Lekar može da preporuči promene u ishrani i povećanje količine hrane bogate magnezijumom Foto Shutterstock
Nizak nivo magnezijuma može nastati kada ne unosimo dovoljno magnezijuma u ishrani, naše telo ga ne apsorbuje dobro ili ga previše izlučujemo. Magnezijum je esencijalni mineral vitalan za regulisanje srčanog ritma, funkcije mišića, nerava i mozga i nivoa energije.
Ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes, gastrointestinalni poremećaji i poremećaji nastali zbog prekomerne upotrebe alkohola, kao i starije osobe u većem su riziku od nedostatka ovog minerala. Iako možda u početku nećete imati simptome, rani simptomi su sledeći:
Telo odrasle osobe skladišti oko 25 grama (g) magnezijuma – 60 odsto u kostima i 40 procenata u ćelijama. Manje od 1 odsto magnezijuma u telu ostaje u serumu (tečni deo krvi). Nizak nivo magnezijuma u početku možda neće izazvati simptome zato što krvotok pozajmljuje višak magnezijuma iz ćelija ili kostiju. Telo može da obavlja vitalne funkcije sve dok ćelije i kosti ne ostanu bez dodatnog magnezijuma. Simptomi nastaju kada više nema šta da se iskoristi.
Vreme i težina simptoma zavise od stepena i brzine iscrpljivanja magnezijuma. I mi sami i naš lekar možemo da previdimo nedostatak magnezijuma, čime odlažemo uspostavljanje dijagnoze zbog malih, neodređenih simptoma kao što je umor. Evo nekoliko primera simptoma niskog nivoa magnezijuma:
Magnezijum, kalijum, vitamin D i kalcijum imaju složenu međusobnu vezu. Našem telu potrebni su stabilni nivoi svakog od njih da bi pravilno funkcionisalo. Na primer:
Preporučeni dnevni unos magnezijuma za odrasle je između 310 i 320 miligrama (mg) za žene i 400 i 420 mg za muškarce. Žene u postmenopauzi treba da nastave da teže unosu od 320 mg dnevno. Nivoi se neznatno razlikuju za trudnice i dojilje:
Trudnice:
Dojilje:
Lekar može da traži test krvi na magnezijum u serumu. Očekivane vrednosti variraju između laboratorija, ali su obično oko 1,5 do 2,4 miligrama po decilitru (mg/dL). Simptomi se obično javljaju kada nivoi magnezijuma u serumu padnu ispod 1,2 mg/ dL.
Ali prisustvo simptoma ili nivo magnezijuma blizu donje vrednosti normalnog opsega može ukazivati na mogući nedostatak. Lekar može naručiti i druge, specijalizovanije testove, uključujući sledeće:
Ako se ne leči, nizak nivo magnezijuma može dovesti do pojave ili pogoršanja sledećih zdravstvenih stanja:
Takođe je važno napomenuti da nizak nivo magnezijuma kod trudnica može biti znak preeklampsije ili eklampsije (visok krvni pritisak tokom trudnoće).
U zavisnosti od nivoa nedostatka magnezijuma, osnovnih zdravstvenih stanja i lekova koje uzimate, lekar može da preporuči promene u ishrani ili suplemente.
Promene u ishrani
Promene u ishrani mogu uključivati povećanje količine hrane bogate magnezijumom i ograničavanje šećera, zasićenih masti, natrijuma i alkohola.
Iako ovo nije potpuna lista, namirnice bogate magnezijumom su:
Neka zdravstvena stanja i lekovi mogu povećati rizik od niskog nivoa magnezijuma time što će:
Na primer, starije odrasle osobe, kritično bolesni ljudi i oni sa poremećajem upotrebe alkohola, gastrointestinalnim problemima i dijabetesom imaju veći rizik od nedostatka magnezijuma. Zdravstvena stanja i lekova koji mogu doprineti nižim nivoima magnezijuma su:
To znači da promene u ishrani ili suplementi možda neće popraviti nizak nivo magnezijuma, posebno ako imate osnovno stanje ili uzimate lekove koji uzrokuju nedostatak.
Suplementi magnezijuma
Ako su nam potrebni oralni suplementi magnezijuma, lekar će nam odrediti dozu. Iako su suplementi magnezijuma prirodni, oni mogu da izazovu neželjene efekte ili interakciju sa drugim lekovima ili suplementima.
Može da se desi i da uzimamo previše magnezijuma. Takođe, lekovi kao što su antacidi i laksativi sadrže značajnu količinu magnezijuma i mogu dovesti do previsoke dnevne doze.
Oralni suplementi magnezijuma korisni su za one koji ne dobijaju dovoljno minerala u ishrani. Mnogi ljudi uzimaju ih uveče jer na neke deluju uspavljujuće. Uobičajeni neželjeni efekti uključuju grčeve u stomaku i dijareju. Iako istraživanje nije opsežno, neki ljudi koriste topikalni magnezijum umesto oralnih suplemenata kako bi smanjili rizik od stomačnih tegoba.
Ako lekar smatra da mora brzo da nam poveća nivo magnezijuma, savetovaće intravenozno (IV) davanje u bolničkom okruženju. Na primer, lekari IV magnezijum obično daju trudnicama sa preeklampsijom kako bi im snizili krvni pritisak.
Malo je verovatno da ćemo putem hrane uneti previše magnezijuma osim ako zdravstveno stanje ne sprečava bubrege da ga ispiraju iz tela. Ali izuzetno visoke doze magnezijuma (više od 5.000 mg/dan) mogu biti toksične i mogu da izazovu: