Ostavite sve i za 5 minuta podignite raspoloženje: Tajna novog načina stimulacije dopamina

Smatra se da se na ovaj način, uz aktivnosti tokom kojih se ne zanemaruju svakodnevne obaveze, ali se i uživa, mogu kontrolisati simptomi depresije

Dopaminski meni je nov koncept čiji je cilj stimulacija dopamina, popularno nazivanog "hormon zadovoljstva". Dopamin je neurotransmiter koji služi kao glasnik između neurona (nervnih ćelija). Dobar balans dopamina od vitalnog je značaja za fizičko i mentalno blagostanje. Naše raspoloženje, pamćenje, učenje, koncentracija i kvalitetan san zavise od dopamina. Stručnjaci naglašavaju da dopamin nije isključivo hemija „zadovoljstva“, već i neurotransmiter u tesnoj vezi sa motivacijom, željom i nagonom.

Šta je dopaminski meni?

Preporučujemo

– Dopaminski meni je rebrendiranje onoga što su psiholozi ili zdravstveni radnici ranije nazivali bihejvioralnom aktivacijom – kaže porodični lekar dr Robert Wilfahrt, stručnjak za poremećaje pažnje iz klinike Mayo.

Psiholozi objašnjavaju da je bihejvioralna aktivacija aktivnost zasnovana na principima kognitivno-bihejvioralne terapije, kada osoba pravi specifičan plan za jednostavne aktivnosti – odlazak u šetnju, razgovor sa prijateljima, pranje sudova, pletenje, čitanje knjige.

Veruje se da razvijanjem zdrave dnevne rutine osoba podiže raspoloženje i postaje smirenija. Smatra se da se na ovaj način, uz aktivnosti tokom kojih se ne zanemaruju svakodnevne obaveze, ali se i uživa, mogu kontrolisati simptomi depresije.

Šta je sve na dopaminskom meniju?

Cilj je stimulacija dopamina. Zdrav dopaminski meni može da uključuje sledeće aktivnosti:

• Kratka, brža šetnja
• Uživanje u omiljenoj pesmi, pevanje, igranje
• Priprema čaja
• Maženje psa ili mačke
• Razgovor sa bliskim prijateljem ili članom porodice

Kada su dopaminski meniji najkorisniji?

Ukoliko smo stalno zauzeti poslovima koji su nam dodeljeni, moguće je posle izvesnog vremena da pažnja i interesovanje počnu da slabe. Postaje nam sve teže da izvršimo zadatke, zbog čega se javlja osećaj anksioznosti.

Dr Robert Wilfahrt kaže da je ovaj koncept prvenstveno usmeren na osobe sa poremećajem pažnje, ali dodaje da bi svako mogao, u izvesnoj meri, da ima koristi od dopaminskog menija.

– Bilo bi dobro da znamo kako da najbolje kontrolišemo svoju energiju, da je nepotrebno ne trošimo – navodi dr Wilfahrt.

Aktivnost koje jačaju entuzijazam

Aktivnosti sa dopaminskog menija su prijatne, ali je važno da se nakon njih vratimo i težim zadacima. One su tu da nam podignu nivo entuzijazma i olakšaju povratak obavezama. Možemo, na primer, podesiti tajmer za dopaminske aktivnosti i nakon toga se fokusirati na svakodnevne zadatke.

Dopamin kao hormon inhibira lučenje prolaktina iz hipofize, a svaka oscilacija njegovog nivoa može dovesti do ozbiljnih bolesti, kao što su šizofrenija ili Parkinsonova bolest, upozoravaju stručnjaci.