Različiti uzroci mogu izazvati fobiju od vožnje Foto: Unsplash
Anksioznost povezana sa strahom od vožnje može ozbiljno da utiče na kvalitet života osobe koja je mu je izložena, posebno onih koje su same i nemaju nekoga ko bi ih vozi kada je to neophodno, ili im bar pravio društvo. Fobija od vožnje ustvari je klasično izbegavanje vožnje, sa izraženim osećajem uznemirenosti tokom iste, a u težim oblicima – čak i napadima panike za volanom. Različiti su razlozi koji izazivaju ovu vrstu straha, a najvažnije je locirati ih sa stručnim licem, kako bi ih se uplašena osoba rešila, odnosno lečila.
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je ozbiljno stanje izazvano određenim vrstama stresnih događaja (nasilne tuče, seksualni napad ili druga nasilna krivična dela, boravak u blizini nekoga ko neočekivano umre, kao i neke vrste nesreća). U slučaju fobija od vožnje, nezgode na motornim vozilima apsolutno mogu da prouzrokoju PTSP. Nesreće mogu da budu lakše ili teže, ali to ništa ne znači – što više verujete da je vaš život bio ugrožen i u opasnosti bez obzira na težinu nesreće, veća je verovatnoća da ćete dobiti i PTSP koji će onda biti okidač za fobiju od vožnje.
Simptomi PTSP mogu da uključuju noćne more, agresivnu reprodukciju sećanja, depresiju, anksioznost i izbegavanje situacija i ljudi. Anksioznost ponekad može da dovede i do napada panike, a skoro je standardno da PTSP nakon nesreće na motornom vozilu dovede do izbegavanja, nespremnosti za vožnju ili/i fobije.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) takođe je stanje koje može dovesti do anksioznosti u vožnji. Ovo se obično događa kada neko ima podtip OCD-a koji je neformalno poznat kao „pokreni OCD“. Karakterišu ga iskonstruisane misli o tome da ste nekoga udarili automobilom, a da zatim preduzimate nadljudske napore da biste potvrdili i sebi i drugima da, zapravo, nikoga niste povredili. Ova opsesija može da rezultira velikom strepnjom i može dovesti do toga da se vožnja u potpunosti izbegava. Ako osoba i uspe da prevlada osećaj izbegavanja, vožnja za nju može da postane uzrok velikog straha u ovom obliku OCD.
Kako starimo i godine idu, vid nam se često pogoršava usled mnogobrojnih okolnosti. To može da rezultira poteškoćama sa zaslepljivanjem odsjaja farova, smanjenom osetljivošću na kontrastne boje i promenama sposobnosti perceptora vida. Sve ove promene mogu da utiču na ljude sklone strahu od vožnje da se još manje komforno osećaju za volanom.
Druga vrsta anksioznosti uključuje napade panike i povećanu aktivnost i reaktivnost na određene fizičke senzacije. Ljudi sa paničnim poremećajem mogu napade panike da dožive ni iz čega, ali i u situacijama u kojima se osećaju zarobljeno i bez izlaza. Vožnja je jedna od takvih situacija, posebno vožnja autoputevima, kroz tunele, preko mostova, ili sa zaglavljivanjem u gužvi.
Ako se anksioznost u vožnji pogoršava prilikom prelaska preko mostova ili kroz tunele, moguće je da imate panični poremećaj ili nešto slično, neka vam to bude signal. Srećom, panični poremećaj se leči kognitivno-bihevioralnom terapijom ili lekovima, ali mu treba pristupiti ozbiljno i racionalno uz pomoć stručnjaka.
Prvi korak u prevazilaženju straha od vožnje je određivanje tačnog razloga zašto ga imate. Ako vam vožnja proizvodi napade panike, možda imate anksiozni poremećaj koji se uspešno leči. Međutim, važno je utvrditi koju vrstu anksioznosti imate jer se napadi panike mogu desiti u kontekstu svake već opisane kategorije anksioznosti.
Ako je vaš strah od vožnje uslovljen problemima sa vidom, obratite se oftalmologu. Kako se vaš vid bude poboljšavao, osećaćete se mnogo prijatnije i udobnije kada vozite.