Zašto je folna kiselina važna, koje doze su preporučene i kome su potrebni suplementi

Folna kiselina je sintetički oblik vitamina B 9. Iako je potrebne hranljive sastojke najbolje uneti iz hrane, brojke kažu da svaka druga osoba u Srbiji iz genetičkih razloga nije u mogućnosti da adekvatno iskoristi „običnu“ folnu kiselinu.

Folna kiselina i folati: U čemu je razlika?

Pojmovi „folna kiselina“ i „folati“ često se identifikuju i mešaju, ali postoje značajne razlike i neophodno je o tome biti informisan. Folati su prirodni oblik ovog vitamina iz grupe B i njihov izvor su namirnice popuz zelene salate, spanaća, džigerice i nekuh mahunarki (pasulj). Folna kiselina se koristi u većini suplemenata, ali i kao dodatak pojedinim namirnicama. Reč je, dakle, o sintetičkom obliku vitamina B9. Razlika je i u načinu apsorpcije, jer da bi se adekvatno iskoristila u organizmu, folna kiselina najpre u samom telu mora da se pretvori u četiri različita oblika.

Do kakvih problema može da dođe kada se folna kiselina ne apsorbuje adekvatno

Istraživanja kažu da svaka druga osoba u Srbiji iz genetičkih razloga ne može da u potpunosti iskoristi unetu folnu kiselinu. Kod velikog broja osoba zbog toga dolazi do stanja poznatog kao metilenetetrahidrofolat reduktaza (MTHFR), što je posledica funkcionisanja enzima u nepotpunom kapacitetu (otprilike od 40 do 70 odsto).

To može da izazove neke od sledećih problema:

• makrocitna megaloblastna anemija
• infertilitet, sterilitet i drugi problemi sa plodnošću kod oba partnera
• metabolizam gvožđa
• poremećaji koagulacije
• osteoporoza
• problemi sa mentalnim zdravljem (uključujući i depresiju)
• povišen nivo homocisteina u krvi.

Nizak nivo folne kiseline u krvi može da bude i prvi znak pojedinih degenerativnih bolesti nervnog sistema (Parkinsonova bolest). Naučnici su takođe došli do zaključka da osobe sa visokim nivoom homocisteina i nedostatkom folne kiseline imaju viši rizik za srčana oboljenja, osteoporozu i lomove kostiju, kao i staračku demenciju. Brojke kažu i da 30 odsto pacijenata sa ozbiljnom depresijom ima nedostatak folne kiseline.

Koliko folne kiseline nam je potrebno i od čega to zavisi

Nivo vitamina B9 zavise od starosne dobi, ali i nekih specifičnih zdravstvenih stanja. Trudnoća je na vrhu ove liste, pa je gotovo svim trudnicama neophodna suplementacija folne kiseline, u dogovoru sa lekarom. Što se tiče ostalih kategorija stanovništva, količine se značajno razlikuju. Evo skale preporučenog dnevnog unosa u mikrogramima:

Odrasle osobe:

• stariji od 18 godina: 400 mcg
• trudnice: 600 – 800 mcg
• dojilje: 500 mcg.

Deca:

• od 0-6 meseci: 65 mcg
• od 7-12 meseci: 80 mcg
• od 1-3 godine: 150 mcg
• od 4-8 godina: 200 mcg
• od 9-13 godina: 300 mcg
• od 14-18 godina: 400 mcg.

Folna kiselina: Da li je moguće „predozirati se“?

Lekari upozoravaju da nikako ne smemo unositi više od 1000 mcg folne kiseline dnevno, osim u specifičnim slučajevima pod nadzorom lekara (prevencija srčanih oboljenja). Moguće je i „predozirati se“ folnom kiselinom, a ako u organizam unesemo prekomerne doze, moguće je da se maskira nedostatak vitamina B12. To može da prouzrokuje još ozbiljnije probleme, od anemije do oštećenja nerava.