O tome se ćuti jer su samo žene u drugom stanju: I tate su hormonske bombe, a nemaju nikakvu podršku

Novinar i istraživač Diego Arguedas Ortiz je mesecima pre nego što mu se rodio sin sa partnerkom pohađao školu za trudnice, radionice o dojenju i pripremi za porođaj. Čitali su knjige o trudnoći i roditeljstvu, pretraživali internet i beležili sve što su smatrali važnim. Njegove beleške iz tog perioda pune su informacija o tome kako se žensko telo priprema za porođaj i majčinstvo: nivo hormona raste i pada, organi menjaju položaj, a mozak prolazi kroz značajne promene. O onome što se dešava muškarcima gotovo da nije bilo reči.

Aktivno očinstvo menja mozak

Tek kada je njegov sin imao više od godinu dana, naišao je na ideju da se i mozak očeva menja tokom tranzicije u roditeljstvo. U knjizi Father Time, primatološkinja Sara Blafrer Hrdi tvrdi da muškarci poseduju sve biološke predispozicije potrebne da budu jednako zaštitnički i brižni kao i najposvećenije majke.

- To me je navelo da istražim temu. Oduvek sam verovao u aktivno očinstvo, ali sam smatrao da je reč pre svega o društvenim promenama i novim generacijama očeva. Međutim, naučna istraživanja ukazuju na nešto mnogo dublje - aktivno očinstvo ima snažne biološke korene koji se aktiviraju dolaskom deteta - kaže Arguedas Ortiz.

Očinstvo menja muškarce na nivoima o kojima se retko govori

Razgovori sa stručnjacima i analiza brojnih studija doveli su do jednostavnog zaključka: očinstvo menja muškarce na način koji u mnogo čemu podseća na transformacije kroz koje prolaze žene tokom majčinstva.

Što je otac više uključen u negu deteta, to su promene u njegovom organizmu izraženije. Hormonalne i neurološke adaptacije pokazuju da brižan i posvećen otac nije moderna društvena pojava, već duboko ukorenjena biološka osobina.

Pad testosterona: Priprema za novu ulogu

Prva istraživanja o fiziološkim promenama kod očeva potekla su iz proučavanja životinja. Naučnici su primetili da mužjaci mnogih sisara, uključujući primate, prolaze kroz značajne hormonalne promene kada aktivno učestvuju u podizanju mladunaca.

Posebno su zabeležene promene u nivou testosterona, vazopresina i prolaktina, hormona koji se često povezuju sa roditeljskim ponašanjem. Američki antropolog Li Getler među prvima je proučavao da li se slične promene dešavaju i kod ljudi.

Početkom 2000-ih godina već je bilo poznato da očevi imaju niži nivo testosterona od muškaraca bez dece. Međutim, ostalo je pitanje šta je uzrok, a šta posledica.

Da bi to razjasnio, Getler je učestvovao u dugoročnom istraživanju na Filipinima. Naučnici su pratili stotine mladih muškaraca tokom nekoliko godina i upoređivali njihove hormonske profile pre i nakon što su postali očevi. Rezultati su pokazali da muškarci nakon dobijanja dece imaju značajno niži nivo testosterona. Štaviše, najveći pad zabeležen je kod onih koji su provodili najviše vremena u brizi o bebama. Muškarci koji su spavali u istoj sobi ili krevetu sa svojom decom takođe su imali niže vrednosti ovog hormona.

Prema istraživačima, reč je o biološkoj pripremi organizma za negu i zaštitu deteta.

Promene počinju još tokom trudnoće

Dugo se verovalo da hormonalne promene nastupaju tek nakon rođenja deteta, kada otac počne svakodnevno da brine o bebi. Međutim, novija istraživanja pokazuju da proces počinje mnogo ranije.

Džejms K. Riling sa Univerziteta Emori otkrio je da kod budućih očeva nivo testosterona i vazopresina počinje da opada već nekoliko meseci nakon začeća. Posebno je zanimljivo što su muškarci sa nižim nivoima ovih hormona kasnije pokazivali veći stepen uključenosti u brigu o partnerki i detetu.

Naučnici još uvek ne znaju šta pokreće ove promene. Moguće je da na njih utiču hemijski signali između partnera, psihološka priprema za roditeljstvo ili kombinacija više faktora.

Oksitocin: Hormon ljubavi nije rezervisan samo za majke

Većina ljudi oksitocin povezuje sa porođajem, dojenjem i vezom između majke i novorođenčeta. Ipak, istraživanja pokazuju da se nivo ovog hormona povećava i kod očeva.

