Smrt partnera, kako tuga i hronični stres utiču na zdravlje, šta je „efekat udovice/ udovca“

Smrt partnera, supruga ili supruge s kojima smo delili najteže životne poraze i najveće uspone, nešto je na šta nismo nikada do kraja spremni. Kada premine najbliža osoba, neko koga volimo i neko ko nam uliva poverenje i psihički najstabilnije osobe pored tuge, mogu da razviju osećaj straha od onoga što im donosi sutra. Smrt partnera može ozbiljno da deluje na psihičko i fizičko zdravlje, što smo stariji rizik od „efekta udovice/udovaca“ je sve veći. Primećuje se da neke osobe ubrzo preminu posle smrti supružnika.

Kada je veći rizik od zdravstvenih problema?

Sociolog prof. Dawn Carr kaže da gubitak partnera u mlađem životnom dobu nije praćen istim efektom. Istraživanja navode da gubitak partnera u starijem životnom dobu može da izazove niz zdravstvenih promena, posebno kod osoba koje se već leče od hroničnih bolesti.

Istraživanje časopisa Journal of Public Health navodi da su osobe starije od 50 godina imale za 66 odsto veći rizik da preminu u roku od 90 dana od smrti partnera. Studija JAMA Network iz ove godine napominje da osobe starije od 65 godina koje boluju od karcinoma, kardiovaskularnih bolesti, demencije, posle smrti partnera imaju sve više zdravstvenih komplikacija u odnosu na mlađe osobe bez hroničnih bolesti.

Istraživanje navodi i da su osobe koje su pretrpele smrt bilskih osoba u ranijem životnom dobu biološki starije od svojih vršnjaka. Nalazi sugerišu da teški gubici bliskih osoba mogu da ubrzaju biološko starenje i pre srednjeg životnog doba i budu faktor rizika za razvoj hroničnih bolesti. Dodaje se ipak da je potrebno više istraživanja koja bi mogla da potvrde do kraja ovu pretpostavku.

Smrt partnera, samoća i osećaj krivice

Carr naglašava da nekoliko faktora može da pojača mogućnost od razvoja „efekta udovice/udovaca“. Osobama koje su više decenija živele u braku, teško je da žive same, često se povlače u sebe. Takođe, ako smo uz partnera bili u poslednjim nedeljama ili mesecima pre smrti, jako je i fizičko i emotivno opterećenje. Osećaj krivice posle smrti bilske osobe pridonosi dodatnim problemima.

– Neke osobe, naročito ako je preminuli supružnik zbog nepokretnosti zahtevao intenzivnu negu, posle svega osećaju rasterećenje od teškog i velikog posla negovatelja i baš se zbog tog osećaja olakšanja i same osećaju krivima – objašnjava Carr.

Kako telo reaguje na jak stres?

Duboka tuga je dobra podloga za razvoj upalnih procesa, svedoči istraživanje Univerziteta Rice.

– Kada smo izloženi jakom stresu telo reaguje upalom. Pod hroničnim stresom imunološki sistem ne može na pravi način da reaguje i dolazi do upale i mogućnosti razvoja bolesti – objašnjava psiholog Christopher Fagundes vodeći autor studije. On pojašnjava da hronični stres koji je posledica tugovanja jače deluje na telo u odnosu na svakodnevni stres, na primer zbog gužve u saobraćaju i kašnjenja.

Primećuje se da osobe koje duboko tuguju lošije spavaju, nemaju apetit. U slučaju razvoja depresije nivo upale je još veći i u najtežim slučajevima takvim osobama preti opasnost od srčanog ili moždanog udara.

Bitna je dnevna struktura

Preporuka stručnjaka jeste da zato potražimo pomoć tokom perioda negovanja umiruće osobe. Bitno je da se ne povučemo u sebe i ne izolujemo od okruženja. Fagundes savetuje da ma koliko nekada bilo teško održavamo kontrakte sa porodicom, prijateljima, komšijama. Ističe da bi muškarci morali posebno da povedu računa o društvenim kontaktima.

– Muškarci su obično lošiji u ovakvim situacijama kada je potrebno uspostaviti nove kontakte kasnije u životu – kaže Fagundes. On poziva ove osobe da se druže i da ako je potrebno planiraju svaki sat u toku jednog dana.

– Posvetite se nekom hobiju koji vas opušta, bitno je da imamo neku dnevnu strukturu – kaže Fagundes. Psiholozi pozivaju osobe u ovakvim situacijama da uspostavljaju nove kontakte i uključe u udruženja. Pokušajte da kuvate, učite strane jezike, idete na izlete zajedno sa vršnjacima.

3 načina na koje možemo sami sebi da pomognemo

Na kraju najbitnije da mislimo i na svoje zdravlje. Savetuju se redovni pregledi, zdrav način života, odgovarajuća fizička aktivnost.

– Dobar način ishrane, redovan san i fizička aktivnost u skladu sa mogućnostima su od velike pomoći. Ukoliko se potrudimo da ispoštujemo ove tri norme brže ćemo se prilagoditi novonastaloj situaciji – smatra Fagundes.

Preporuka je da ako posle godinu dana od gubitka bliske osobe ne možemo da vratimo život u normalu potražimo stručnu pomoć.