Jaka zabrinutost često dovodi do probavnih problema, nekada i do kardiovaskularnih teškoća Foto: Shutterstock
Jaka zabrinutost nije samo pogodna podloga za razvoj anksioznosti, napada panike, već i somatske bolesti. Nerealni strahovi i stalno iščekivanje „najgoreg“, mogu u najtežim slučajevima da budu uvod u veoma loš kvalitet života i razvoj depresije. Jaka zabrinutost, osećaj nesigurnosti, često su razlog da i ne pokušamo da se suočimo sa nekada lako rešivim problemima. Povrh svega jaka zbrinutost može da uzrokuje nesanicu, loše funkcionisanje na radnom mestu i u svakodnevnim situacijama. Uočava se da su osobe koje su stalno i bez jakog osnova zabrinute sklone preteranoj konzumaciji hrane, upotrebi alkohola, pušenju.
Osećaj anksioznost je normalna reakcija na stres, ipak ako je ta anksioznost stalna, izrazito jaka i praćena stalnim iščekivanjem da će desiti nešto što nije dobro, ona može da ukaže na ozbiljnija stanja kao što su generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj ili socijalna anksioznost.
Generalizovani anksiozni poremećaj praćen je preteranom i nekontrolisanom zabrinutošću koja je toliko jaka da utiče na kvalitet života i ometa naše poslovne sposobnosti, rukovođenje novcem, porodične i odnose sa drugim osobama, na kraju i zdravlje. Ove osobe u glavi imaju uvek najgori mogući scenario, „putujemo, a šta ako se desi neka saobraćajna nesreća, ako izgubimo prtljag“, „šta ako kašalj nije posledica pušenja već teške bolesti pluća“. Psiholozi kažu da su ove osobe uglavnom jako zabrinute za bliske i drage osobe, a ne toliko za same sebe.
Malo teskobe s druge strane ima i svoje pozitivne strane, može da nam i pomogne da se ozbiljnije i sa potrebnom dozom obzira pripremimo za neki komplikovan zadatak. S druge strane, jaka zabrinutost koju ne možemo da kontrolišemo i racionalizujemo može da utiče na naše kognitivne sposobnosti, jasno razmišljanje i na kraju da se manifestuje i fizičkim simptomima. Preterana zabrinutost okidač je za stres koji nas stavlja u situaciju „bori se ili beži“. Telo luči adrenalin i priprema se za suočavanje sa potencijalnim problemom. Ova reakcija je drevnim ljudima bila način da prežive, na primer da pobegnu od besne životinje, današnji stresovi su ipak drugačiji i njihov izvor su porodični ili poslovni problemi.
Kortizol je hormon stresa i on povećava nivo šećera u krvi koji nam u nekoj napornoj situaciji daruje neophodnu energiju. Stres može da se manifestuje i poteškoćama sa gutanjem, vrtoglavicom, umorom, ubrzanim radom srca, glavoboljom, slabom koncentracijom, razdražljivošću, bolovima i napetošću u mišićima, mučninom, suvim ustima, pojačanim znojenjem, kratkim dahom, podrhtavanjem tela.
Jaka zabrinutost često dovodi do probavnih problema, nekada i do kardiovaskularnih teškoća, ako se vremenom ne kontroliše i ne leči u najtežim slučajevima okidač je za razvoj depresije i suicidalnih misli.
Lečenje preterane zabrinutosti počinje sistematskim pregledom, bitno je kako navode stručnjaci, da potvrdimo ili negiramo postojanje somatske bolesti i ako je potrebno razmislimo o pomoći psihoterapeuta. Redovna fizička aktivnost, jača imunitet i oslobađa nas od stresa. Bitna je i redovna i dobro izbalansirana ishrana, psihička napetost se nikao ne leči preobilnim obrocima. Preporuka je da pokušamo da praktikujemo tehnike opuštanja kao što su joga, meditacija, vežbe disanja, ili o svemu otvoreno da razgovaramo sa bliskim osobama koje nam mogu biti dobra podrška za suočavanje sa ovim problemom.