Brojne studije širom sveta potvrdile su da muškarci koji provode više vremena sa svojom decom imaju više nivoe oksitocina. Povećanje je posebno izraženo tokom igre, fizičkog kontakta i prvih trenutaka nakon rođenja bebe. Oksitocin podstiče pažnju, emocionalnu povezanost i spremnost na brigu o detetu.

Naučnici su čak pokazali da primena oksitocina kod očeva povećava njihovu osetljivost na potrebe bebe i podstiče aktivnije uključivanje u interakciju.

Posebno je zanimljivo što se stvara svojevrsni začarani krug: što više vremena otac provodi sa detetom, nivo oksitocina raste, a što je nivo oksitocina viši, veća je verovatnoća da će otac želeti da provodi još više vremena sa detetom.

Uloga prolaktina i drugih hormona

Promene nisu ograničene samo na testosteron i oksitocin. Istraživanja pokazuju da se kod budućih očeva menjaju i nivoi prolaktina i vazopresina. Prolaktin je najpoznatiji po svojoj ulozi u dojenju, ali se kod brojnih životinjskih vrsta povezuje i sa očinskim ponašanjem.

Studija objavljena 2023. godine pokazala je da muškarci koji tokom trudnoće osećaju snažniju emocionalnu povezanost sa nerođenim detetom imaju više nivoe prolaktina. Takođe, viši nivoi ovog hormona predviđali su veću uključenost u negu deteta nakon rođenja.

Očinstvo menja i samu strukturu mozga

Hormonalne promene samo su deo priče. Klinički psiholog Darbi Saksbe proučavala je kako očinstvo utiče na mozak muškaraca. U saradnji sa istraživačima iz Španije, njen tim je snimao mozak muškaraca pre i nakon rođenja prvog deteta.

Rezultati su pokazali jasne neurološke promene. Mozak novih očeva prilagođava se novim izazovima, informacijama i emocionalnim zahtevima roditeljstva. Saksbe ovu transformaciju poredi sa adolescencijom - periodom kada mozak prolazi kroz intenzivno restrukturiranje kako bi odgovorio na nove životne okolnosti. Muškarci koji su osećali snažniju povezanost sa nerođenim detetom ili planirali duže roditeljsko odsustvo pokazivali su izraženije promene u moždanoj strukturi.

Što je veća uključenost, promene su izraženije

Jedan od najzanimljivijih zaključaka istraživanja jeste da postoji princip „uzmi koristi ili izgubi“.

Što se otac više uključuje u brigu o detetu, njegov mozak i hormonski sistem prolaze kroz veće promene. Drugim rečima, očinstvo nije samo biološki proces koji se događa automatski, već adaptacija koja se dodatno razvija kroz svakodnevni kontakt sa detetom.

Da li su muškarci biološki programirani za roditeljstvo i zašto je to važno?

Prema teoriji Sare Hrdi, svi ljudi poseduju urođenu sposobnost za brigu o deci.

Tokom evolucije ljudskih zajednica, kolektivna briga o potomstvu predstavljala je važnu prednost za opstanak vrste. Zbog toga su i muškarci razvili biološke mehanizme koji im omogućavaju da budu primarni negovatelji deteta kada okolnosti to zahtevaju. Istraživanja sprovedena među homoseksualnim parovima dodatno podržavaju ovu ideju.

Kod muškaraca koji su bili glavni negovatelji dece primećena je aktivacija moždanih regiona koji se tradicionalno povezuju sa majčinskim instinktima. Drugim rečima, očinstvo je doslovno preoblikovalo njihove mozgove.

Velika studija objavljena 2026. godine, koja je pratila gotovo 300 porodica tokom sedam godina, pokazala je da su deca pažljivijih i uključenijih očeva imala bolje kardiovaskularno zdravlje.

Savremena nauka sve jasnije pokazuje da očinstvo nije samo društvena uloga, već duboka biološka transformacija. Od hormonalnih promena koje počinju tokom trudnoće do preoblikovanja moždanih struktura nakon rođenja deteta, muški organizam aktivno se prilagođava roditeljstvu.

Što je otac više prisutan u životu svog deteta, to su ove promene izraženije. Upravo zato savremena istraživanja sve snažnije potvrđuju da brižnost, nežnost i posvećenost nisu osobine rezervisane samo za majke - one su sastavni deo i biologije očinstva.

(eKlinika.rs)