Šta vam poručuje telo kada srce počne ubrzano da lupa? Većina ljudi potpuno pogrešno tumači signale

Srce počne jače da lupa, dlanovi se oznoje, stomak se stegne pred važan razgovor, a već posle nekoliko sati bez obroka postajete nervozni. Većina nas ove reakcije doživljava kao nešto sasvim normalno i ne razmišlja mnogo o njima. Međutim, naučnici smatraju da upravo sposobnost da ih prepoznamo i pravilno protumačimo predstavlja jedno od najvažnijih, a najmanje poznatih ljudskih čula.

Godinama smo učili da čovek ima pet čula: vid, sluh, miris, ukus i dodir. Ipak, psiholozi i neurolozi sve više pažnje posvećuju interocepciji, sposobnosti mozga da neprekidno prati šta se dešava u našem telu. Neki je zato nazivaju i „šestim čulom“, iako ona nema nikakve veze sa natprirodnim moćima. Reč je o sistemu koji registruje rad srca, disanje, glad, žeđ, telesnu temperaturu i mnoge druge procese, često i pre nego što ih svesno primetimo.

Šta je interocepcija i zašto je važna?

Zahvaljujući interocepciji znamo kada nam je potrebna čaša vode, kada je vreme za obrok ili kada treba da usporimo jer nam telo šalje signale da je pod stresom. Ona pomaže organizmu da održava unutrašnju ravnotežu i svakodnevno donosi na stotine malih odluka koje uzimamo zdravo za gotovo.

Poslednjih godina upravo je ovaj sistem postao predmet brojnih istraživanja, jer sve više dokaza ukazuje da njegova uloga ne završava na regulaciji gladi, žeđi ili telesne temperature. Naučnici smatraju da način na koji „slušamo“ sopstveno telo može biti važan i za naše mentalno zdravlje.

Psihološkinje Jennifer Murphy sa Univerziteta Royal Holloway u Londonu i Freya Prentice sa Univerzitetskog koledža u Londonu objašnjavaju da upravo ovaj sistem upozorava organizam kada nešto nije u ravnoteži i omogućava telu da na vreme reaguje.

Kakve veze „šesto čulo“ ima sa mentalnim zdravljem?

Sve više studija pokazuje da način na koji doživljavamo signale iz sopstvenog tela može biti povezan sa anksioznošću, depresijom, posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) i poremećajima ishrane.

Pretpostavlja se da mozak, između ostalog, pomoću tih signala procenjuje da li je neka situacija bezbedna ili predstavlja opasnost. Kada taj mehanizam ne funkcioniše kako treba, sasvim uobičajene telesne reakcije mogu biti pogrešno protumačene.

Na primer, osoba sa anksioznim poremećajem može veoma intenzivno da oseti ubrzan rad srca tokom razgovora sa nepoznatim ljudima. Umesto da taj osećaj doživi kao prolaznu reakciju organizma, mozak ga može protumačiti kao upozorenje da nešto nije u redu, čime se anksioznost dodatno pojačava.

Zašto žene češće pate od anksioznosti i depresije?

Analiza 93 naučne studije, koju su sproveli Murphy i Prentice, pokazala je da postoje razlike između muškaraca i žena u pojedinim aspektima interocepcije. Žene su, naročito kada je reč o prepoznavanju signala koje šalje srce, pokazivale nešto manju preciznost.

Autori smatraju da bi to mogao biti jedan od razloga zbog kojih se anksioznost i depresija češće dijagnostikuju kod žena nakon puberteta. Ipak, naglašavaju da je reč samo o jednom delu mnogo složenije slike u kojoj važnu ulogu imaju hormoni, genetika i brojni društveni faktori.

Zašto glad neke ljude čini nervoznim, a druge gotovo uopšte ne?

Verovatno poznajete nekoga ko postaje razdražljiv čim preskoči obrok, dok drugi bez većih problema mogu da izdrže nekoliko sati duže. Naučnici smatraju da odgovor možda leži upravo u interocepciji.

Studija objavljena ove godine u časopisu eBioMedicine, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Tibingenu i Univerziteta u Bonu, pokazala je da osobe koje preciznije prepoznaju signale gladi i drugih unutrašnjih telesnih stanja imaju stabilnije raspoloženje tokom dana. Iako su osećale glad kao i ostali učesnici, ona nije izazivala tako velike promene raspoloženja.

Šta su naučnici otkrili kod osoba sa anoreksijom?

Jedno od najzanimljivijih istraživanja sproveli su naučnici sa UCLA, koji su proučavali osobe obolele od anoreksije nervoze.

Koristeći kapsulu koja vibracijama stimuliše želudac, pokazali su da osobe sa anoreksijom znatno teže registruju signale koji dolaze iz digestivnog sistema. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je ta razlika postojala čak i nakon što su pacijenti povratili telesnu težinu. Originalna studija:

Prema rečima neurobiologa Sahiba Khalse, problem nije u tome što osobe sa anoreksijom ignorišu glad. Njihov nervni sistem jednostavno drugačije obrađuje signale koji dolaze iz creva, pa ih je teže prepoznati, razumeti i imati poverenja u njih.

Da li svi naučnici prihvataju postojanje „šestog čula“?

Ne baš. Grupa istraživača sa MIT-a u radu objavljenom 2024. godine u časopisu Frontiers in Psychology upozorila je da se pojam interocepcije danas koristi veoma široko i da možda obuhvata više različitih procesa nego što se ranije mislilo.

Pojedini stručnjaci čak smatraju da čovek nema šest, već više od 30 različitih čula, među kojima su osećaj ravnoteže, bola, položaja tela u prostoru i brojni drugi načini na koje mozak prikuplja informacije iz organizma.

Tek počinjemo da upoznajemo sopstveno telo

Iako mnoga pitanja još nemaju konačan odgovor, jedno postaje sve jasnije: mozak mnogo pažljivije osluškuje naše telo nego što smo do sada verovali. Upravo zato naučnici smatraju da bi bolje razumevanje interocepcije jednog dana moglo da otvori vrata novim načinima prevencije i lečenja anksioznosti, depresije, poremećaja ishrane i drugih psihičkih stanja.

(eKlinika.rs)