Umor i manjak energije mogu da se pobede uz minerale i vitamine

Lekari upozoravaju da uzimanje dodatnih suplemenata bez potrebe ne donosi nikakve koristi

Umor i manjak energije često su posledica nedostatka važnih vitamina i minerala. Naše telo možemo da uporedimo sa automobilom kojem je potrebno pravo „gorivo“ kako bi funkcionisao besprekorno. Zdrava i uravnotežena ishrana, bogata esencijalnim vitaminima i mineralima, pomaže nam da stvorimo i održimo energiju, ali i da poboljšamo opšte zdravstveno stanje. Na ovaj način ne samo da ćemo izbeći umor i imati više snage, već ćemo se i psihički osećati bolje. Ipak, lekari upozoravaju da uzimanje dodatnih suplemenata bez potrebe ne donosi nikakve koristi.

Gvožđe

Preporučujemo

Nizak nivo gvožđa je najčešći uzrok anemije, stanja koje karakteriše smanjen broj crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca (eritrociti) sadrže hemoglobin, protein koji prenosi kiseonik iz pluća do svih delova tela.

Kada nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, tkiva ostaju bez adekvatnog kiseonika, što dovodi do simptoma kao što su umor, slabost, bledilo, vrtoglavica i kratkoća daha. Nedostatak gvožđa sprečava koštanu srž da proizvede dovoljne količine hemoglobina, pa se smanjuje isporuka kiseonika, a kiseonik je ključan za proizvodnju energije u ćelijama.

Gvožđe se prirodno nalazi u namirnicama kao što su meso, pasulj, sočivo, spanać, žumanca, grašak, orašasti plodovi, sušeno voće i hleb obogaćen gvožđem.

Suplemente ne koristite bez konsultacije

Anemija je naročito česta kod žena u reproduktivnom periodu zbog gubitka krvi tokom menstruacije. Takođe, do 20 odsto trudnica razvije anemiju tokom trudnoće. Uzimanje hrane bogate gvožđem i odgovarajućih suplemenata može pomoći u vraćanju nivoa gvožđa i lečenju ovog stanja.

Lekari naglašavaju da suplemente gvožđa ne treba koristiti bez konsultacije, jer višak gvožđa može oštetiti jetru, srce i druge organe, a može čak izazvati i umor. Takođe, nema dokaza da će suplementi gvožđa automatski podići nivo energije.

Magnezijum

Magnezijum igra ključnu ulogu u pretvaranju glukoze u energiju. Njegov manjak povezan je sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, visok krvni pritisak, osteoporozu, migrene, astmu i rak debelog creva.

Da bismo uneli preporučene količine magnezijuma, treba da jedemo mahunarke, orašaste plodove, semenke, integralne žitarice i zeleno lisnato povrće, poput spanaća. Hrana bogata vlaknima, kao što su tamnozeleno povrće, nerafinisane žitarice i pasulj, takođe je dobar izvor ovog minerala.

Magnezijum je važan za pravilan rad srca i stabilnost nervnog sistema. Njegov manjak često dovodi do mišićnih grčeva, ali i do umora, nesanice, anksioznosti, nepravilnog rada srca i povišenog krvnog pritiska.

Vitamin B12 i folna kiselina (B9)

Nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline može izazvati anemiju. Mnoge namirnice, poput hleba i brašna, obogaćene su folnom kiselinom, pa većina ljudi unosi dovoljne količine. Međutim, kod oko 6 odsto osoba starijih od 60 godina primećuje se nedostatak vitamina B12, jer sposobnost organizma da ga apsorbuje iz hrane (poput mesa i mlečnih proizvoda) opada s godinama.

Vitamin B12 nalazimo u proizvodima životinjskog porekla: ribi, mesu, živinskom mesu, jajima i mlečnim proizvodima. Nedostatak ovog vitamina može biti izazov za vegetarijance, a naročito za vegane, koji ne konzumiraju životinjske ni mlečne proizvode.

Pored ishrane, određene bolesti poput upalnih bolesti creva mogu otežati apsorpciju ovih vitamina. Takođe, neki lekovi, poput metformina kod dijabetesa tipa 2, mogu da izazovu manjak vitamina B12 ako se koriste duže vreme.

Vitamin D

Istraživanja pokazuju da osobe sa niskim nivoom vitamina D imaju veći rizik od raka, srčanih bolesti i dijabetesa. Nedostatak vitamina D može oslabiti kosti i mišiće, dovodeći do osećaja slabosti i smanjene sposobnosti za svakodnevne aktivnosti. Takođe, nizak nivo vitamina D može negativno uticati na raspoloženje i dodatno iscrpiti energiju.

Preporučene dnevne doze vitamina D su:

•  600 međunarodnih jedinica (IJ) za odrasle do 70 godina,
•  800 IJ za osobe starije od 71 godine,
•  400 IJ za decu do 12 meseci.

Vitamin D se prirodno stvara u koži izlaganjem suncu. Nalazi se i u određenim vrstama ribe (tuna, losos, skuša, haringa) kao i u obogaćenim proizvodima poput mleka, soka od pomorandže i žitarica za doručak. Starijim osobama sa nedostatkom vitamina D preporučuje se suplementacija vitaminom D3, jer se on bolje apsorbuje od ostalih oblika.