Trpe, planiraju, uspešni su ali uz visoku cenu, kako da prepoznamo skriveni psihički problem

Ove osobe trpe, detaljno planiraju, uspešne su, ali za sve plaćaju cenu. Svi smo nekada u većoj ili manjoj meri anksiozni, „hoćemo da izletimo iz vlastite kože“. Postoji, ipak jedan oblik anksioznosti kada čovek na prvi pogled deluje organizovano - uspešan je u poslu kojim se bavi, ali živi pod stalnim pritiskom, u dubini duše krije strah od neuspeha i sumnja u svoje mogućnosti. Reč je o visoko funkcionalnoj anksioznosti, stanju koje nije zvanično priznato kao mentalni poremećaj.

Šta je visoko funkcionalna anksioznost?

Visoko funkcionalna anksioznost je skriveni problem mnogih na prvi pogled uspešnih osoba, ljudi koji briljiraju na poslu i u odnosima sa drugima. Ovaj oblik anksioznosti nije zvanično prepoznat kao mentalni poremećaj, ali ipak je stanje koje u bitnoj meri urušava kvalitet života.

Preporučujemo

-  Visoko funkcionalna anksioznost nije prepoznata u DSM-5 (Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje), ali je važno da se otkrije i leči jer može značajno da utiče na kvalitet života - kaže dr Srinivas Danaram, psihijatar u Banner Thunderbird Medical Center u Glendaleu u Arizoni.

Osoba deluje pribrano, ali se iznutra bori

Anksioznost je prirodna emocija, svi smo ponekad anksiozni pred javni nastup ili važan događaj, ali ne u tolikoj meri da zbog toga patimo. Ovakva anksioznost može da bude naš saveznik i da nas motiviše da završimo obaveze.

S druge strane visoko funkcionalna anksioznot je nešto sasvim drugačije. Stručnjaci često opisuju visoko anksioznu osobu kao "pače koje mirno plovi po vodi, dok se ispod vode nogicama panično koprca". Ove osobe deluju pribrano i fokusirano, ali se iznutra bore i samo nastoje da preguraju dan.

- Tipična osoba sa visoko funkcionalnom anksioznošću sve planira i želi da sve uradi na vreme. Navikla je na stalni nivo anksioznosti i vešto prikriva psihološke i fizičke simptome. U takvim okolnostima svaki dodatni stres može da dovede do gubljenja kontrole. Osobe sa visoko funkcionalnom anksioznošću, zbog nedostatka uvida ili razumevanja, trpe simptome u tišini i konstantno su na ivici sagorevanja - objašnjava dr Danaram.

Znaci i simptomi visoko funkcionalne anksioznosti

Ukoliko ste uspešni, ali stalno iscrpljeni, možda imate ovaj oblik anksioznosti. Obrazac razmišljanja koji se temelji na „samo da ovo završim“ ili „guram po svaku cenu“ može delovati kao vrlina, ali u stvarnosti može biti paravan za patnju.

Dr Danaram kaže da visoko funkcionalnu anksioznost prati ovi simptomi:

• Pojačan osećaj brige i anksioznosti koji traje tokom većine dana najmanje 6 meseci
• Nemir koji može da se ispolji nervozom
• Umor i iscrpljenost posle intenzivnog stresa
• Razdražljivost kada stvari ne idu po planu
• Napetost mišića, stezanje pesnica ili vilice
• Problemi sa spavanjem – teško uspavljivanje, buđenje tokom noći
• Stalan osećaj napetosti, „na ivici“
• Brzo pričanje ili česta promena tema u razgovoru
• Teškoće pri delegiranju zadataka ili nepoverenje da će drugi obaviti posao
• Preterana strogost prema sebi, visoki i često nerealni standardi
• Upotreba alkohola ili drugih supstanci za smirenje

- Osobe sa visoko funkcionalnom anksioznošću mogu da imaju neke od ovih simptoma, a ipak da i dalje ostvaruju rezultate. Međutim, uspeh koji pokreće anksioznost dolazi uz cenu, a to je narušeno zdravlje, hronični umor i depresija - kaže dr Danaram.

Šta uzrokuje visoko funkcionalnu anksioznost?

Dr Danaram smatra da ovaj oblik anksioznosti pokreću genetski činioci i okruženje u kojem živimo. Nekada sve ima osnovu u ranim životnim iskustvima.

• Faktori rizika za razvoj funkcionalne anksioznosti su:
• Anksiozni poremećaji u porodici
• Hormonski i zdravstveni problemi, posebno poremećaji funkcije štitne žlezde
• Zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci
• Povlačenje i stidljivost u detinjstvu

Kako se leči i kako se nositi sa visoko funkcionalnom anksioznošću?

- Lečenje je isto kao i kod drugih oblika anksioznosti, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj. Primenjuje se psihoterapija, po potrebi i lekovi, a važno je i da osoba radi na promeni životnih navika - kaže dr Danaram.

Blagi do umereni oblici mogu da se ublaže redovnom fizičkom aktivnošću, pravilnim i redovnim spavanjem, tehnikama opuštanja i meditacijom, kontrolom poslovnog opterećenja i rokova

Teži oblici visoko funkcionalne anksioznosti leče se kognitivno-bihejvioralnom terapijom ili drugim oblicima psihoterapije. Lekovi kao što su antidepresivi (SSRI), benzodiazepini i beta-blokatori mogu da budu od pomoći. Važna je i adekvatna podrška okoline i barem jedna osoba koja će nas razumeti.

(eKlinika)