Osobe sa poremećejem pažnje ne mogu da planiraju vreme i odrede prioritete, zato često odlažu obaveze Foto: Shutterstock
Iako ne postoji direktna veza između hiperaktivnosti i poremećaja pažnje, poznatog kao ADHD sindrom, i odugovlačenja, odlaganja obaveza (prokrastinacije), neki od simptoma hiperaktivnosti i poremećaja pažnje mogu se reflektovati i tako. Zvanično, odugovlačenje nije simptom specifičan za ADHD, ali osobe sa ovim poremećajem mogu tako da se ponašaju i odlažu obaveze u različitim oblicima i iznalaženjem opravdanja.
Odnos između hiperaktivnosti i odugovlačenja je kompleksan, a iako nije dokazana direktna veza sa odlaganjem obaveza, to je jedan od simptoma ADHD koji može dovesti do pomeranja realizacije planiranih zadataka.
ADHD je stanje koje pogađa ljude svih uzrasta i koje često remeti dugoročnije planiranje, organizaciju zadataka i obaveza, upravljanje vremenom i kontrolu impulsa. Dolazi do problema u održavanju doslednog fokusa, odvraćanja pažnje, ili osećaja da neki posao zahteva više mentalnog napora nego što je moguće pružiti. Sve su to ponekad česti razlozi za odugovlačenje, što postaje jedan od modaliteta izbegavanja.
Takođe, neravnoteža u motivaciji može da se javi kod osoba sa poremećajem hiperaktivnosti, budući da su sklone da se fokusiraju na zadatke koje smatraju zanimljivim, ali odugovlače sa onima koji su im dosadni. Zabeleženo je i javljanje otpora prema preduzimanju akcija usled neke emocionalne povezanosti, ili sukoba u precepciji planiranog posla.
Hiperaktivne osobe često se bore sa nemogućnošću kvalitetnog upravljanja vremenom, teškoćama u utvrđivanju prioriteta i pamćenju svih elemenata koji su uključeni u izvršavanje određenog zadatka. Osim toga, ovi ljudi neke mentalne i fizičke zadatke smatraju zastrašujućim, a to posebno važi za potrebne napore posle dužeg vremenskog perioda neaktivnosti. Često se desi da obaveze koje nisu urađene odlažu, a onda i potpuno zanemare.
Studija iz 2014. godine proveravala je vezu između ADHD i odugovlačenja obaveza. Tim istraživača je očekivao da će impulsivnost biti deo ponašanja koje značajno utiče na nečiju verovatnoću i potrebu odlaganja obaveza, međutim, otkriveno je da je poremećaj pažnje jedina manifestacija u korelaciji sa odugovlačenjem. Ovi nalazi ukazuju na neki oblik veze između ADHD i prokrastinacije, ali važi samo za one koji pokazuju bazične simptome poremećaja pažnje.
Takođe je važno napomenuti da, iako je ADHD kompleksno stanje prepuno izazova, ono ima i neke manifestacije koje se mogu smatrati korisnim, poput hiperfokusa. Hiperfokus, potpuno suprotno od poremećaja pažnje, može da pomogne ljudima u njihovoj sposobnosti da predanije završe određene zadatke.
Medicina nije priznala odlaganje kao simptom ADHD, međutim, naučnici ne isključuju obrnut efekat – da mnogi simptomi ADHD mogu dovesti do odugovlačenja obavljanja zadataka.
Neki od njih su:
Mnoge osobe sa ADHD prepoznaju da je njihovo odugovlačenje obaveza problematično, ali misle da je razbijanje ovog obrasca za njih preveliki izazov. Paradoksalno, kod nekih od njih se i pored potrebe da obaveze odlože, može javiti i osećaj niskog samopoštovanja usled nemogućnosti da im se odgovori. Nisko samopoštovanje je jedan od najčešćih simptoma ADHD.
Perfekcionizam se odnosi na to da neko pred sebe postavlja izuzetno visoke kriterijume ili besprekoran nivo svojih performansi za obavljanje zadataka, uz ništa manje perfektan rezultat. I ova stavka može u specifičnim situacijama reflektovati odlaganje. Do perfekcionističkog odugovlačenja može doći kada pojedinac odlaže da nešto učini jer se boji da ne može da dostigne samonametnuti nivo perfekcionizma. Umesto da se suoče sa tim preuranjenim osećanjem „neuspeha“, ove osobe često odlučuju da u potpunosti odlože, pa i zanemare neku aktivnost.
Farmakoterapija daje dve vrste lekova za lečenje ADHD: stimulanse i nestimulanse, iako se čini da su stimulansi korisniji za one koji kao simptom imaju prokrastinaciju. Pomoći će im da bolje organizuju vreme i povećavati nivo hemijskih supstanci dopamina i norepinefrina. Neki lekovi kod osoba sa poremećajem pažnje mogu izazvati neželjene efekte, i zato je potrebna rigorozna kontrola terapije sa nadzorom lekara.
Drugi oblici terapije za ADHD su psihoterapija ili terapija razgovorom, a kao efikasna se pokazala i kognitivno – bihejvioralna terapija, koja pomaže da bolje sagledate svoje stanje i imate veću kontrolu impulsa. I promena nekih životnih navika može da bude od pomoći hiperaktivnim osobama: zdravija ishrana bez aditiva, dovoljno kvalitetnog sna, manje vremena ispred televizora i računara, praktikovanje joge i meditacije.