnog ljubimca može da poboljša blagostanje, i obrnuto, da li i oni imaju koristi od toga, ali, nažalost, jednostavno nema dovoljno kontrolisanih studija kako bismo imali bilo kakve opšte zaključke o ovim temama – pojašnjava Michon.
Novorođenče više voli dodir majke nego lekara
Kada je tim naučnika istražio uticaj dodira na novorođenčad, otkrili su da su i novorođenčad imala značajne koristi od dodira. Međutim, osoba koja je pružala dodir bila je važnija – koristi od dodira veće su kada dodor dolazi od roditelja nego od zdravstvenog radnika.
– Ovo otkriće moglo bi da bude od velikog uticaja. Stope smrtnosti usled prevremenog porođaja su visoke u nekim zemljama, a saznanje da beba ima više koristi od dodira sopstvenog roditelja nudi još jedan lako izvodljiv oblik podrške bebinom zdravlju – navodi Michon.
Zbog nedostatka studija, pokazalo se da je teško donositi zaključke o deci i tinejdžerima.
– Velike studije poput ove nam pomažu da izvučemo opštije zaključke, ali nam takođe pomažu da identifikujemo u kojim segmentima nedostaju istraživanja. Nadamo se da naši nalazi mogu da usmere buduća istraživanja za istraživanje manje poznatih pitanja. Ovo uključuje dodir sa životinjama, ali i dodir u različitim godinama, i u specifičnim kliničkim okruženjima kao što su autistični pacijenti, još jedna kategorija koja nije opširno istražena, na primer – zaključuje jedan od autora studije Frédéric Michon.
